https://sputnikportal.rs/20240903/brnabiceva-ne-postoji-ugovor-sa-rio-tintom-imaju-istrazna-prava-za-jadar-1176839683.html
Брнабићева: Не постоји уговор са Рио Тинтом
Брнабићева: Не постоји уговор са Рио Тинтом
Sputnik Србија
Председник Скупштине Србије Ана Брнабић рекла је данас да не постоји уговор државе са рударском компанијом Рио Тинто за пројекат "Јадар", већ да они имају... 03.09.2024, Sputnik Србија
2024-09-03T11:31+0200
2024-09-03T11:31+0200
2024-09-03T12:09+0200
србија
србија
србија – политика
ана брнабић
рио тинто
литијум
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/06/0b/1173454866_0:0:2087:1174_1920x0_80_0_0_07dfbaae0163433b171ebe3b825afeae.jpg
"На основу тих истражних права Рио Тинто је радио истраживање. До 2012. године девет пута су им потврђена та истражна права и сваки од тих девет пута им је проширен опсег истраживања. У међувремену, 2006. године, а онда додатно потврђено и 2011. године - мења се закон који каже, само онај ко има истражна права може да се пријави да добије експлоатациона права", рекла је Брнабићева за ТВ К1.Она је тако одговорила на питање да ли Србија има такав уговор са Рио Тинтом, који ће моћи да се раскине уколико компанија не буде испоштовала све прописе државе Србије, објашњавајући да никаквог уговора нема, а да компанија свакако мора да ради по законима државе.Она је додала да је оно што је променила као председница владе 2017. године, било то што је потписан Меморандум о разумевању са компанијом Рио Тинто, јер је њој било важно да се установе две важне ствари."Да имамо на папиру, неким споразумом о сарадњи и разумевању, да имамо под један, да морају да се поштују највиши светски стандарди за заштиту животне средине и под два, да све што може да остане у Србији, остане у Србији. Дакле, да ми не извозимо руду, да не извозимо сировине и да све што може и од истраживања, било шта што може да се уради у Србији, да се не ради у Аустралији, у Америци, него да се ради у Србији да би то донело додатно богатство нашој држави", рекла је Брнабићева.Она је истакла да ће истрајати у борби да се у парламенту одржавају дијалози и дискусије о рударењу литијума и пројекту "Јадар"."Парламент је око разговара, парламент је око дијалога", навела је Брнабићева.Како је рекла, опозиција је одбијала позиве за дијалог и раније док је била председница владе, али је указала да је она увек инсистирала на дијалогу и надала се да ће то имати ефекта.На питање да ли држава може да прекине сарадњу са Рио Тинтом уколико та компанија не испуњава услове, Брнабићева је навела да би озбиљном борбом на арбитражи држава могла да прекине сарадњу са том компанијом уколико би студија о процени утицаја на животну средину показала да би рудник и то постројење имали девастирајући ефекат по животну средину."Али ми треба да дођемо до студија. Али да имате студију, ви морате да имате просторни план усвојен у Лозници, морате да дате нешто што се зове решење о експлоатацији, што се глупо зове, јер нема везе са експлоатацијом, него то обухвата садржај студије. Али ви имате људе који не желе да виде студију", рекла је Брнабићева.Подсетила је да ће, уколико дође до експлоатације, то бити рађено у поџемном руднику, а на тврдње које постоје у јавности да ће "најпрљавији" део производње бити прерада руде сумпорном киселином, Брнабић је навела да се сумпорна киселина на дневном ниову користи широм Србије, укључујући и пољоппривреду."Наши пољопривредници сумпорну киселину носе у канистерима и мешају са водом и тиме прскају земљиште да би подигли киселост. Дакле, ми говоримо о једном процесу који је потпуно природан и нормалан у Србији, а о чему нико не говори. Нико не тражи механизме контроле, нико не тражи механизме заштите. Ту је то лицемерје. Дакле, нико од тих људи се у ствари заиста не бави заштитом животне средине", оценила је Брнабићева.Када је реч о подручју западне Србије који је обухваћен пројектом Јадар, Брнабићева подсећа да су деценијама људи у том крају живели од хемијског постројења "Вискоза" у Лозници, која је, према њеним речима, користила најпрљавију могућу технологију."Она је затворена због стечаја, зато што је читава економија била уништена 2005. године. И од 2005. године, људи тамо не знају шта ће, зато што немају послове. Људи су били несрећни, тужни, очајни зато што је 'Вискоза' затворена. А 'Вискоза' је хемијско постројење, хемијска индустрија која прави штету по животну средину", рекла је Ана Брнабић.Она је упитала како је могуће да нико од еколога није никада питао због чега из "Вискозе" никада није уклоњен опасни отпад, додајући да је комплексан пројекат уклањана и складиштења опасног отпада из те фабрике, који је трајао седам година, завршен 2023. године.Говорећи о еколошким покретима у Србији, Брнабићева тврди да пре 10 година није ни било еколошких покрета у нашој земљи.У прилог томе, навела је пример да су 2014. године, када је водила америчку компанију која је желела да гради ветропаркове који ће правити зелену енергију, поједини представници опозиције говорили да Србији то не треба, јер има лигнит и термоелектране, док сада ти исти људи, како каже, на еколошким протестима "причају како је најважнија ствар на свету чист ваздух".Са друге стране, председник Скупштине Србије наводи да је највећи део земљишта у западној Србији продат 2021. године, због чега није логично да су мештани "забринути", а да продају своју земљу.Брнабићева је подсетила и да је влада тадашњег премијера Александра Вучића 2014. године, у време фискалне консолидације, почела да прави филтере за одсумпоравање на термоелектранама и да је од тада уложено у то сврху 600 милиона евра.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – политика, ана брнабић, рио тинто, литијум
србија, србија – политика, ана брнабић, рио тинто, литијум
Брнабићева: Не постоји уговор са Рио Тинтом
11:31 03.09.2024 (Освежено: 12:09 03.09.2024) Председник Скупштине Србије Ана Брнабић рекла је данас да не постоји уговор државе са рударском компанијом Рио Тинто за пројекат "Јадар", већ да они имају истражна права за тај пројекат, који су добили 2004. и да још нису аплицирали за експлоатацију, а да ће она настојати да се у парламенту разговара о тој теми.
"На основу тих истражних права Рио Тинто је радио истраживање. До 2012. године девет пута су им потврђена та истражна права и сваки од тих девет пута им је проширен опсег истраживања. У међувремену, 2006. године, а онда додатно потврђено и 2011. године - мења се закон који каже, само онај ко има истражна права може да се пријави да добије експлоатациона права", рекла је Брнабићева за ТВ К1.
Она је тако одговорила на питање да ли Србија има такав уговор са Рио Тинтом, који ће моћи да се раскине уколико компанија не буде испоштовала све прописе државе Србије, објашњавајући да никаквог уговора нема, а да компанија свакако мора да ради по законима државе.
Она је додала да је оно што је променила као председница владе 2017. године, било то што је потписан Меморандум о разумевању са компанијом Рио Тинто, јер је њој било важно да се установе две важне ствари.
"Да имамо на папиру, неким споразумом о сарадњи и разумевању, да имамо под један, да морају да се поштују највиши светски стандарди за заштиту животне средине и под два, да све што може да остане у Србији, остане у Србији. Дакле, да ми не извозимо руду, да не извозимо сировине и да све што може и од истраживања, било шта што може да се уради у Србији, да се не ради у Аустралији, у Америци, него да се ради у Србији да би то донело додатно богатство нашој држави", рекла је Брнабићева.
Она је истакла да ће истрајати у борби да се у парламенту одржавају дијалози и дискусије о рударењу литијума и пројекту "Јадар".
"Парламент је око разговара, парламент је око дијалога", навела је Брнабићева.
Како је рекла, опозиција је одбијала позиве за дијалог и раније док је била председница владе, али је указала да је она увек инсистирала на дијалогу и надала се да ће то имати ефекта.
На питање да ли држава може да прекине сарадњу са Рио Тинтом уколико та компанија не испуњава услове, Брнабићева је навела да би озбиљном борбом на арбитражи држава могла да прекине сарадњу са том компанијом уколико би студија о процени утицаја на животну средину показала да би рудник и то постројење имали девастирајући ефекат по животну средину.
"Али ми треба да дођемо до студија. Али да имате студију, ви морате да имате просторни план усвојен у Лозници, морате да дате нешто што се зове решење о експлоатацији, што се глупо зове, јер нема везе са експлоатацијом, него то обухвата садржај студије. Али ви имате људе који не желе да виде студију", рекла је Брнабићева.
Подсетила је да ће, уколико дође до експлоатације, то бити рађено у поџемном руднику, а на тврдње које постоје у јавности да ће "најпрљавији" део производње бити прерада руде сумпорном киселином, Брнабић је навела да се сумпорна киселина на дневном ниову користи широм Србије, укључујући и пољоппривреду.
"Наши пољопривредници сумпорну киселину носе у канистерима и мешају са водом и тиме прскају земљиште да би подигли киселост. Дакле, ми говоримо о једном процесу који је потпуно природан и нормалан у Србији, а о чему нико не говори. Нико не тражи механизме контроле, нико не тражи механизме заштите. Ту је то лицемерје. Дакле, нико од тих људи се у ствари заиста не бави заштитом животне средине", оценила је Брнабићева.
Када је реч о подручју западне Србије који је обухваћен пројектом Јадар, Брнабићева подсећа да су деценијама људи у том крају живели од хемијског постројења "Вискоза" у Лозници, која је, према њеним речима, користила најпрљавију могућу технологију.
"Она је затворена због стечаја, зато што је читава економија била уништена 2005. године. И од 2005. године, људи тамо не знају шта ће, зато што немају послове. Људи су били несрећни, тужни, очајни зато што је 'Вискоза' затворена. А 'Вискоза' је хемијско постројење, хемијска индустрија која прави штету по животну средину", рекла је Ана Брнабић.
Она је упитала како је могуће да нико од еколога није никада питао због чега из "Вискозе" никада није уклоњен опасни отпад, додајући да је комплексан пројекат уклањана и складиштења опасног отпада из те фабрике, који је трајао седам година, завршен 2023. године.
Говорећи о еколошким покретима у Србији, Брнабићева тврди да пре 10 година није ни било еколошких покрета у нашој земљи.
У прилог томе, навела је пример да су 2014. године, када је водила америчку компанију која је желела да гради ветропаркове који ће правити зелену енергију, поједини представници опозиције говорили да Србији то не треба, јер има лигнит и термоелектране, док сада ти исти људи, како каже, на еколошким протестима "причају како је најважнија ствар на свету чист ваздух".
Са друге стране, председник Скупштине Србије наводи да је највећи део земљишта у западној Србији продат 2021. године, због чега није логично да су мештани "забринути", а да продају своју земљу.
Брнабићева је подсетила и да је влада тадашњег премијера Александра Вучића 2014. године, у време фискалне консолидације, почела да прави филтере за одсумпоравање на термоелектранама и да је од тада уложено у то сврху 600 милиона евра.
