https://sputnikportal.rs/20240907/neobicna-akcija-srpskih-naucnika-zvuk-dunava-otkriva-koliko-je-voda-zagadjena--1176967119.html
Необична акција српских научника: Звук Дунава открива колико је вода загађена
Необична акција српских научника: Звук Дунава открива колико је вода загађена
Sputnik Србија
Ослушните Дунав да би га више волели, то је порука научника са Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду који су у сарадњи са колегама из Немачке... 07.09.2024, Sputnik Србија
2024-09-07T09:36+0200
2024-09-07T09:36+0200
2024-09-08T07:06+0200
србија
србија
србија – друштво
факултет техничких наука у новом саду
дунав
загађење
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/09/08/1177027522_0:138:1201:813_1920x0_80_0_0_f99a2892036a8da461822d9e4965a6ad.jpg
Пројекат „Стрим“ или „Звуци Дунава” заправо је едукација о животној средини, којом научници Факултета техничких наука са партнерима из Европе желе да подстакну еколошку свест кроз спајање научних и уметничких метода.Стручњаци Департмана за инжењерство заштите животне средине и заштите на раду, проф. др Јелена Радонић, проф. др Маја Турк Секулић и др Маја Брборић почели су да раде на пројекту у фебруару, а партнери су им професори и сарадници са Универзитета у Хајделбергу. Ови еминентни светски експерти посетили су Нови Сад и са његовим најмлађим становницима снимили звуке Дунава.„Ми смо сви инжењери или хемичари, нама су звуци Дунава деловали апстрактно, али колега др Фернандо Палац из Немачке има уређај и помоћу њега снима. То нису шумови, већ композиције, рефлектује се нека мелодија када урони сонду у Дунав, ствара се аудио снимак, заправо добијемо музику. У зависности колико је загађење или колико је чисто, добијају се различити звукови. Он их упоређује и може на основу тога да мери контаминацију воде“, објашњава за Спутњик др Маја Брборић.Витални извор воде за ЕвропуОна се годинама бави испитивањем површинских вода, па је и тема докторске дисертације ове научнице била везана за испитивање полутаната који се налазе у Дунаву. Реч је о малим честицама, објашњава, полихлорованим бифенилима, диоксинима и фуранима, успоривачима горења, пестицидима и ПАХ-овима.„Пратила сам их на десет тачака Дунава у седименту. То је заправо историјско загађење, не само вода која тече. Пратили смо концентрације, у свим деловима реке током кроз Србију сам детектовала те полутанте. Онда се процењивао ризик за људе и живи свет, да ли је и у којој мери безбедно за конзумирање и боравак. Нису баш били сјајни резултати“, каже ова професорка.Дунав пролази кроз 10 земаља и повезује више од 100 милиона становника, важна је саобраћајна и трговачка артерија, али пре свега витални извор воде за добар део нашег континента. Међутим, њен квалитет дуж целог тока реке се разликује.Аустрија и Немачка пречишћавају 100 одсто градских отпадних вода. У Мађарској се више од 50 одсто одсто отпадних вода третира у складу са законима Европске уније. Када Дунав уђе у Србију, не води се рачуна о томе шта се у њега испушта. Загађење стиже из канализације и индустрије, долази и притокама.Иако у Београду готово пола века постоје планови за изградњу пречистача, још није изграђено ни једно од пет планираних, па ни оно највеће које је давно започето у Великом Селу, а чија би изградња, према најавама надлежних, ускоро требало да се настави.На млађима Дунав остајеНа Факултету техничких наука верују да ће пројекат у коме су спојене научна и уметничка методологија бити користан пре свега деци и младима, да науче како да сачувају наше воде.„Мониторинг површинских вода унапређен је уметничком страном пројекта, мислим да може да привуче већи број људи, да се пре свега деца заинтересују, пошто идемо том логиком да морамо да формирамо особу која ће да стекне еколошко предзнање. Да се деца од малих ногу едукују, да би касније као одрасли људи могли да воде рачуна о животној средини“, закључује Брборићева.Додаје да сарадња са колегама из Немачке траје одавно, 2019. заједнички су основали интердисциплинарну мрежу „Демократија Аква Техника“ која се фокусира на развој иновативних решења за одрживо управљање водним ресурсима. У плану су и пројекти са партнерским универзитетима из Русије, Мађарске и Турске.Осим у Новом Саду, прилику да чују музику коју компонује Дунав имаће и становници Лангенаума и Улма у Немачкој, Беча у Аустрији и Печуја у Мађарској. Резултати узорковања воде, али и забележени аудио снимци ући ће у садржај јединствене дигиталне платформе са аудио мапом, која ће бити доступна свима.Погледајте и:
србија
дунав
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
србија, србија – друштво, факултет техничких наука у новом саду, дунав, загађење
србија, србија – друштво, факултет техничких наука у новом саду, дунав, загађење
Необична акција српских научника: Звук Дунава открива колико је вода загађена
09:36 07.09.2024 (Освежено: 07:06 08.09.2024) Ослушните Дунав да би га више волели, то је порука научника са Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду који су у сарадњи са колегама из Немачке снимили звуке Дунава. Мелодија речног тока, музика коју свира Дунав, откриће где је и колико вода загађена. Овакав мониторинг површинских вода први пут се догодио у Србији.
Пројекат „Стрим“ или „Звуци Дунава” заправо је едукација о животној средини, којом научници Факултета техничких наука са партнерима из Европе желе да подстакну еколошку свест кроз спајање научних и уметничких метода.
Стручњаци Департмана за инжењерство заштите животне средине и заштите на раду, проф. др Јелена Радонић, проф. др Маја Турк Секулић и др Маја Брборић почели су да раде на пројекту у фебруару, а партнери су им професори и сарадници са Универзитета у Хајделбергу. Ови еминентни светски експерти посетили су Нови Сад и са његовим најмлађим становницима снимили звуке Дунава.
„Ми смо сви инжењери или хемичари, нама су звуци Дунава деловали апстрактно, али колега др Фернандо Палац из Немачке има уређај и помоћу њега снима. То нису шумови, већ композиције, рефлектује се нека мелодија када урони сонду у Дунав, ствара се аудио снимак, заправо добијемо музику. У зависности колико је загађење или колико је чисто, добијају се различити звукови. Он их упоређује и може на основу тога да мери контаминацију воде“, објашњава за Спутњик др Маја Брборић.
Витални извор воде за Европу
Она се годинама бави испитивањем површинских вода, па је и тема докторске дисертације ове научнице била везана за испитивање полутаната који се налазе у Дунаву. Реч је о малим честицама, објашњава, полихлорованим бифенилима, диоксинима и фуранима, успоривачима горења, пестицидима и ПАХ-овима.
„Пратила сам их на десет тачака Дунава у седименту. То је заправо историјско загађење, не само вода која тече. Пратили смо концентрације, у свим деловима реке током кроз Србију сам детектовала те полутанте. Онда се процењивао ризик за људе и живи свет, да ли је и у којој мери безбедно за конзумирање и боравак. Нису баш били сјајни резултати“, каже ова професорка.
Дунав пролази кроз 10 земаља и повезује више од 100 милиона становника, важна је саобраћајна и трговачка артерија, али пре свега витални извор воде за добар део нашег континента. Међутим, њен квалитет дуж целог тока реке се разликује.
Аустрија и Немачка пречишћавају 100 одсто градских отпадних вода. У Мађарској се више од 50 одсто одсто отпадних вода третира у складу са законима Европске уније. Када Дунав уђе у Србију, не води се рачуна о томе шта се у њега испушта. Загађење стиже из канализације и индустрије, долази и притокама.
Иако у Београду готово пола века постоје планови за изградњу пречистача, још није изграђено ни једно од пет планираних, па ни оно највеће које је давно започето у Великом Селу, а чија би изградња, према најавама надлежних, ускоро требало да се настави.
На Факултету техничких наука верују да ће пројекат у коме су спојене научна и уметничка методологија бити користан пре свега деци и младима, да науче како да сачувају наше воде.
„Мониторинг површинских вода унапређен је уметничком страном пројекта, мислим да може да привуче већи број људи, да се пре свега деца заинтересују, пошто идемо том логиком да морамо да формирамо особу која ће да стекне еколошко предзнање. Да се деца од малих ногу едукују, да би касније као одрасли људи могли да воде рачуна о животној средини“, закључује Брборићева.
Додаје да сарадња са колегама из Немачке траје одавно, 2019. заједнички су основали интердисциплинарну мрежу „Демократија Аква Техника“ која се фокусира на развој иновативних решења за одрживо управљање водним ресурсима. У плану су и пројекти са партнерским универзитетима из Русије, Мађарске и Турске.
Осим у Новом Саду, прилику да чују музику коју компонује Дунав имаће и становници Лангенаума и Улма у Немачкој, Беча у Аустрији и Печуја у Мађарској. Резултати узорковања воде, али и забележени аудио снимци ући ће у садржај јединствене дигиталне платформе са аудио мапом, која ће бити доступна свима.
