ЕУ би могла да престане да постоји, ако не убрза свој економски раст
© Sputnik / Alexey Vitvitsky
Пратите нас
Економски раст ЕУ последњих година све више успорава, повећава се јаз за водећим економијама, укључујући САД, што се објашњава геополитичким потресима и кризама, али и конкуренцијом са Кином, губитком енергената из Русије и губљењем у дигиталној револуцији, наводи се у извештају о конкурентности ЕУ.
„У Европи од почетка века успорава економски раст, опада производња, а према различитим показатељима, јаз у БДП-у и личним примањима између САД и ЕУ расте... ЕУ је имала користи од повољног глобалног окружења... Безбедносни штит САД ослободио је одбрамбене буџете за расходе на друге приоритете. У свету стабилне геополитике, нисмо имали разлога да бринемо о све већој зависности од земаља за које смо очекивали да ће остати наши партнери“, наводи се у извештају који је за Европску комисију припремио бивши италијански премијер и бивши директор ЕЦБ Марио Драги.
У извештају се констатује да су потреси последњих година, конкуренција са Кином и промена америчких интереса довели до проблема у европској економији.
„Европа је изненада изгубила свог најважнијег снабдевача енергијом – Русију... Европа је у значајној мери пропустила дигиталну револуцију и повећање продуктивности које је она донела“, истакао је аутор извештаја.
Драги тврди да „ЕУ улази у нови период у својој историји, у којем економски раст неће бити подржан растом становништва“.
„До 2040. године предвиђа се да ће се радна снага смањити за скоро 2 милиона радника годишње, што ће захтевати веће ослањање на продуктивност“, објаснио је он.
„Ако Европа не успе да постане продуктивнија, мораћемо да бирамо: нећемо одмах бити лидер у новим технологијама, светионик климатске транзиције и независни играч на светској сцени. Нећемо моћи да финансирамо наш социјални модел. Мораћемо да смањимо неке, ако не све, наше амбиције. Ово је егзистенцијални изазов... Ако Европа престане да пружа основне вредности (просперитет, једнакост, слободу, мир, демократију у одрживом окружењу) и гаранције свом становништву... она ће изгубити смисао свог постојања“, оцењује се у документу.
Међу мерама за повећање конкурентности ЕУ, предлаже се да се „кардинално преусмере колективни напори на смањење јаза у иновацијама са Сједињеним Америчким Државама и Кином, посебно у напредним технологијама“, као и да се преиспитају и прилагоде планови за „зелену транзицију“.
Раст цена енергената
Како се наводи, енергетско тржиште ЕУ, упркос оптимистичним изјавама Европске комисије о превазилажењу енергетске кризе и успешној замени руских енергената, суочено је са фундаменталним проблемима и недостатком природних ресурса, а цене природног гаса у ЕУ су четири-пет пута више него у Сједињеним Америчким Државама.
Напомиње да би циљ, који је навела шеф Европске комисије Урсула фон дер Лајен, о декарбонизацији Европске уније, могао додатно успорити економски развој заједнице у наредним годинама.
„Фосилна горива наставиће да играју кључну улогу у формирању цена енергената најмање до краја деценије“, закључује се у извештају.
Технологија 40 одсто зависи од увоза
Како се наводи у извештају, Европска унија из трећих земаља увози око 40 одсто кључних сировина и технологија и заједница неће моћи да превазиђе такву зависност у блиској будућности.
„Европа има велике спољне зависности, укључујући у области критичних сировина и напредних технологија... Око 40 одсто увоза из ЕУ долази од малог броја добављача и тешко га је заменити. Отприлике половина овог увоза долази из земаља са којима Европа нема стратешке везе“, објашњава се у извештају.
Такође се наглашава да је у средњорочној перспективи ЕУ највероватније неће моћи да превазиђе такву прекомерну зависност.
Погледајте и:
