Вола на ражањ, а сина на војнички казан! Како ће изгледати повратак војног рока у Србију!
18:55 06.09.2024 (Освежено: 19:17 06.09.2024)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Враћање војног рока није ствар социолошке прославе одласка војника у војску, него је ствар одбране земље. То је питање попуне војске и одбране, што је битније од тога да ли се и како слави испраћај или 18. рођендан уместо одласка у војску.
Историчар, некадашњи саветник Министра одбране за реформу војске и саветник председника Србије за војна питања Бојан Димитријевић сматра да је од тога хоће ли се нешто окренути на ражњу кад син крене у војску далеко битније питање хоће ли тај син уопште и хтети да оде у касарну.
Некада је пунолетство, односно сазревање дечака у мушкарца, обележавано испраћајем у војску. Фамилија би се скупила, песме би се певале, у руралним местима би се цело село сјатило, а у градским цео комшилук. Са укидањем војске, нестали су и испраћаји, а ту традицију је заменила прослава 18. рођендана.
Велики број младића каже да би ипак желео да оде на служење војног рока
© Sputnik / Милица Тркља
Тај број више није представљао прекретницу и одлазак од куће на годину или две дана у неки забачени крај земље, већ је постао само фиктивни прелаз из детињства у одрасле. Тај прелаз, међутим, није пратило осамостаљивање, војничка храна, дугачке страже, промрзли прсти, шлем, пушка и стотине непознатих младића из различитих социјалних, економских и културних светова скупљених под једним кровом. Уместо свега тога, „момчење“ су почели да обележавају балони, кетеринг и паре у коверти.
Промена није дошла преко ноћи, већ је постепено клизила између цивилног служења, приговора савести и потпуног укидања војног рока и питање је како ће сада све то изгледати.
Тешко је рећи да ли ће младићи постати одговорнији с обзиром да је ту била пауза од 14 година током којих је био суспендован војни рок. Тешко је рећи како ће ово све утицати на генерације које буду и ако буду ишле под обавезно. Прошло је време када је војска била нека врста петог или шестог разреда средње школе или гимназије и када су сви ишли. Сада то није случај и мислим да је то један од великих проблема неприлагођености данашњих генерација на овакав тип обавеза, рекао је Димитријевић за Спутњик.
Сада најављени војни рок требало би да траје 75 дана, односно два месеца и 15 дана вежбе за све пунолетне грађане до 30 година. Према садашњем закону, регрутима је било одобрено десет дана одсуства. Међутим, како је недавно речено из Владе, сада се размишља о две варијанте: да регрути сваког викенда буду слободни, па да се у понедељак врате у касарне, или да то буде сваког другог викенда.
Димитријевић каже да је обавезност некада била општа, док ће сада вероватно бити смањена околностима приговора савести или чак личним везама које ће се потезати да се служење, иако је већ толико скраћено, потпуно избегне. Уколико се ово питање не реши, војни рок неће бити ефикасна обука, већ пуко попуњавање војске.
Припадник Војске Србије
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Из Владе кажу да приговор савести и избегавање војничких чизама „служењем“ у вртићима, болницама и другим цивилним установама можда ипак неће бити више могуће. Наводи се да оправдан или неоправдан приговор савести не треба да значи и бежање од војне обавезе, те да иако човек има право да истакне приговор, који се односи за ношење оружја, то не треба да се односи и на живот у касарни.
Некада сапун и тоалет, сада рутер и вајфај
За сада још није познато да ли би регрути, уколико постоје услови, војни рок служили у свом граду или би као у време некадашње Југославије били распоређени широм земље.
Некада су војници одлазили у касарне где су их чекали далеко бољи услови живота него код куће, објашњава наш саговорник, будући да су Југославија и Србија биле рурална друштва. Данас је то обрнуто и највероватније да оно мало преосталих касарни не пружају оно што пружа свакодневни живот, од интернет везе до исхране, спавања и свега осталог шта чини дневни живот једног војника.
Велико је питање како ће се ускладити смештајни капацитети и дневни живот војника у односу на њихов данашњи цивилизацијски и модернизацијски ниво.
Ипак, војници који добровољно служе војни рок примају месечне накнаде, које се тренутно крећу око износа од 46.000 динара, уз војно здравствено осигурање, путне трошкове, смештај, исхрану и одећу. То је за многе младиће, поготово оне из сиромашнијих породица и крајева, и даље далеко боље од њихове свакодневице.
Што се саме обуке тиче, она би требало да буде теоријска и практична. Теорија би обухватала основе војне тактике и технике, војно право, прву помоћ и самозаштиту, атомско, биолошко, хемијску одбрану... Када је реч о практичној обуци, регрути би научили како се раставља и саставља оружје, гађа из различитог пешадијског наоружања, прошли би борбу без оружја и самоодбрану, кретање и маскирање на бојишту, копање ровова и изградњу заклона, преживљавање у природи, прелажење препрека, а у зависности од потреба могла би бити спроведена и додатна специјалистичка обука.
Приговор савести и жене у војсци?
Када је реч о женама у војсци, Димитријевић сматра да „женски војни рок“ није нимало добра идеја и да не доприноси никаквом бољитку ни атмосфере ни ефикасности. Он подржава жене у војном колективу и жене као професионална војна лица, али само за одређене дужности које су женама згодније неголи мушкарцима, док све друго, каже, треба зауставити.
Велики сам противник и сада и онда кад сам био у Министарству одбране идеји да жене служе војни рок, с обзиром на то да тако нешто није иманентно женском роду. Потребно је оно што је постојало некада, дакле обука у домену цивилне заштите и опште одбране, али служење војног рока за жене није потребно. Треба га свести само на оне дужности које би жене професионалци у војсци радиле. Дакле, никакво доборовољно служење и мешање са војним контингентом који чине мушкарци, закључује Димитријевић.
