https://sputnikportal.rs/20240914/da-li-ce-poskupeti-rata-kredita-za-stan--sta-pokazuje-racunica-1177259643.html
Да ли ће поскупети рата кредита за стан – шта показује рачуница?
Да ли ће поскупети рата кредита за стан – шта показује рачуница?
Sputnik Србија
Народна банка Србије мења два важна закона којима се регулише пословање банкарског сектора и по свему судећи затеже однос са банкама. Први, који гарантује... 14.09.2024, Sputnik Србија
2024-09-14T18:40+0200
2024-09-14T18:40+0200
2024-09-14T18:40+0200
економија
економија
србија – економија
банке и берза
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/09/0e/1177259978_0:271:2730:1807_1920x0_80_0_0_ea9511196252247c798c7ad76771c471.jpg
Плафонирање каматних стопаОно што највише интересује грађане јесу предложена решења у погледу ограничавања максималних износа каматних стопа и нови Нацрт закона о заштити корисника финансијских услуга то и садржи. Најпре, занима их утицај на стамбене кредите.Када је реч о стамбеним кредитима на новоодобрене кредите са фиксном и променљивом каматном стопом примењивало би се ограничење које одговара просечној пондерисаној каматној стопи за те кредите увећаној за 1/5 (20 одсто, 0,2 процентна поена).Када је реч о постојећим кредитима са променљивом каматном стопом, на које се односи привремена мера која истиче у децембру ове године, предложено је да за њих важи ограничење каматне стопе од пет одсто све до 31. децембра 2026. године (прелазна одредба Нацрта закона), након чега би и за ове кредите важило ограничење које важи и за новоодобрене – просечна пондерисана стопа увећана за 20 одсто (0,2 процентна поена).Да ли ће онда ова разлика у промилима утицати на рате?"НБС, за још две године, практично до краја 2026. године, продужава администрирање каматних стопа. Какав ће бити утицај у том тренутку, када истекне ограничење, то ће зависити од преовладавајуће референтне каматне стопе у том тренутку.Значи, колика ће бити референтна каматна стопа, колики ће бити тромесечни или шестомесечни еурибор од тога ће зависити колика ће бити рата кредита. Ако је претпоставка да идемо у правцу смањивања каматних стопа, тенденција је, и централна банка је вероватно то прорачунала, да у моменту када истекне ограничење, да ће тржишта или генерално економија у целини бити на том нивоу, где ће каматне стопе се вратити у неки прихватљив ниво за здраве економије, а то су вредности од око 1,5-2%", рекао је за "Блиц Бизнис" Никола Стакић, професор Универзитета Сингидунум.Према његовим речима, у овом тренутку, две године унапред је тешко проценити."То повећање ће опет бити мање него када би било да смо директно прешли на тржишне каматне стопе. Колико тачно, зависи од тога какав је коме кредит. Може значајно да направи разлику, нарочито ако је на почетку отплате кредита јер је удео камате у том целокупном процесу тада највећи", рекао је Стакић.Како преносе београдски медији, груба рачуница је да би то, у зависности од кредита могло да буде до 12 одсто, односно око 40 евра (на примеру кредита од 50.000 евра и утицаја на рату, на период отплате од 25 година и ако је клијент на почетку отплате).Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, србија – економија, банке и берза
економија, србија – економија, банке и берза
Да ли ће поскупети рата кредита за стан – шта показује рачуница?
Народна банка Србије мења два важна закона којима се регулише пословање банкарског сектора и по свему судећи затеже однос са банкама. Први, који гарантује заштиту корисника, ишчекују клијенти, али не и банкари. Други се бави самим пословањем, акционарима и повериоцима банака.
Плафонирање каматних стопа
Оно што највише интересује грађане јесу предложена решења у погледу ограничавања максималних износа каматних стопа и нови Нацрт закона о заштити корисника финансијских услуга то и садржи. Најпре, занима их утицај на стамбене кредите.
Када је реч о стамбеним кредитима на новоодобрене кредите са фиксном и променљивом каматном стопом примењивало би се ограничење које одговара просечној пондерисаној каматној стопи за те кредите увећаној за 1/5 (20 одсто, 0,2 процентна поена).
"Будући да је захваљујући привременој мери НБС просечна пондерисана камата стопа на евро индексиране стамбене кредите оборена на 4,53 одсто (стање у јулу ове године), то значи да приликом одобравања нових стамбених кредита номинална каматна стопа не би могла да буде већа од 5,44 одсто", истичу из НБС.
Када је реч о постојећим кредитима са променљивом каматном стопом, на које се односи привремена мера која истиче у децембру ове године, предложено је да за њих важи ограничење каматне стопе од пет одсто све до 31. децембра 2026. године (прелазна одредба Нацрта закона), након чега би и за ове кредите важило ограничење које важи и за новоодобрене – просечна пондерисана стопа увећана за 20 одсто (0,2 процентна поена).
Да ли ће онда ова разлика у промилима утицати на рате?
"НБС, за још две године, практично до краја 2026. године, продужава администрирање каматних стопа. Какав ће бити утицај у том тренутку, када истекне ограничење, то ће зависити од преовладавајуће референтне каматне стопе у том тренутку.
Значи, колика ће бити референтна каматна стопа, колики ће бити тромесечни или шестомесечни еурибор од тога ће зависити колика ће бити рата кредита. Ако је претпоставка да идемо у правцу смањивања каматних стопа, тенденција је, и централна банка је вероватно то прорачунала, да у моменту када истекне ограничење, да ће тржишта или генерално економија у целини бити на том нивоу, где ће каматне стопе се вратити у неки прихватљив ниво за здраве економије, а то су вредности од око 1,5-2%", рекао је за "Блиц Бизнис" Никола Стакић, професор Универзитета Сингидунум.
Према његовим речима, у овом тренутку, две године унапред је тешко проценити.
"Мораторијум истиче крајем ове године и НБС је то предвидела, због тога у правом тренутку уводи и ограничење. Дакле, са ових негде 4,5 одсто, постојао би значајан прелазак са административне на тржишну стопу и то би заиста утицало на новчанике грађана који су узели стамбене кредите. Донесена је због тога та додатна мера да се направи врста транзиције, да би се грађани евентуално на крају лакше прилагодили тржишним каматама", каже он.
"То повећање ће опет бити мање него када би било да смо директно прешли на тржишне каматне стопе. Колико тачно, зависи од тога какав је коме кредит. Може значајно да направи разлику, нарочито ако је на почетку отплате кредита јер је удео камате у том целокупном процесу тада највећи", рекао је Стакић.
Како
преносе београдски медији, груба рачуница је да би то, у зависности од кредита могло да буде до 12 одсто, односно око 40 евра (на примеру кредита од 50.000 евра и утицаја на рату, на период отплате од 25 година и ако је клијент на почетку отплате).
