Спрема ли Турска велики геополитички заокрет: НАТО или БРИКС
© Sputnik / Григорий Сысоев
/ Пратите нас
Захтевом да постане чланица БРИКС, свака држава себе јасно дефинише у геополитичком, геоекономском и цивилизацијском смислу. Тако и Турска, која је и званично поднела захтев за пријем у ту организацију овим захтевом јасно себе дистанцира у односу на Запад, где је чланица неких њихових формата, као што је НАТО.
Овако вест објављену у западним медијима, да је Анкара и званично поднела захтев да постане чланица групе највећих светских економија, коментарише стручњак за међународне односе др Срђан Перишић.
БРИКС и Запад имају различите вредности
Према његовим речима, тешко да би Турска могла да постане чланица БРИКС све док је чланица НАТО. Чланице БРИКС би на идућем самиту који ће бити одржан у Казању између 22. и 24. октобра можда могле да размотре турски захтев, али до учлањења Турске, према његовом мишљењу, неће доћи.
„БРИКС има потпуно другачији политичке, вредносне и економске карактеристике у односу на западне формате. Пандан БРИКС је Г7, али док је Г7 клуб најбогатијих земаља Запада, које не разматрају било какву намеру да им се неко придружи, јер они преко Г7 успостављају доминацију Запада на геоекономском нивоу у целом свету, БРИКС није никакав ексклузивни клуб, већ је формат економског уједињавања свих оних који желе да уђу“, наводи Перишић
Док је Г7 средство експанзионистичке политике Запада у форми држања економске контроле, БРИКС је супротно, он је мултиполарна структура која прихвата све различитости у себи, додаје наш саговорник.
„Сваки потенцијални кандидат треба да има на уму ове чињенице. Када би истовремено била чланица и НАТО и БРИКС, Турска би се нашла у шизофреној ситуацији. Чије би вредности ширила, када су вредности ове две организације супротстављене и искључиве“, пита се Перишић.
Прво излазак из НАТО, па чланство у БРИКС
Има држава које би да воде политику на два колосека, као што Етиопија, која је однедавно постала чланица БРИКС иако се налази под непосредним утицајем САД, међутим, од Турске не можемо очекивати да води такву политику – несигурну или дволичну – да истовремено тежи форматима који се заснивају на супротним принципима.
Због тога се мора видети је ли Турска спремна да напусти НАТО, јер је, према Перишићевим речима, Северноатлантска алијанса западна организација која делује на принципима који су супротни принципима на којима делује БРИКС. Без обзира што нема војну компоненту, БРИКС је по својим принципима у потпуности супротан НАТО.
„Наравно, у овом моменту не можемо да знамо садржаје разговора између Турске са једне и Русије и Кине са друге стране. Али у претходном периоду могли смо да чујемо из Москве да је кочница за учлањење Турске у БРИКС управо чланство у НАТО“, наводи Перишић.
Заокрет од 2016.
Са друге стране, Турска од 2016. и покушаја државног удара има заокрет у спољној политици. Тада је Анкара обновила односе са Русијом и почела да води политику удаљавања од САД и Запада.
„То се показало добро и овде на Балкану јер је од те 2016. остварила добре односе и са Србијом и са Републиком Српском, што је занимљиво, управо зато што се одвајала од НАТО-а и очекивало се да ће тада напустити НАТО. Међутим, то се није догодило ни после осам година. Уосталом и војна сарадња Турске и Русије заснивала се на томе да ће Турска напустити НАТО. Због тога су се Американци и противили да Турска купи С400. Међутим, на крају се Турска није ишчланила из НАТО“, истиче Перишић.
Разлог због чега Турска још није напустила НАТО он објашњава тиме да се у дубини турског политичког и економског естаблишмента још налазе западни интереси, који су сасвим сигурно утицали да Турска и даље остане унутар Северноатлантске алијансе. Са друге стране, економска ситуација у Турској је тешка – инфлација је и даље висока, а земља се још опоравља од тешког земљотреса.
Због тога Анкара покушава да води политику на два колосека, остајући део западних формата и нема назнака да се нешто у међувремену мења.
Погледајте и:
