Ујед за душу: Данас нико није равнодушан према плачу
© Фото : YouTube/Print Screen / Бора Чорба у споту за песму ,,Остаћу слободан"
Пратите нас
И увек свечано обећам, а знам да лажем у себи, да ћу престати да се сећам, ово је последња песма о теби – певао је чачански рокер Бора Ђорђевић, непоновљиви уметник и човек који је себе на поклон давао „било коме“ и који, упркос однегованом маниру грубијана, никада није постао равнодушан према плачу. Волео је музику, поезију, рокенрол, Србију…
Ружну, грубу и често болну стварност, Бора Чорба је знао да упакује у ноте које се урезују у мозак и рефрен који се певуши док се чека аутобус, девојка испред биоскопа, крај школске године, слави пунолетство или 40 година матуре. Љубав је у његовим песмама знала да буде и ружичаста и крвава, а живот неподношљиво глуп и бескрајно леп. Свако ко је икада ишао у Аместердам, Казабланку, кога су чекали таксисти код ЈАТ-а, ко је остао ђубре до краја или ко је мамуран и блатњав дочекивао прве зраке сунца изнад цркве Светог Марка могао је у Бориним стиховима да пронађе обрисе сопственог живота.
Бора није писао о апстрактним и бљузгавим појмовима и појавама, већ је био песник из народа и за народ. Сви они који су се у неком тренутку, налазећи се на дну живота, ратовали сами, без два динара за плакање, или сабирали у себи своје бродоломе – имали су свог заштитника у Бори. Он се није гнушао и гадио да пева о сировом и стварном животу, и људи су га прихватали, слушали су „Кост у грлу“, „Мртву природу“, „Покварену машту и прљаве страсти“, „Бувљу пијацу“, „Осми нервни слом“…
Омот албума ,,Бувља пијаца" Рибље Чорбе
© Фото : YouTube/Print Screen / Омот албума ,,Бувља пијаца" Рибље Чорбе
Ја ћу да певам!
Борин колега и пријатељ, Момчило Бајагић Бајага, каже за Спутњик да се Бора и раније борио против много чега за шта јавност није знала и да је, све до сада, побеђивао.
Бора је био велики песник и музичар, био је мој добар друг. Он је у задње време више пута био у сличној ситуацији и успевао је да се извуче. Овог пута није успео и остаће велика празнина његовом смрћу. Моје саучешће породици и пријатељима и стварно ћу га се сећати као пријатеља и великог уметника, рекао је Бајага за Спутњик.
Следеће године би се навршило округло 50 година од како се Горица Поповић и Бора Ђорђевић знају. Заједно су наступали са групом „Сунцокрет“, пре него што је свако кренуо својим путем и каријером. Она је за Спутњик рекла да је Борин одлазак за њу одлазак дивног, вишегодишњег друга, који није био само велики музичар и велики песник, већ и велики човек.
По његовим песмама и свом том рокенролу се не би рекло, али они који су га познавали лично, знали су каква је он заправо нежна и дивна душа.
Добро јутро
Југослав Влаховић, Борин породични пријатељ и дугогодишњи сарадник, дизајнер свих званичних албума Рибље Чорбе и оне једне рибље кости у слову „и“ из логотипа групе каже за Спутњик да је његово пријатељство са Бором трајало више од пола века. Као породични пријатељи, бар једном недељно су седели заједно, углавном након завршетка радног дана док су им се деца играла заједно. У току једне од таквих седељки, први пут је чуо и песму „Погледај дом свој анђеле“, по Влаховићевом мишљењу, његову најбољу. Каже да једино за њу никада није успео да нађе прикладно графичко решење јер је била исувише јака и тешка.
Слично томе, наш саговорник је присуствовао и првом извођењу друге, многима омиљене Борине песме.
Памтим једног дана један његов долазак који се није десио увече, као и обично, већ ујутру. Он је дошао ненајављено и рекао „Јао, морам да вам одсвирам ово, направио сам синоћ једну песму. Јел имаш гитару?“. Рекох ајде нек одсвира, дао сам му гитару и тада сам први пут чуо песму „Добро јутро“, прича Влаховић за Спутњик.
Удружење књижевника и кладионица
Бора по мишљењу многих није био само писац текстова већ и песник, а примили су га и у Удружење књижевника Србије.
Кад су га примали у Удружење књижевника Србије, приликом свечане седнице на којој су били присутни сви новопримљени чланови, Бора им се захвалио на себи својствен начин. Рекао им је „Бићу члан сваки дан, немој да ми неко кења против удружења“.
Анегдота о деци, основној школи, кладионици и Бори Чорби није нимало прикладна, али управо зато и треба да буде испричана, јер ни сам Бора никада није покушавао да буде прикладан, већ само искрен.
Бора Чорба у споту ,,Пекар, лекар, апотекар"
© Фото : YouTube/Print Screen / Бора Чорба у споту ,,Пекар, лекар, апотекар"
Док је један дан седео у кладионици близу Ташмајдана, три дечака, основца, видела су Бору и утрчала унутра, молећи га да им да аутограме у школске свеске. Као прави мангуп, доследан у идеји да вам поквари дете, Бора је кренуо да им да свој потпис. Видевши клинце унутра, менаџер је потрчао да их истера, вичући за њима. Наш омиљени антихерој је скочио у њихову одбрану, рекавши да он мора испоштовати своју верну публику.
Ујед за душу
Иако је мислио да ратује сам, испоставило се да је Бора Чорба иза себе оставио много колатералне штете. Својим одласком није ујео за душу само породицу и пријатеље, већ непрегледну масу свих оних генерација које су стасавале и расле заједно са његовом песмама. На крају, ипак, треба имати две ствари у виду. Борина душа није била на продају, а упркос нашим упорним настојањима да будемо тужни, Бора нам је одавно поручио да он остаје равнодушан према плачу.
