https://sputnikportal.rs/20240915/srbija-i-rs-danas-obelezavaju-dan-srpskog-jedinstva-i-nacionalne-zastave-1177273902.html
Србија и РС данас обележавају Дан српског јединства и националне заставе
Србија и РС данас обележавају Дан српског јединства и националне заставе
Sputnik Србија
Србија и Република Српска данас обележавају Дан српског јединства, слободе и националне заставе, који је установљен као празник поводом пробоја Солунског... 15.09.2024, Sputnik Србија
2024-09-15T07:37+0200
2024-09-15T07:37+0200
2024-09-15T07:37+0200
србија
србија
србија – политика
политика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/08/0c/1176000644_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_94aacc82f465528264de0224416e5014.jpg
Закључком Владе Србије од 11. септембра 2020. дан пробоја Солунског фронта, 15. септембар, обележава се као - Дан српског јединства, слободе и националне заставе, а истоветну одлуку дан раније донела је Влада Републике Српске.Пробојем Солунског фронта који су извели Срби остварена је кључна промена у ратним приликама Првог светског рата.Тиме је започео слом Централних сила, односно снага Немачке, Аустроугарске, и других као Бугарске и Турске, што ће довести до окончања Првог светског рата, највећег и најразорнијег који је свет до тада видео.Брзо напредовање Срба пошто је фронт пробијен, принудило је на капитулацију прво Бугарску, потом и Аустроугарску, да би капитулацијом Немачке Светски рат био окончан.Српска војска је тада по ослобођењу простора Краљевине Србије, ослободила и просторе настањене Србима дотадашње Аустроугарске, као и друге јужнословенске народе, што је резултирало стварањем заједничке државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је 1929. преименована у Краљевина Југославија.Не само да су Срби изненађујућим пробојем фронта и неочекиваним продором на север заправо одлучили Светски рат, него су остварили и коначно уједињење, чему су вековима тежиле генерације предака. Био је то један највећих успеха у историји Срба.Фронт је пробијен разбијањем бугарско немачких снага које су држале тај део борбене линије. Потом, пошто је продор Срба настављен великом брзином, на изненађење савезника, уследила је прво капитулација Бугарске, затим Аустроугарске, да би потписивање примирја са Немачком 11. новембра, означило коначни пораз Централних сила у Првом светском рату.Немачки цар Вилхелм II обраћајући се тада бугарском владару Фердинанду, нагласио је да је срамно што је, по његовим речима, 60.000 Срба, одлучило исход рата.Са савезничке стране, на Солунском фронту налазиле су се српске, француске, британске, италијанске трупе, уз нешто Грка. Претходно, до последњих месеци 1917. године, односно револуција у Русији, прво фебруара/марта потом и октобра/новембра, на фронту су се налазиле и руске формације. По револуцији, бунт се осећао и меду њима, па је та формација расформирана. Највише је било Француза, што је подразумевало и њихове колонијалне трупе.На супротној страни налазиле су се немачке, бугарске и аустроугарске трупе, при чему су Бугари били најбројнији.Стварање Солунског фронта уследило је после Галипољске операције, која је била неуспешна. Био је то покушај Британаца да запоседну полуострво које контролише Дарданеле чиме би Цариград постао готово неодбрањив. Добро утврђени Турци, међутим, уз помоћ Немаца, поразили су тада Британске трупе на Галипољу. Већину су заправо сачињавали контигенти из колонија као Аустралијанци или Индуси.Искрцавањем октобра 1915. у Солуну две француске и једне британске дивизије започело је образовање фронта у залеђу тог града.Са Крфа, где су се до тада опорављали, од марта до половине маја 1916. пребачени су у Солун Срби. На Крфу су се српске трупе нашле после трагичног повлачења преко планинских врлети од Косова односно Метохије до Јадрана, током зиме 1915/1916. Према расположивим подацима пребачено је 6.025 официра и 124.190 војника.Солунски фронт, називан и Балкански, Македонски, па и Јужни, подразумевао је у пуном опсегу потез од Јадранско-јонске обале, нешто северније од Валоне, на исток до Дедеагача, данас Александруполис, на егејској обали, укупне дужине око 600 километра.Већ септембра 1916. на Солунском фронту вођене су страховито тешке борбе, када су Срби заузимали Кајмакчалан.Борбе су окончане српском победом 30. септембра заузимањем врхова планине, уз стравичне жртве, и ослобађањем Битоља новембра 1916. Врхови Кајмакчалана били су граничне тачке ондашње Краљевине Србије, па је успех у тим борбама, пошто је део отаџбине ослобођен, имао огроман симболички значај за Србе.Српска Трећа армија, услед великих губитака, расформирана је 28. марта 1917. године и њеним преосталим људством попуњене су Прва и Друга армија.Франше д`Епере, главнокомандујући савезничких снага на Солунском фронту, јуна 1918. приликом састанка са регентом Александром Карађорђевићем и српским генералима усагласио је даље потезе. Тада је договорено да велика офанзива започне 15. септембра на сектору Добро поље - Ветерник – Козјак, где су се налазили Срби, којима је одређен тежишни удар приликом пробоја. Прва и друга српска армија, односно шест пешадијских и једна коњичка дивизија, ојачане су са две француске пешадијске дивизије, као ударне формације током пробоја.Српску војску сачињавале су две армије, Прва под командом генерала Петра Бојовића и Друга армија, којом је заповедао војвода Степа Степановић. Командант Штаба био је војвода Живојин Мишић.Срба је тада на Солунском фронту било до 140.000. Приближно 25.000 били су добровољци, Срби готово искључиво са простора Аустроугарске, делом из заробљеништва из Русије, а делом из Америке. У тој, завршној фази рата, како се јасно види из савремених сведочанстава, добровољци су били најборбенији елемент српске војске.Дан уочи пробоја, 14. септембра, започела је жестока артиљеријска припрема за офанзиву, дуж линије фронта предвиђене за пробој. Дејствовало је приближно 2.000 далекометних цеви. Ватра страховите разорне моћи трајала је до почетка пробоја 15. септембра у 5:30 часова.Потом је уследило пробијање, жестоким ударима војника који су претходну ноћ провели приљубљени уз планинске успоне, док је преко њих непријатеље тукла артиљерија припремајући пробој.Пробој је остварен од 15. до 17. септембра 1918. године на фронту двеју бугарских дивизија. Првобитна намера савезничке команде, војни циљ, било је овладавање долином Вардара. Жестоко напредовање Срба све је међутим променило. Тако је наместо првобитних ограничених циљева уследио брз продор далеко на север.Разбијена бугарска војска бежала је у расулу, па је влада у Софији наложила капитулацију већ 30. септембра 1918.Наводно је француска команда апеловала тада на српску Врховну команду да успори напредовање, како би могли да их прате.Београд је ослобођен већ 1. новембра. Уследило је даље напредовање српске војске, на север с циљем ослобођења Војводине, као и на запад, пут Караванки, Ријеке, Далмације, Прекмурја. Аустроугарска је капитулирала 4. новембра.Генерал Петар Бојовић унапређен је у чин војводе, због успешног руковођења пробојем и офанзивом.Победе српске војске крунисане су одлукама Срба из до тада неослобођених крајева да се присаједине Србији, тако се Војводина присајединила Србији 25. новембра 1918. при чему је Срем на Скупштини у Руми одлуку о припајању Краљевини Србији донео већ претходног дана. Црна Гора је истоветну одлуку донела 26. новембра.Уследило је проглашење уједињења 1. децембра 1918. године када је регент Александар Карађорђевић, у палати Крсмановић на Теразијама у Београду, прогласио стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, како је гласио првобитни назив.Четири велике старе империје престале су да постоје као последица резултата Првог светског рата: Аустроугарска, Турска, Немачка, као и царска Русија. Више народа је тада ослобођено, па је образовно неколико нових националних држава, као Чехословачка, Пољска, међу њима и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, односно Југославија.Колико се зна, Србија је у том рату укупно изгубила 1.248.136 становника, односно 28 одсто. Тај проценат је заправо још већи када се имају у виду државни оквири Србије пре Балканских ратова, који су, и по саставу становништва, изнели читав тај рат, уз битну помоћ десетина хиљада Срба добровољаца са простора дотадашње Аустроугарске.Како стоји у Меморандуму Делегације Краљевине СХС на мировној конференцији у Паризу, Србија је од јула 1914. до октобра 1915. мобилисала више од 707.000 војника, односно 24 одсто укупног становништва. Било је то 40 одсто укупног броја мушког становништва.Зараћене стране у Првом светском рату мобилисале су око 70 милиона војника, а погинуло је или страдало на други начин приближно 20 милиона. У том смислу српске жртве за укупну победу савезника биле су немерљиве.Народна скупштина Србије крајем 2011. године усвојила је измене Закона о државним и другим празницима којима је предвиђено да се 11. новембар - Дан примирја из 1918. године, обележава као празник и нерадни дан.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – политика, политика
србија, србија – политика, политика
Србија и РС данас обележавају Дан српског јединства и националне заставе
Србија и Република Српска данас обележавају Дан српског јединства, слободе и националне заставе, који је установљен као празник поводом пробоја Солунског фронта, 15. септембра 1918. године.
Закључком Владе Србије од 11. септембра 2020. дан пробоја Солунског фронта, 15. септембар, обележава се као - Дан српског јединства, слободе и националне заставе, а истоветну одлуку дан раније донела је Влада Републике Српске.
Пробојем Солунског фронта који су извели Срби остварена је кључна промена у ратним приликама Првог светског рата.
Тиме је започео слом Централних сила, односно снага Немачке, Аустроугарске, и других као Бугарске и Турске, што ће довести до окончања Првог светског рата, највећег и најразорнијег који је свет до тада видео.
Брзо напредовање Срба пошто је фронт пробијен, принудило је на капитулацију прво Бугарску, потом и Аустроугарску, да би капитулацијом Немачке Светски рат био окончан.
Српска војска је тада по ослобођењу простора Краљевине Србије, ослободила и просторе настањене Србима дотадашње Аустроугарске, као и друге јужнословенске народе, што је резултирало стварањем заједничке државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је 1929. преименована у Краљевина Југославија.
Не само да су Срби изненађујућим пробојем фронта и неочекиваним продором на север заправо одлучили Светски рат, него су остварили и коначно уједињење, чему су вековима тежиле генерације предака. Био је то један највећих успеха у историји Срба.
Фронт је пробијен разбијањем бугарско немачких снага које су држале тај део борбене линије. Потом, пошто је продор Срба настављен великом брзином, на изненађење савезника, уследила је прво капитулација Бугарске, затим Аустроугарске, да би потписивање примирја са Немачком 11. новембра, означило коначни пораз Централних сила у Првом светском рату.
Немачки цар Вилхелм II обраћајући се тада бугарском владару Фердинанду, нагласио је да је срамно што је, по његовим речима, 60.000 Срба, одлучило исход рата.
Са савезничке стране, на Солунском фронту налазиле су се српске, француске, британске, италијанске трупе, уз нешто Грка. Претходно, до последњих месеци 1917. године, односно револуција у Русији, прво фебруара/марта потом и октобра/новембра, на фронту су се налазиле и руске формације. По револуцији, бунт се осећао и меду њима, па је та формација расформирана. Највише је било Француза, што је подразумевало и њихове колонијалне трупе.
На супротној страни налазиле су се немачке, бугарске и аустроугарске трупе, при чему су Бугари били најбројнији.
Стварање Солунског фронта уследило је после Галипољске операције, која је била неуспешна. Био је то покушај Британаца да запоседну полуострво које контролише Дарданеле чиме би Цариград постао готово неодбрањив. Добро утврђени Турци, међутим, уз помоћ Немаца, поразили су тада Британске трупе на Галипољу. Већину су заправо сачињавали контигенти из колонија као Аустралијанци или Индуси.
Искрцавањем октобра 1915. у Солуну две француске и једне британске дивизије започело је образовање фронта у залеђу тог града.
Са Крфа, где су се до тада опорављали, од марта до половине маја 1916. пребачени су у Солун Срби. На Крфу су се српске трупе нашле после трагичног повлачења преко планинских врлети од Косова односно Метохије до Јадрана, током зиме 1915/1916. Према расположивим подацима пребачено је 6.025 официра и 124.190 војника.
Солунски фронт, називан и Балкански, Македонски, па и Јужни, подразумевао је у пуном опсегу потез од Јадранско-јонске обале, нешто северније од Валоне, на исток до Дедеагача, данас Александруполис, на егејској обали, укупне дужине око 600 километра.
Већ септембра 1916. на Солунском фронту вођене су страховито тешке борбе, када су Срби заузимали Кајмакчалан.
Борбе су окончане српском победом 30. септембра заузимањем врхова планине, уз стравичне жртве, и ослобађањем Битоља новембра 1916. Врхови Кајмакчалана били су граничне тачке ондашње Краљевине Србије, па је успех у тим борбама, пошто је део отаџбине ослобођен, имао огроман симболички значај за Србе.
Српска Трећа армија, услед великих губитака, расформирана је 28. марта 1917. године и њеним преосталим људством попуњене су Прва и Друга армија.
Франше д`Епере, главнокомандујући савезничких снага на Солунском фронту, јуна 1918. приликом састанка са регентом Александром Карађорђевићем и српским генералима усагласио је даље потезе. Тада је договорено да велика офанзива започне 15. септембра на сектору Добро поље - Ветерник – Козјак, где су се налазили Срби, којима је одређен тежишни удар приликом пробоја. Прва и друга српска армија, односно шест пешадијских и једна коњичка дивизија, ојачане су са две француске пешадијске дивизије, као ударне формације током пробоја.
Српску војску сачињавале су две армије, Прва под командом генерала Петра Бојовића и Друга армија, којом је заповедао војвода Степа Степановић. Командант Штаба био је војвода Живојин Мишић.
Срба је тада на Солунском фронту било до 140.000. Приближно 25.000 били су добровољци, Срби готово искључиво са простора Аустроугарске, делом из заробљеништва из Русије, а делом из Америке. У тој, завршној фази рата, како се јасно види из савремених сведочанстава, добровољци су били најборбенији елемент српске војске.
Дан уочи пробоја, 14. септембра, започела је жестока артиљеријска припрема за офанзиву, дуж линије фронта предвиђене за пробој. Дејствовало је приближно 2.000 далекометних цеви. Ватра страховите разорне моћи трајала је до почетка пробоја 15. септембра у 5:30 часова.
Потом је уследило пробијање, жестоким ударима војника који су претходну ноћ провели приљубљени уз планинске успоне, док је преко њих непријатеље тукла артиљерија припремајући пробој.
Пробој је остварен од 15. до 17. септембра 1918. године на фронту двеју бугарских дивизија. Првобитна намера савезничке команде, војни циљ, било је овладавање долином Вардара. Жестоко напредовање Срба све је међутим променило. Тако је наместо првобитних ограничених циљева уследио брз продор далеко на север.
Разбијена бугарска војска бежала је у расулу, па је влада у Софији наложила капитулацију већ 30. септембра 1918.
Наводно је француска команда апеловала тада на српску Врховну команду да успори напредовање, како би могли да их прате.
Београд је ослобођен већ 1. новембра. Уследило је даље напредовање српске војске, на север с циљем ослобођења Војводине, као и на запад, пут Караванки, Ријеке, Далмације, Прекмурја. Аустроугарска је капитулирала 4. новембра.
Генерал Петар Бојовић унапређен је у чин војводе, због успешног руковођења пробојем и офанзивом.
Победе српске војске крунисане су одлукама Срба из до тада неослобођених крајева да се присаједине Србији, тако се Војводина присајединила Србији 25. новембра 1918. при чему је Срем на Скупштини у Руми одлуку о припајању Краљевини Србији донео већ претходног дана. Црна Гора је истоветну одлуку донела 26. новембра.
Уследило је проглашење уједињења 1. децембра 1918. године када је регент Александар Карађорђевић, у палати Крсмановић на Теразијама у Београду, прогласио стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, како је гласио првобитни назив.
Четири велике старе империје престале су да постоје као последица резултата Првог светског рата: Аустроугарска, Турска, Немачка, као и царска Русија. Више народа је тада ослобођено, па је образовно неколико нових националних држава, као Чехословачка, Пољска, међу њима и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, односно Југославија.
Колико се зна, Србија је у том рату укупно изгубила 1.248.136 становника, односно 28 одсто. Тај проценат је заправо још већи када се имају у виду државни оквири Србије пре Балканских ратова, који су, и по саставу становништва, изнели читав тај рат, уз битну помоћ десетина хиљада Срба добровољаца са простора дотадашње Аустроугарске.
Како стоји у Меморандуму Делегације Краљевине СХС на мировној конференцији у Паризу, Србија је од јула 1914. до октобра 1915. мобилисала више од 707.000 војника, односно 24 одсто укупног становништва. Било је то 40 одсто укупног броја мушког становништва.
Зараћене стране у Првом светском рату мобилисале су око 70 милиона војника, а погинуло је или страдало на други начин приближно 20 милиона. У том смислу српске жртве за укупну победу савезника биле су немерљиве.
Народна скупштина Србије крајем 2011. године усвојила је измене Закона о државним и другим празницима којима је предвиђено да се 11. новембар - Дан примирја из 1918. године, обележава као празник и нерадни дан.
