Пораз анемичне Србије у Данској

Једну промену направио је Драган Стојковић у односу на меч са Шпанијом, јер се у стартној постави на стадиону Паркен нашао Марко Грујић, док је шансу с клупе чекао и дочекао Андрија Живковић.

Прилично досадно и изједначено почео је меч у Копенхагену, није било озбиљнијих прилика, да би у 36. досаду „разбио“ Гронбек после фантастичне акције у режији Ериксена, Поулсена и егзекутора Гронбека, који је у свом другом мечу за национални тим уписао првенац.

До краја првог полувремена мреже су мировале, да би у наставку селектор Стојковић извео из игре Марка Грујића и шансу је пружио Андрији Живковићу. У том тренутку Србија је била у истом оном саставу који је почео меч пре три дана у Београду против актуелног првака Европе - Шпаније.

Ипак, ни то није помогло да анемична Србија озбиљније угрози Данску, која је "маказицама" Јусуфа Поулсена у 61. минуту дуплирала предност. Наредни меч Србија игра 12. октобра као домаћин против Швајцарске.

Много више од самог резултата брине безидејна игра тима Драгана Стојковића, који се некако одбранио против Шпаније. Сада је Рајковић у два наврата капитулирао, али Србија није имала идеју, није имала игру, није стварала шансе, није била опасна по гол ривала.

И те како се осетило одуство Александра Митровића, Душана Влаховића, Сергеја Милинковић-Савића, који су под крајње чудним и дискутабилним изговорима одлучили да се не одазову позиву, и даље, актуелног селектора.

Уследио је тај блесак, резултатски јелте, против Шпаније и чудан меч без голова. Али су у Паркену ствари биле поприлично јасне, ова и оваква Србија не може да се носи са Данском, која је још једном била кобна по њу. Не може најопаснији играч у првом полувремену да буде Страхиња Павловић и да се константно налази на половини ривала, јер се од њега очекује, првенствено, да буде ту да брани гол Рајковића, као и Миленковић.

Лукић и даље није показао да је достојан броја десет, бар када је у питању креација коју је имао претходни капитен Душан Тадић, који се исто на чудан начин опростио од Србије.

Сада је на селектору и људима из Фудбалског савеза Србије да ставе прст на чело и добро се запитају како и шта даље!?

Није толико битан пораз у Копенхагену, колико читава та ситуација са силним играчима који се нису појавили на септембарском окупљању на старту нове сезоне Лиге нација, где се Србија изборила да игра са најбољима. Да ли је у питању бојкот или нешто друго, на ФСС-у је да што пре открије како се не би идентична ситуација поновила већ у октобру, за када су заказани нови испити.