https://sputnikportal.rs/20240907/orbita-kulture-emisija-radio-07-09-2024-1176649293.html

Кустендорф класик - магија претварања звука у светлост | Орбита културе

Кустендорф класик - магија претварања звука у светлост | Орбита културе

Sputnik Србија

Ново издање емисије "Орбита културе" посвећујемо гостима и учесницима музичког фестивала „Кустендорф класик“, одржаног од 31. августа до 3. септембра у... 07.09.2024, Sputnik Србија

2024-09-07T10:00+0200

2024-09-07T10:00+0200

2024-09-04T16:03+0200

подкаст

орбита културе

култура

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/1a/1127764719_20:0:687:375_1920x0_80_0_0_92ed5e8a5d08c2bc686830c64dc311ad.png

Фестивал класичне музике „Кустендорф Класик“ отворен 31. августа у етно-селу Мећавник на Мокрој Гори, једанаести пут је потврдио да је четвородневни спој природе и рафинираног уметничког звука довољан да буде добар предуслов за стварање исте оне магије која је постала трајно обележје филмова чији је аутор оснивач овог фестивала, прослављени редитељ Емир Кустурица.Част да се први појаве на сцени припала је чланицама групе из Одсека за традиционалну музику Музичке школе „Стеван Стојановић Мокрањац“ из Београда, a наступ којим је и званично отпочела 11. музичка фешта на Мећавнику припао је уметницама из Русије, мецосопрану Зинаида Царенко, солисткињи чувеног Марински театра из Санкт Петербурга и пијанисткињи Зарини Шиманској, добитници бројних међународних пијанистичких такмичења и носиоцу титуле уметнице Московске филхармоније.Уочи наступа Зарина је говорила за „Орбиту културе“ и открила колико јој значи то што свира на оваквом месту и у оваквом амбијенту.А у оквиру самог фестивала, у његовој доброј традицији синергије и споја различитих уметности, у новој мећавничкој галерији „Ђузепе Ротуно“ отворена је изложба фотографија Јанка Кустурице. Овај новопечени студент камере објаснио нам је зашто је своју другу самосталну изложбу назвао „Јадна поема“.Од Аљоне Туљникове, студенткиње из Омска сазнали смо шта очекује од такмичења и зашто се већ осећа награђеном будући да је на оваквом месту, као и шта јој значи размена и разговор са колегама из различиит делова света.Студенти из Русије су, како кажу, посебно почаствовани могућношћу да упознају оснивача „Кустендорф класика“ Емира Кустурицу, а једна од учесница такмичења, мецосопран Софија Фјодорова из Москве, открила нам је када је и како први пут чула за прослављеног српског редитеља.Један од такмичара је и Дмитриј Шувалов, саксофоноста из Минска, који је први пут у Србији поделио је са нама утиске о организацији и квалитету фестивала, као и о јединственом амбијентом у којем се одржава.А музичка звезда са репутацијом светског уметника, диригент Михаил Голиков, уметнички директор и главни диригент Државног симфонијског оркестра Лењинградске области, поред части да отвори овогодишњи фестивал био је и председавајући жирију који је доделио фестивалске награде.У опуштеној атмосфери, на једној од тераса дрвенградске „Проклете авлије“, Махаил Голиков је за „Орбиту културе“ открио шта за њега значи музика, уметност уопште и како она опредељује његов поглед на свет.А за главног редитеља Фестивала, Милана Нешковића, Кустендорф класик догодио се између рада на две позоришне премијере – Нушићеве „Протекције“ која је почетком августа испраћена овацијама у будванском Град-театру и последњих припрема представе „Херој нације“ која ће публика у Никшићу премијерно видети 18. септембра. Видно уморан, али и задовољан, Нешковић објашњава зашто позоришна режија, без обзира на убрзани летњи ритам, ипак није – рударски посао.Да простор Мећавничког Дрвенграда заједно са Андрићградом чини јединствени културни простор коме по главној идеји и намери природно припада и херцегновски „Трг од ћирилице“ потврђује, у разговору за Спутњик, један од најугледнијих књижевних критичара, писац и публициста Желидраг Никчевић, члан жирија за доделу андрићградске Велике награде Иво Андрић и уредник престижне херцегновске књижевне манифестације.На затварању Кустендорф класика, као његово велико финале, изведен је јединствени пројекат композитора Александра Седлара, драмска опера „Шум шуме преко поља“, дело инспирисано страховитим догађајима у концентрационим логорима за време Другог светског рата, чији називи имају везе са шумама које као древни сведоци и даље стоје на истом месту. Са Александром Седларом разговарамо о томе какав су подсетник и опомена за будуће генерације данас ти називи и како музика може да их трајно отргне од заборава.О емисији „Орбита културе“„Орбита културе“ прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.У жељи да афирмише праве вредности, остаје верна сопственом слогану који гласи: „Када има културе, нико не примећује, а када је нема — примете сви“.Спутњикову „Орбиту културе“ уређује Дејана Вуковић, а емитује се сваке суботе у 10.00 на таласима Радија Студио Б.

2024

Вести

sr_RS

орбита културе, култура, событие