https://sputnikportal.rs/20240906/djedovic-handanovic-do-prve-nuklearke-nam-je-potrebno-bar-10-godina-1176973445.html
Ђедовић Хандановић: До прве нуклеарке нам је потребно бар 10 година
Ђедовић Хандановић: До прве нуклеарке нам је потребно бар 10 година
Sputnik Србија
Покретање јавне расправе о изменама и допунама Закона о енергетици, којим се предлаже укидање забране нуклеарних електрана не може се довести у везу са посетом... 06.09.2024, Sputnik Србија
2024-09-06T10:22+0200
2024-09-06T10:22+0200
2024-09-06T10:22+0200
економија
економија
србија – економија
енергетика
нуклеарна електрана
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/02/07/1150591084_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_36c4efee05dde3395b659a8cb39405d5.jpg
Она је додала да искуство показује да је од почетног разматрања опције за производњу нуклеарне енергије до почетка рада прве нуклеарке потребно да прође најмање 10 година.Она је одговарајући на питање откуд нагли преокрет српских власти око нуклеарки рекла да се у међународној заједници све чешће говори о „нуклеарној ренесанси“ па су и земље попут Италије, Белгије и Швајцарске недавно радикално промениле своју енергетску полиитку у корист нуклеарне енергије.Додала је да је у Европи план да ови капацитети до 2050. године буду око 50 одсто већи него данас.Министарка је рекла и да је од почетка јавних консултација пристигло мање од 10 коментара, да ће јавна расправа трајати до 10. септембра а након тога нацрт ће бити упућен на мишљење надлежним органима, потом на Владу Србије и у Народну скупштину и да је план да се закон усвоји до краја ове године.Када је реч о потенцијалној локацији за изградњу нуклеарке и моделу градње, односно опредељењу за класичну или модуларну електрану, Ђедовић Хандановић је истакла да је преурањено разговарати о томе.„Министарство рударства и енергетике објавило је јавну набавку за израду прелиминарних техничких студија ради разматрања мирнодопске примене нуклеарне енергије у Србији. У оквиру ње обавићемо темељну компаративну и кредибилну опциону анализу доступних технологија у свету, укључујући мале модуларне реакторе као и оне конвенционалног типа, како би разумели које су најбоље доступне технологије примењиве потенцијално у нашој држави, помоћу техничких, економских и тржишних индикатора“, навела је она у интервјуу за „Блиц“,.Што се тиче складиштења нуклеарног отпада и навода да је сарадња са Француском условљена тиме да овај отпад заврши у Србији, министарка је навела да домаћи закони, директиве ЕУ, конвенције УН јасно дефинишу да није могуће складиштити нуклеарни отпад из Француске у Србији.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, србија – економија, енергетика, нуклеарна електрана
економија, србија – економија, енергетика, нуклеарна електрана
Ђедовић Хандановић: До прве нуклеарке нам је потребно бар 10 година
Покретање јавне расправе о изменама и допунама Закона о енергетици, којим се предлаже укидање забране нуклеарних електрана не може се довести у везу са посетом француског председника Емануела Макрона, изјавила је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.
Она је додала да искуство показује да је од почетног разматрања опције за производњу нуклеарне енергије до почетка рада прве нуклеарке потребно да прође најмање 10 година.
Она је одговарајући на питање откуд нагли преокрет српских власти око нуклеарки рекла да се у међународној заједници све чешће говори о „нуклеарној ренесанси“ па су и земље попут Италије, Белгије и Швајцарске недавно радикално промениле своју енергетску полиитку у корист нуклеарне енергије.
„Та енергија је у употреби у свету дуже од 60 година, па данас постоји више од 440 нуклеарних реактора у погону, у више од 30 земаља. У свету се око 10 одсто електричне енергије произведе у нуклеарним електранама а у Европској унији више од 20 одсто. Србија је окружена земљама које имају нуклеарке, као што су Мађарска, Бугарска и Румунија, а неке од њих планирају и нове“, навела је она.
Додала је да је у Европи план да ови капацитети до 2050. године буду око 50 одсто већи него данас.
Министарка је рекла и да је од почетка јавних консултација пристигло мање од 10 коментара, да ће јавна расправа трајати до 10. септембра а након тога нацрт ће бити упућен на мишљење надлежним органима, потом на Владу Србије и у Народну скупштину и да је план да се закон усвоји до краја ове године.
Када је реч о потенцијалној локацији за изградњу нуклеарке и моделу градње, односно опредељењу за класичну или модуларну електрану, Ђедовић Хандановић је истакла да је преурањено разговарати о томе.
„Министарство рударства и енергетике објавило је јавну набавку за израду прелиминарних техничких студија ради разматрања мирнодопске примене нуклеарне енергије у Србији. У оквиру ње обавићемо темељну компаративну и кредибилну опциону анализу доступних технологија у свету, укључујући мале модуларне реакторе као и оне конвенционалног типа, како би разумели које су најбоље доступне технологије примењиве потенцијално у нашој држави, помоћу техничких, економских и тржишних индикатора“, навела је она у интервјуу за „Блиц“,.
Што се тиче складиштења нуклеарног отпада и навода да је сарадња са Француском условљена тиме да овај отпад заврши у Србији, министарка је навела да домаћи закони, директиве ЕУ, конвенције УН јасно дефинишу да није могуће складиштити нуклеарни отпад из Француске у Србији.
