https://sputnikportal.rs/20240917/naucnici-postigli-nesto-sto-je-bilo-nemoguce-dnk-racunar-moze-da-cuva-podatke-i-resava-probleme-1177387950.html
Научници постигли нешто што је било немогуће: ДНК рачунар може да чува податке и решава проблеме
Научници постигли нешто што је било немогуће: ДНК рачунар може да чува податке и решава проблеме
Sputnik Србија
Научници су развили систем заснован на ДНК који је способан да складишти и обрађује податке, отварајући могућности за компактне и дуготрајне биолошке рачунаре. 17.09.2024, Sputnik Србија
2024-09-17T22:44+0200
2024-09-17T22:44+0200
2024-09-17T22:44+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/1b/1172721037_0:159:1201:834_1920x0_80_0_0_679f89cbc9b21f1852cf7b7da9009da6.png
Милијардама година ДНК је служила као природни систем за складиштење информација. Недавно су инжењери почели да користе ДНК за складиштење података и биолошко рачунарство. Међутим, до сада се показало тешким створити синтетички систем способан да истовремено чува и обрађује податке.Револуционарна студија коју су водили истраживачи са Државног универзитета Северне Каролине и Универзитета Џонс Хопкинс показује да ДНК сада може да обавља читав низ рачунарских задатака. Ови задаци укључују складиштење, читање, брисање, премештање и поновно уписивање података—све на програмабилне, поновљиве начине сличне традиционалним рачунарима.Немогуће се показало могућим„Сматрало се да, иако би складиштење ДНК података могло бити корисно за дугорочно чување података, било би тешко или немогуће развити ДНК технологију која би обухватила читав низ операција које се налазе у традиционалним електронским уређајима. Показали смо да су ове технологије засноване на ДНК одрживе, јер смо једну такву направили“, објашњава молекуларни биолог Алберт Кеунг са поменутог универзитета у Северној Каролини.Инжењери су то постигли коришћењем сићушних структура налик стаблу званим дендриколоиди за ефикасно складиштење и уређивање ДНК кода. Ово омогућава копирање података у РНК за обраду или преписивање одређених области ДНК без оштећења оригиналних података. Њихово истраживање објављено је у часопису „Нејчер нанотехнолоџи“.Систем који може да траје милионима година?Такве структуре не само да омогућавају лакшу манипулацију кодом, већ и помажу у његовом очувању. У тестовима убрзаног старења, ДНК ускладиштена на око 4°C могла би да траје миленијумима, а на још нижим температурама, потенцијално милионима година.„Ово нам у суштини омогућава да извршимо читав низ функција складиштења ДНК података и рачунарских функција“, каже хемијски инжењер Кевин Лин са Универзитета Северне Каролине. Систем је већ успешно решио једноставне проблеме као што су шах и судоку.„Иако је још увек далеко од практичне примене, потенцијал за ДНК рачунарство је огроман. Желели смо да развијемо нешто што би инспирисало област молекуларног рачунарства. И надамо се да је оно што смо овде урадили корак у том правцу“, закључује Кеунг, пренео је „Сајенс алерт“.Погледајте:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика
Научници постигли нешто што је било немогуће: ДНК рачунар може да чува податке и решава проблеме
Научници су развили систем заснован на ДНК који је способан да складишти и обрађује податке, отварајући могућности за компактне и дуготрајне биолошке рачунаре.
Милијардама година ДНК је служила као природни систем за складиштење информација. Недавно су инжењери почели да користе ДНК за складиштење података и биолошко рачунарство. Међутим, до сада се показало тешким створити синтетички систем способан да истовремено чува и обрађује податке.
Револуционарна студија коју су водили истраживачи са Државног универзитета Северне Каролине и Универзитета Џонс Хопкинс показује да ДНК сада може да обавља читав низ рачунарских задатака. Ови задаци укључују складиштење, читање, брисање, премештање и поновно уписивање података—све на програмабилне, поновљиве начине сличне традиционалним рачунарима.
Немогуће се показало могућим
„Сматрало се да, иако би складиштење ДНК података могло бити корисно за дугорочно чување података, било би тешко или немогуће развити ДНК технологију која би обухватила читав низ операција које се налазе у традиционалним електронским уређајима. Показали смо да су ове технологије засноване на ДНК одрживе, јер смо једну такву направили“, објашњава молекуларни биолог Алберт Кеунг са поменутог универзитета у Северној Каролини.
Инжењери су то постигли коришћењем сићушних структура налик стаблу званим дендриколоиди за ефикасно складиштење и уређивање ДНК кода. Ово омогућава копирање података у РНК за обраду или преписивање одређених области ДНК без оштећења оригиналних података. Њихово истраживање
објављено је у часопису „Нејчер нанотехнолоџи“.
Систем који може да траје милионима година?
Такве структуре не само да омогућавају лакшу манипулацију кодом, већ и помажу у његовом очувању. У тестовима убрзаног старења, ДНК ускладиштена на око 4°C могла би да траје миленијумима, а на још нижим температурама, потенцијално милионима година.
„Ово нам у суштини омогућава да извршимо читав низ функција складиштења ДНК података и рачунарских функција“, каже хемијски инжењер Кевин Лин са Универзитета Северне Каролине. Систем је већ успешно решио једноставне проблеме као што су шах и судоку.
„Иако је још увек далеко од практичне примене, потенцијал за ДНК рачунарство је огроман. Желели смо да развијемо нешто што би инспирисало област молекуларног рачунарства. И надамо се да је оно што смо овде урадили корак у том правцу“, закључује Кеунг,
пренео је „Сајенс алерт“.
