https://sputnikportal.rs/20240914/kolaps-koji-se-nije-desio-otkrivena-tajna-misterioznih-ljudi-sa-uskrsnjih-ostrva-1177263127.html
Колапс који се није десио: Откривена тајна мистериозних људи са Ускршњих острва
Колапс који се није десио: Откривена тајна мистериозних људи са Ускршњих острва
Sputnik Србија
Рапа Нуи или Те Пито о Те Хенуа (пупак света), такође познато као Ускршње острво, једно је од најизолованијих насељених места на свету. Његове становнике и... 14.09.2024, Sputnik Србија
2024-09-14T19:50+0200
2024-09-14T19:50+0200
2024-09-14T19:50+0200
наука и технологија
наука и технологија
живи свет и генетика
генетичари
археологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/09/0e/1177262643_0:320:3073:2048_1920x0_80_0_0_c6e3001a2ecf1036fb7ae2007d98e95a.jpg
Рапа Нуи се налази у Тихом океану, преко 1.900 км источно од најближег насељеног полинезијског острва и 3.700 км западно од Јужне Америке. Контроверзе око овог острва везане су за теорију о колапсу становништва услед "екоцида" у 1600-им годинама, за који се сматра да је резултат пренасељености и лошег управљања ресурсима. Друга велика расправа тиче се тога да ли су полинезијски преци Рапа Нуија имали контакте са староседеоцима Америке пре доласка Европљана 1722. године.У часопису "Нејчр" објављена је генетска студија која расветљава ове две дебате повезане са историјом Рапа Нуија, анализирајући геноме 15 појединаца који су живели на острву између 1670. и 1950. године. Остаци ових 15 појединаца тренутно се налазе у Музеју човека у Паризу. Нова студија спроведена је од стране међународног тима научника и предвођена је асистентом професором Виктором Мореном-Мајером са Института за глобус на Универзитету у Копенхагену, као и докторанткињом Барбаром Соузом да Мотом и ванредном професорком Аном-Сапфо Маласпинас са Факултета биологије и медицине Универзитета у Лозани, у блиској сарадњи са колегама са Рапа Нуија, као и из Аустрије, Француске, Чилеа, Аустралије и САД-а, пише Сајенс дејли.Колапс који се није десиоПрича о Рапа Нуију често се представља као упозоравајућа прича о људској прекомерној експлоатацији ресурса. Након што су Полинежани населили острво око 1250. године, пејзаж Рапа Нуија драстично се променио. Високе камене статуе – моаи – биле су исклесане и постављене широм острва, док је првобитна шума од милиона палми нестајала, а до 1600-их година готово је у потпуности нестала. Према теорији "екоцида", популација од преко 15.000 становника Рапа Нуија изазвала је ове промене које су довеле до периода несташице ресурса, глади, ратова, па чак и канибализма, што је кулминирало катастрофалним колапсом становништва.Научници су проучавали геноме древних појединаца са Рапа Нуија очекујући да ће пронаћи генетски потпис колапса популације, попут наглог пада генетске разноликости. Али изненађујуће, подаци нису показали никакве доказе о колапсу популације у 1600-им годинама."Наша генетска анализа показује стабилно растућу популацију од 13. века до контакта са Европљанима у 18. веку. Ова стабилност је кључна јер директно противречи идеји о драматичном колапсу популације пре контакта", каже Барбара Соуза да Мота, истраживачица на Факултету биологије и медицине Универзитета у Лозани и прва ауторка студије.Кроз своју генетску анализу, Морено-Мајар, Соуза да Мота, Маласпинас и њихове колеге не само да су пружили доказе против теорије колапса, већ су и нагласили отпорност становништва Рапа Нуија које се суочавало са еколошким изазовима током неколико векова, све до поремећаја које је донела колонизација након доласка Европљана 1722. године.Да ли су Полинежани стигли до Америке?Још једна дебата која већ деценијама интригира истраживаче је да ли су Полинежани икада стигли до Америке. Иако се верује да је дуготрајна пловидба дрвеним пловилима вероватно престала након нестанка шума на Рапа Нуију, археолошки и генетски докази од савремених појединаца указују на то да су се путовања до Америке ипак догодила. Међутим, претходне студије које су анализирале мале количине ДНК древних Полинежана одбациле су хипотезу да су транспацифичка путовања била могућа. Због тога су ови налази довели у питање да ли су Полинежани заиста стигли до Америке и сугерисали да су контакти са староседеоцима били посредовани европском колонијалном активношћу након 1722. године.Генерисањем високо квалитетних генома из 15 древних појединаца са Рапа Нуија, тим је значајно повећао количину генетских података са острва и открио да око десет посто генетског наслеђа Рапа Нуија има порекло од староседеоца Америке. Али што је још важније, успели су да закључе да су се ове две популације среле пре доласка Европљана на острво и у Америку."Истражили смо како је ДНК староседеоца Америке распоређена у полинезијском генетском наслеђу Рапа Нуија. Ова расподела је у складу са контактом који се десио између 13. и 15. века", каже Виктор Морено-Мајар, асистент професор на Институту за геогенетику Универзитета у Копенхагену."Иако наша студија не може да каже где се овај контакт догодио, ово би могло значити да су преци Рапа Нуија стигли до Америке пре Кристофера Колумба", каже Маласпинас.Укупно, резултати ове нове студије помажу да се реше дуготрајне расправе које су изазвале године спекулација о историји Рапа Нуија."Лично, верујем да је идеја о екоциду створена као део колонијалне нарације. То је идеја да ти наводно примитивни људи нису могли да управљају својом културом или ресурсима, и да су се због тога скоро уништили. Али генетски докази показују супротно. Иако морамо признати да је долазак људи драматично променио екосистем, нема доказа о колапсу популације пре доласка Европљана на острво. Тако да сада можемо те идеје ставити по страни", каже Морено-Мајар."Многи су мислили да данашњи становници Рапа Нуија носе генетско наслеђе староседеоца Америке због европске колонијалне активности. Али подаци снажно сугеришу да су се Рапа Нуији и староседеоци Америке срели и помешали вековима пре него што су Европљани стигли на Рапа Нуи или у Америку. Верујемо да ово значи да су Рапа Нуији били способни за још импресивнија путовања преко Пацифика него што се раније мислило", додаје Соуза да Мота.Будући напори на репатријацијиВажно је напоменути да су научници имали директне разговоре са члановима заједнице Рапа Нуија и "Комисије за савете о националним споменицима" у Рапа Нуију (ЦАМН). Ови разговори омогућили су да се истраживање усмери и да се дефинише сет истраживачких питања која су једнако занимљива и научницима и заједници. На пример, тим је успео да покаже да су популације које су најближе древним становницима Рапа Нуија заправо они који данас живе на острву."Видели смо да музејски архиви садрже грешке и погрешно означене предмете. Сада када смо утврдили да су ових 15 појединаца заиста са Рапа Нуија, знамо да им је место назад на острву", каже Моана Горман Едмундс, археолог са Рапа Нуија и коаутор студије.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, живи свет и генетика, генетичари, археологија
наука и технологија, живи свет и генетика, генетичари, археологија
Колапс који се није десио: Откривена тајна мистериозних људи са Ускршњих острва
Рапа Нуи или Те Пито о Те Хенуа (пупак света), такође познато као Ускршње острво, једно је од најизолованијих насељених места на свету. Његове становнике и богату културу детаљно су проучавали археолози, антрополози и генетичари, а два кључна елемента историје Рапа Нуија остају врло контроверзна до данас.
Рапа Нуи се налази у Тихом океану, преко 1.900 км источно од најближег насељеног полинезијског острва и 3.700 км западно од Јужне Америке. Контроверзе око овог острва везане су за теорију о колапсу становништва услед "екоцида" у 1600-им годинама, за који се сматра да је резултат пренасељености и лошег управљања ресурсима. Друга велика расправа тиче се тога да ли су полинезијски преци Рапа Нуија имали контакте са староседеоцима Америке пре доласка Европљана 1722. године.
У часопису "Нејчр" објављена је генетска
студија која расветљава ове две дебате повезане са историјом Рапа Нуија, анализирајући геноме 15 појединаца који су живели на острву између 1670. и 1950. године. Остаци ових 15 појединаца тренутно се налазе у Музеју човека у Паризу.
Нова студија спроведена је од стране међународног тима научника и предвођена је асистентом професором Виктором Мореном-Мајером са Института за глобус на Универзитету у Копенхагену, као и докторанткињом Барбаром Соузом да Мотом и ванредном професорком Аном-Сапфо Маласпинас са Факултета биологије и медицине Универзитета у Лозани, у блиској сарадњи са колегама са Рапа Нуија, као и из Аустрије, Француске, Чилеа, Аустралије и САД-а,
пише Сајенс дејли.
Колапс који се није десио
Прича о Рапа Нуију често се представља као упозоравајућа прича о људској прекомерној експлоатацији ресурса. Након што су Полинежани населили острво око 1250. године, пејзаж Рапа Нуија драстично се променио. Високе камене статуе – моаи – биле су исклесане и постављене широм острва, док је првобитна шума од милиона палми нестајала, а до 1600-их година готово је у потпуности нестала. Према теорији "екоцида", популација од преко 15.000 становника Рапа Нуија изазвала је ове промене које су довеле до периода несташице ресурса, глади, ратова, па чак и канибализма, што је кулминирало катастрофалним колапсом становништва.
"Иако је добро познато да је животна средина Рапа Нуија била погођена људским активностима, као што је крчење шума, нисмо знали да ли и како су ове промене довеле до колапса популације", каже Ана-Сапфо Маласпинас, ванредна професорка на Универзитету у Лозани и ауторка студије.
Научници су проучавали геноме древних појединаца са Рапа Нуија очекујући да ће пронаћи генетски потпис колапса популације, попут наглог пада генетске разноликости. Али изненађујуће, подаци нису показали никакве доказе о колапсу популације у 1600-им годинама.
"Наша генетска анализа показује стабилно растућу популацију од 13. века до контакта са Европљанима у 18. веку. Ова стабилност је кључна јер директно противречи идеји о драматичном колапсу популације пре контакта", каже Барбара Соуза да Мота, истраживачица на Факултету биологије и медицине Универзитета у Лозани и прва ауторка студије.
Кроз своју генетску анализу, Морено-Мајар, Соуза да Мота, Маласпинас и њихове колеге не само да су пружили доказе против теорије колапса, већ су и нагласили отпорност становништва Рапа Нуија које се суочавало са еколошким изазовима током неколико векова, све до поремећаја које је донела колонизација након доласка Европљана 1722. године.
Да ли су Полинежани стигли до Америке?
Још једна дебата која већ деценијама интригира истраживаче је да ли су Полинежани икада стигли до Америке. Иако се верује да је дуготрајна пловидба дрвеним пловилима вероватно престала након нестанка шума на Рапа Нуију, археолошки и генетски докази од савремених појединаца указују на то да су се путовања до Америке ипак догодила. Међутим, претходне студије које су анализирале мале количине ДНК древних Полинежана одбациле су хипотезу да су транспацифичка путовања била могућа. Због тога су ови налази довели у питање да ли су Полинежани заиста стигли до Америке и сугерисали да су контакти са староседеоцима били посредовани европском колонијалном активношћу након 1722. године.
Генерисањем високо квалитетних генома из 15 древних појединаца са Рапа Нуија, тим је значајно повећао количину генетских података са острва и открио да око десет посто генетског наслеђа Рапа Нуија има порекло од староседеоца Америке. Али што је још важније, успели су да закључе да су се ове две популације среле пре доласка Европљана на острво и у Америку.
"Истражили смо како је ДНК староседеоца Америке распоређена у полинезијском генетском наслеђу Рапа Нуија. Ова расподела је у складу са контактом који се десио између 13. и 15. века", каже Виктор Морено-Мајар, асистент професор на Институту за геогенетику Универзитета у Копенхагену.
"Иако наша студија не може да каже где се овај контакт догодио, ово би могло значити да су преци Рапа Нуија стигли до Америке пре Кристофера Колумба", каже Маласпинас.
Укупно, резултати ове нове студије помажу да се реше дуготрајне расправе које су изазвале године спекулација о историји Рапа Нуија.
"Лично, верујем да је идеја о екоциду створена као део колонијалне нарације. То је идеја да ти наводно примитивни људи нису могли да управљају својом културом или ресурсима, и да су се због тога скоро уништили. Али генетски докази показују супротно. Иако морамо признати да је долазак људи драматично променио екосистем, нема доказа о колапсу популације пре доласка Европљана на острво. Тако да сада можемо те идеје ставити по страни", каже Морено-Мајар.
"Многи су мислили да данашњи становници Рапа Нуија носе генетско наслеђе староседеоца Америке због европске колонијалне активности. Али подаци снажно сугеришу да су се Рапа Нуији и староседеоци Америке срели и помешали вековима пре него што су Европљани стигли на Рапа Нуи или у Америку. Верујемо да ово значи да су Рапа Нуији били способни за још импресивнија путовања преко Пацифика него што се раније мислило", додаје Соуза да Мота.
Будући напори на репатријацији
Важно је напоменути да су научници имали директне разговоре са члановима заједнице Рапа Нуија и "Комисије за савете о националним споменицима" у Рапа Нуију (ЦАМН). Ови разговори омогућили су да се истраживање усмери и да се дефинише сет истраживачких питања која су једнако занимљива и научницима и заједници. На пример, тим је успео да покаже да су популације које су најближе древним становницима Рапа Нуија заправо они који данас живе на острву.
"Видели смо да музејски архиви садрже грешке и погрешно означене предмете. Сада када смо утврдили да су ових 15 појединаца заиста са Рапа Нуија, знамо да им је место назад на острву", каже Моана Горман Едмундс, археолог са Рапа Нуија и коаутор студије.
