00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
20:00
60 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
17:00
60 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Да ли је самит у Казању историјска прекретница
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920, 26.08.2021
ДРУШТВО
Друштвене теме, занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, и остатка света

Пазите где стајете! Откривена велика тајна о првој владарки Србије, али ту није крај...

© Sputnik / Дејан СимићЗидине грађевине за коју се претпоставља да је била двор Јелене Анжујске
Зидине грађевине за коју се претпоставља да је била двор Јелене Анжујске - Sputnik Србија, 1920, 14.09.2024
Пратите нас
Јелена Анжујска, прва жена владар у српској историји, прва којој је написано житије, јединствена европска краљица која је образовала и сиромашне, имала је неколико резиденција на великом простору средњовековне Србије. Тајну постојања њеног двора у Требињу открио је Јован Дучић. Питање, где се тачно налазио, највероватније је коначно добило одговор.
„Пазите где стајете“, каже нам кустос Музеја Херцеговине Симо Радић док се спуштамо у ископину.
Силазимо у простор поред музејске зграде из кога се назире остатак зидова:
Јован Дучић је био упознат са историјским изворима, највећи део се и чува у Дубровачком архиву, где се Дубровчани обраћају краљици са различитим молбама, жалбама, притужбама на краљичине људе. Најчешће се жале се да су напали дубровачки караван, а они су сазнали да се та заплењена роба налази у краљичином дому, у њеној кући у Требињу“.
За двором Јелене Анђел, Јелене Анжујске, изузетне појаве, не само у српској, већ и у европској историји, владарке која је више од шест деценија утицала на друштвено политичке прилике у средњовековној Србији и овом делу Европе, трагало се годинама.

Јеленино Требиње у центру Требиња

Трагало се и за самом локацијом средњовековног Требиња. Полазило од претпоставке да је град формиран на брду Црквина где се данас налази комплекс херцеговачке Грачанице.
Међутим, недавна археолошка истраживања показала су да се Требиње Јелене Анжујске налазило са друге стране Требишнице, у делу града који је и данас срце Требиња. Расплет има још једну занимљиву чињеницу, двор се налазио на месту данашњег Музеја Херцеговине.
Када смо се спустили у простор поред музејске зграде, све је много јасније, испод објеката из турског периода јасно су уочљиви остаци знатно веће грађевине, са више просторија.
„Врло је могуће да смо сада у двору Јелене Анжујске, прво, налази се на једној хриди, стени, друго, ту је настављен континуитет. У турском периоду постоји континуитет насеља, не би било логично да су Турци формирали ново насеље, ако је већ ту постојало средњовековно. Временом, тај објекат је запуштен, на њему су прављени други, две турске оружарнице. На темељима средњовековног звоника, црквеног торња направљена је сахат кула“, објашњава Радић.

Тајна скривена у Музеју Херцеговине

Ту није крај изненађењима, унутар саме зграде Музеја пронађени су остаци средњовековних зидина. До њега морамо кроз подрум зграде.
Док идемо ка главном бедему средњевековног Требиња у коме се највероватније налазио двор Јелене Анжујске, наш саговорник објашњава да су на простору око Музеја и раније рађена мања археолошка истраживања. Изван зидина пронађени су фрагменти римских надгробних споменика, трагови још једног периода живота у делу града који је и данас центар Требиња.
„Читав овај простор био је испуњен шутом, хтели смо да направимо радионицу у подруму, када смо га изнели, добили смо археолошки локалитет. Пронађени су остаци ових зидина, дебели су метар и 40 центиметара, то је карактеристично за одбрамбене зидине из средњовековног периода“, каже наш саговорник.
© Sputnik / Лола ЂорђевићКраљица Јелена( у народу названа Анжујска), жена српског краља Уроша I и мајка краљева Драгутина и Милутина, сахрањена је по сопственој жељи у својој задужбини Манастиру Градац
Краљица Јелена( у народу названа Анжујска), жена српског краља Уроша I и мајка краљева Драгутина и Милутина, сахрањена је по сопственој жељи у својој задужбини Манастиру Градац  - Sputnik Србија, 1920, 13.09.2024
Краљица Јелена( у народу названа Анжујска), жена српског краља Уроша I и мајка краљева Драгутина и Милутина, сахрањена је по сопственој жељи у својој задужбини Манастиру Градац
Жена краља Стефана Уроша И и мајка краљева Драгутина и Милутина Немањића дала је значајан допринос снажењу државе. Народ је памти као „краљицу мајку“ и „велику краљицу“, жену утемељивача школства, ширења културе и писмености и међу сиромашнима. У школи на свом двору девојке је учила ручним радовима, вођењу домаћинства, не само богате.

Ватрена дипломатија Јелене Анжујске

Иако рођена као католкиња, прва је српска краљица коју је црква канонизовала, а историја је памти и као вештог дипломату. Пресудно је што је у себи, каже Радић, носила и исток и запад. Помагала је манастире, али и католичке самостане.
„Али то је радила за своје савезнике, то је период када се на овом простору јавља интерес Млетачке републике која је хтела да контролише трговину на Балканском полуострву. Урош се ослањао на њене савете, активно је учествовала у свим политичким питањима. Колико год је била благонаклона према Дубровнику, враћала робу коју су њени људи запленили, обавештавала га о могућем нападу, исто тако, када би је наљутили, знала је да пошаље своју војску, да спале све до градских зидина Дубровника“.
Детаљније истраживање двора Јелене Анжујске тренутно није могуће, јер би постојећи из турског доба изграђени на њему, могли да буду оштећени.
Требиње има још један спомен на „краљицу мајку“. Јован Дучић је 1937. године на зидине старог града поставио споменик. То је женска фигура која представља краљицу. Испод је спомен плоча која објашњава даје то знак сећања на краљицу Јелену и њене честе боравке у њеном двору у Требињу.
© Sputnik / Сенка МилошТребиње има још један спомен на „краљицу мајку“. Јован Дучић је 1937. године на зидине старог града поставио споменик.
Требиње има још један спомен на „краљицу мајку“. Јован Дучић је 1937. године на зидине старог града поставио споменик. - Sputnik Србија, 1920, 13.09.2024
Требиње има још један спомен на „краљицу мајку“. Јован Дучић је 1937. године на зидине старог града поставио споменик.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала