https://sputnikportal.rs/20240901/sta-bi-se-desilo-ako-bi-sredozemno-more-presusilo-1176741231.html
Шта би се десило ако би Средоземно море пресушило?
Шта би се десило ако би Средоземно море пресушило?
Sputnik Србија
Научници упозоравају да ће лета бити само топлија, са дугим периодима суше, што ће неминовно довести до загревања Средоземног, а потом и Јадранског мора. Како... 01.09.2024, Sputnik Србија
2024-09-01T22:34+0200
2024-09-01T22:34+0200
2024-09-01T22:34+0200
наука и технологија
наука и технологија
средоземно море
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/08/0d/1176036125_0:256:2730:1792_1920x0_80_0_0_0478a811cf4270645548a435c0876082.jpg
Научници не морају много да раде да би замислили такав сценарио и његове последице. Наиме, шпански научник Даниел Гарсија Кастељанос са Института геонаука у Барселони, са својом колегиницом Константином Агиади са Универзитета у Бечу, спровео је истраживање које је открило да је пре 5,5 милиона година, током миоцена, дошло до нестанка Средоземног мора, односно велике водене површине која је постојала на његовом месту.Како су истакли у свом раду, објављеном у часопису Сајенс, научници су још 1970. године открили постојање слоја соли дебљине један до три километра закопаног испод најдубљих делова Средоземног мора.Ово је скоро милион кубних километара соли, што је јасан доказ да је Средоземно море у једном тренутку једноставно испарило. Тај тренутак, кратак у геолошком смислу, ипак је трајао око 190 хиљада година.Како наводе у свом раду, разлог нестанка претка садашњег Средоземног мора нису климатске промене, већ померање тектонских плоча између европског и афричког континента. Средоземни басен, заробљен између два континента који се данас и даље приближавају и до два центиметра сваке године, био је одсечен од Атлантика. Његове воде су брзо испариле због сушне климе у региону, остављајући за собом огромне количине соли.Ова епизода, позната као месинска криза салинитета (Месијан је последње раздобље миоцена), највеће је изумирање које је Земља претрпела од метеора који је збрисао диносаурусе који не лете и окончао еру мезозика пре 65 милиона година, истичу они.У оквиру студије, Агиади је, у сарадњи са још 28 научника из 25 европских института, прикупио податке о фосилима из Медитерана старим од 3,6 до 12 милиона година. А резултати су били поражавајући и јасно показују шта би се могло догодити са данашњим Средоземним морем и животом у њему, ако оно пресуши.Аутохтони морски живот је практично истребљен, а морски живот какав данас познајемо је резултат касније реколонизације атлантских врста.Пре кризе, 779 врста се могло сматрати ендемским врстама (тј. документовано само у Медитерану). Од њих, само 86 је и даље било присутно након кризе салинитета. Сви тропски корали којима је Средоземно море било у изобиљу пре ове катаклизмичне промене животне средине су нестали, истиче се у студији.Поставља се питање како су одређене врсте успеле да преживе? Како су преживели радикално повећање нивоа соли и температуре?Нажалост, они немају одговоре на ова питања.Оно што су успели да утврде јесте да морски живот није имао довољно времена да се прилагоди хиперсланом окружењу које је нестало, већ су га замениле врсте које су у Медитеран ушле из Атлантика када се мореуз поново отворио.Занимљиво је да су се врсте попут великог белог пса и делфина у Средоземном мору појавиле тек након ове кризе. Још је интересантније да је пре исушивања источно Средоземље, посебно Јонско и Левантско море, било богатије морским врстама од западног дела. Након поновног плављења, богатство морског живота преселило се на запад.Утицај изолације Медитерана на његову фауну и флору био је катастрофалан, уништавајући већину његових екосистема. Још један значајан налаз овог истраживања је да је било потребно више од 1,7 милиона година да се број врста опорави. Овај спори опоравак богатства у медитеранским екосистемима пружа прву детаљну квантификацију како дивље животиње реагују на изумирање на овој скали. Биодиверзитет Медитерана данас је веома висок захваљујући присуству бројних ендемских врста. Резултати показују да је тако било и пре шест милиона година, али да је велика већина ових ендемских врста нестала када је одсечена од Атлантика, истичу научници.Када је Медитеран поново спојен са Атлантиком, поново је насељен огромним резервама врста у светским океанима, али су и даље били потребни милиони година да се медитерански екосистеми опораве у смислу богатства. Нико још не зна колико ће времена требати морском животу да се опорави од врсте промена на глобалном нивоу које су тренутно у току, закључује Гарсија Кастељанос у свом раду.Погледајте и:
средоземно море
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, средоземно море, друштво
наука и технологија, средоземно море, друштво
Шта би се десило ако би Средоземно море пресушило?
Научници упозоравају да ће лета бити само топлија, са дугим периодима суше, што ће неминовно довести до загревања Средоземног, а потом и Јадранског мора. Како ће то утицати на морске животиње остаје да се види. Али шта би се десило ако би Средоземно море - испарило?
Научници не морају много да раде да би замислили такав сценарио и његове последице. Наиме, шпански научник Даниел Гарсија Кастељанос са Института геонаука у Барселони, са својом колегиницом Константином Агиади са Универзитета у Бечу, спровео је истраживање које је открило да је пре 5,5 милиона година, током миоцена, дошло до нестанка Средоземног мора, односно велике водене површине која је постојала на његовом месту.
Како су истакли у свом раду,
објављеном у часопису Сајенс, научници су још 1970. године открили постојање слоја соли дебљине један до три километра закопаног испод најдубљих делова Средоземног мора.
Ово је скоро милион кубних километара соли, што је јасан доказ да је Средоземно море у једном тренутку једноставно испарило. Тај тренутак, кратак у геолошком смислу, ипак је трајао око 190 хиљада година.
Како наводе у свом раду, разлог нестанка претка садашњег Средоземног мора нису климатске промене, већ померање тектонских плоча између европског и афричког континента. Средоземни басен, заробљен између два континента који се данас и даље приближавају и до два центиметра сваке године, био је одсечен од Атлантика. Његове воде су брзо испариле због сушне климе у региону, остављајући за собом огромне количине соли.
Ова епизода, позната као месинска криза салинитета (Месијан је последње раздобље миоцена), највеће је изумирање које је Земља претрпела од метеора који је збрисао диносаурусе који не лете и окончао еру мезозика пре 65 милиона година, истичу они.
У оквиру студије, Агиади је, у сарадњи са још 28 научника из 25 европских института, прикупио податке о фосилима из Медитерана старим од 3,6 до 12 милиона година. А резултати су били поражавајући и јасно показују шта би се могло догодити са данашњим Средоземним морем и животом у њему, ако оно пресуши.
Аутохтони морски живот је практично истребљен, а морски живот какав данас познајемо је резултат касније реколонизације атлантских врста.
Пре кризе, 779 врста се могло сматрати ендемским врстама (тј. документовано само у Медитерану). Од њих, само 86 је и даље било присутно након кризе салинитета. Сви тропски корали којима је Средоземно море било у изобиљу пре ове катаклизмичне промене животне средине су нестали, истиче се у студији.
Поставља се питање како су одређене врсте успеле да преживе? Како су преживели радикално повећање нивоа соли и температуре?
Нажалост, они немају одговоре на ова питања.
Оно што су успели да утврде јесте да морски живот није имао довољно времена да се прилагоди хиперсланом окружењу које је нестало, већ су га замениле врсте које су у Медитеран ушле из Атлантика када се мореуз поново отворио.
Занимљиво је да су се врсте попут великог белог пса и делфина у Средоземном мору појавиле тек након ове кризе. Још је интересантније да је пре исушивања источно Средоземље, посебно Јонско и Левантско море, било богатије морским врстама од западног дела. Након поновног плављења, богатство морског живота преселило се на запад.
Утицај изолације Медитерана на његову фауну и флору био је катастрофалан, уништавајући већину његових екосистема. Још један значајан налаз овог истраживања је да је било потребно више од 1,7 милиона година да се број врста опорави. Овај спори опоравак богатства у медитеранским екосистемима пружа прву детаљну квантификацију како дивље животиње реагују на изумирање на овој скали. Биодиверзитет Медитерана данас је веома висок захваљујући присуству бројних ендемских врста. Резултати показују да је тако било и пре шест милиона година, али да је велика већина ових ендемских врста нестала када је одсечена од Атлантика, истичу научници.
Када је Медитеран поново спојен са Атлантиком, поново је насељен огромним резервама врста у светским океанима, али су и даље били потребни милиони година да се медитерански екосистеми опораве у смислу богатства. Нико још не зна колико ће времена требати морском животу да се опорави од врсте промена на глобалном нивоу које су тренутно у току, закључује Гарсија Кастељанос у свом раду.
