https://sputnikportal.rs/20240918/podgorica-odbila-zahtev-opstine-berane-za-podizanje-spomen-obelezja-amfilohiju-reagovala-eparhija-1177411588.html
Подгорица одбила захтев Општине Беране за подизање спомен-обележја Амфилохију, реаговала Епархија
Подгорица одбила захтев Општине Беране за подизање спомен-обележја Амфилохију, реаговала Епархија
Sputnik Србија
Епархија будимљанско-никшићка оштро је реаговала на чињеницу да спомен-обeлежје митрополиту Амфилохију, које је требало да буде подигнуто на захтев Општине... 18.09.2024, Sputnik Србија
2024-09-18T11:30+0200
2024-09-18T11:30+0200
2024-09-18T11:30+0200
друштво
друштво
регион – друштво
црна гора
митрополит амфилохије
беране
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0a/1e/1123700496_0:228:1200:903_1920x0_80_0_0_9e2e7bba9e180768eac7ac9072d85b4f.jpg
Како се наводи, решење о одбијању потписала је др физијатрије Тамара Вујовић.„Упркос опширном, детаљно образложеном и документованом захтеву који готово до танчина следи услове прописане Законом о подизању спомен-обиљежја, Министарство културе и медија у свом тумачењу не препознаје митрополита Амфилохија као заслужну личност у новијој историји Црне Горе. Тако смо уместо споменика митрополиту Амфилохију добили монументалну фигуру бирократске малициозности по којој ће бити упамћени доносиоци овог решења“, истичу из Епархије.Из Епархије кажу да је аргументација којом Министарство културе и медија покушава да подупре своје решење климава и порозна, а да је решењекојим се одбија захтев и допуна претходне сагласности Владе незаконито јер не садржи довољне разлоге, а дати разлози су произвољни и контрадикторни, нажалост, једним делом и малициозни.„Неспорно је да је законски рок од најмање 20 година од дана када је лице умрло прописан као објективни услов потврде статуса истакнуте личности. Међутим, Закон у члану 9, став 3 дозвољава изузетак и прописује да се и пре истека наведеног објективног рока може утврдити статус истакнуте личности уз претходну сагласност Владе. Уважавајући постулат правне традиције и праксе према коме се изузеци у праву уско тумаче, ипак је у конкретном случају потпуно изостала савесна и брижљива оцена разлога наведених у предлогу и његовој допуни, због чега се не може утврдити на којим аргументима је фундирано мишљење Комисије, односно, на основу којих чињеница и доказа је Министарство прихватило дато мишљење и заузело a contrario становиште датим разлозима“, указује се у саопштењу.Посебно је, како истичу, нејасно на темељу које законске или подзаконске норме се оправданост примене члана 9, став 3 Закона у смислу претходне сагласности Владе изводи из "мишљења стручне и научне јавности", што указује на сасвим произвољно и арбитрарно тумачење правних норми од стране Министарства.„Наиме, ниједан законски или подзаконски пропис не предвиђа да се статус изузетне личности у смислу члана 9, став 3 Закона потврђује искључиво на основу мишљења стручне и научне јавности. Напомињемо да се готово свакодневно, не само код нас него и широм света, стручно, научно, друштвено и политички, преиспитује и оспорава статус многих истакнутих личности. То је логична последица слободе научног истраживања, културног плурализма и демократског уређења, па је према томе животно и правно апсурдно инсистирати на једнозначној и консесуалној "стручној и научној" верификацији статуса истакнуте личности без обзира на проток времена од дана смрти неког лица. Додатно, није уопште појашњено ко представља стручну и научну јавност чије је мишљење релевантно за предметну сагласност Владе“, наводе из Епархије.Како додају, цитирање члана 10 Закона у контексту изналажења оправданих разлога за одбијање захтева, без икаквог чињеничног конекситета са његовом садржином, у најмању руку је правно скандалозно, а имплицитно и злонамерно:„Да ли Министарство инсинуира да би се личност и животно дело блаженопочившег митрополита Амфилохија могло супсумирати под неко од прохибитивних одређења наведеног члана? Наводећи овај члан у образложењу решења, „наше“ Министарство нам поручује да, не само да нећете сада подићи споменик митрополиту Амфилохију, него нећете ни за сто година, јер Митрополитов лик и дело чланом 10 овог Закона Министарство сврстава у „лице које је било сарадник окупатора, његовог савезника или помагача, лице које је заступало фашистичке, шовинистичке или нацистичке идеје и идеологије, лице које је осуђено за кривично дело против човечности или других добара заштићених међународним правом или је проглашено ратним злочинцем , лице које је у историји Црне Горе или у историји човечанства имало негативну улогу“.Из Епархије будимљанско-никшићке поручују да у неверици и са крајњом индигнацијом одбацују резон Министарства да се у случају блаженопочившег митрополита Амфилохија ради о лицу које је на удару наведеног члана 10.„Такође, немогуће је докучити рационални смисао образложења у делу позивања на црквене каноне који се ни логички, ни чињенично ни правно не може довести у везу са предметним захтевом. У захтеву и допуни исцрпно су приказана културна, друштвена, научна и просветна достигнућа блаженопочившег митрополита Амфилохија, као и његове посебне заслуге за општину Беране. Народ Црне Горе је свој однос према блаженопочившем митрополиту Амфилохију као истакнутој личности исказао још током његовог погреба, што је ноторна чињеница. Констатујемо да поштовање личности и дела митрополита Амфилохија за ове четири године не само да се није умањило, већ се додатно раширило и продубило, тако да данас о њему афирмативно говори чак и онај део јавности која га је током живота жестоко оспоравао. Штавише, указано је са релевантних, иако митрополиту ненаклоњених, адреса да је очување грађанског мира у Црној Гори у неким критичним тренуцима несумњива заслуга и митрополита Амфилохија“, наводи се у саопштењу.Зато, како кажу, треба напоменути да се из образложења Министарства не може закључити због чега је проток времена од 20 година у овом случају од нарочитог значаја. Тим пре јер је реч о јавној и утицајној личности која је била предмет континуираног интересовања, не само црногорске, јавности последње скоро четири деценије, о којој се зна готово свака па и најмања појединост.„У коначном, да су митрополити цетињски истакнуте личности у животу Црне Горе, представља историјски потврђено правило а не изузетак, а то правило је управо својим животом и делом посведочио блаженопочивши митрополит Амфилохије. Због тога је Министарство морало ценити предметни захтев како у односу на конкретну личност, тако и у вези са свим околностима које су од значаја за мериторну оцену приликом давања сагласности Владе“, закључују из Епархије будимљанско-никшићке.Погледајте и:
црна гора
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, регион – друштво, црна гора, митрополит амфилохије, беране
друштво, регион – друштво, црна гора, митрополит амфилохије, беране
Подгорица одбила захтев Општине Беране за подизање спомен-обележја Амфилохију, реаговала Епархија
Епархија будимљанско-никшићка оштро је реаговала на чињеницу да спомен-обeлежје митрополиту Амфилохију, које је требало да буде подигнуто на захтев Општине Беране, није добило “зелено светло” од стране Министарства културе и медија Црне Горе.
Како се наводи, решење о одбијању потписала је др физијатрије Тамара Вујовић.
„Упркос опширном, детаљно образложеном и документованом захтеву који готово до танчина следи услове прописане Законом о подизању спомен-обиљежја, Министарство културе и медија у свом тумачењу не препознаје митрополита Амфилохија као заслужну личност у новијој историји Црне Горе. Тако смо уместо споменика митрополиту Амфилохију добили монументалну фигуру бирократске малициозности по којој ће бити упамћени доносиоци овог решења“, истичу из Епархије.
Из Епархије кажу да је аргументација којом Министарство културе и медија покушава да подупре своје решење климава и порозна, а да је решењекојим се одбија захтев и допуна претходне сагласности Владе незаконито јер не садржи довољне разлоге, а дати разлози су произвољни и контрадикторни, нажалост, једним делом и малициозни.
„Неспорно је да је законски рок од најмање 20 година од дана када је лице умрло прописан као објективни услов потврде статуса истакнуте личности. Међутим, Закон у члану 9, став 3 дозвољава изузетак и прописује да се и пре истека наведеног објективног рока може утврдити статус истакнуте личности уз претходну сагласност Владе. Уважавајући постулат правне традиције и праксе према коме се изузеци у праву уско тумаче, ипак је у конкретном случају потпуно изостала савесна и брижљива оцена разлога наведених у предлогу и његовој допуни, због чега се не може утврдити на којим аргументима је фундирано мишљење Комисије, односно, на основу којих чињеница и доказа је Министарство прихватило дато мишљење и заузело a contrario становиште датим разлозима“, указује се у саопштењу.
Посебно је, како истичу, нејасно на темељу које законске или подзаконске норме се оправданост примене члана 9, став 3 Закона у смислу претходне сагласности Владе изводи из "мишљења стручне и научне јавности", што указује на сасвим произвољно и арбитрарно тумачење правних норми од стране Министарства.
„Наиме, ниједан законски или подзаконски пропис не предвиђа да се статус изузетне личности у смислу члана 9, став 3 Закона потврђује искључиво на основу мишљења стручне и научне јавности. Напомињемо да се готово свакодневно, не само код нас него и широм света, стручно, научно, друштвено и политички, преиспитује и оспорава статус многих истакнутих личности. То је логична последица слободе научног истраживања, културног плурализма и демократског уређења, па је према томе животно и правно апсурдно инсистирати на једнозначној и консесуалној "стручној и научној" верификацији статуса истакнуте личности без обзира на проток времена од дана смрти неког лица. Додатно, није уопште појашњено ко представља стручну и научну јавност чије је мишљење релевантно за предметну сагласност Владе“, наводе из Епархије.
Како додају, цитирање члана 10 Закона у контексту изналажења оправданих разлога за одбијање захтева, без икаквог чињеничног конекситета са његовом садржином, у најмању руку је правно скандалозно, а имплицитно и злонамерно:
„Да ли Министарство инсинуира да би се личност и животно дело блаженопочившег митрополита Амфилохија могло супсумирати под неко од прохибитивних одређења наведеног члана? Наводећи овај члан у образложењу решења, „наше“ Министарство нам поручује да, не само да нећете сада подићи споменик митрополиту Амфилохију, него нећете ни за сто година, јер Митрополитов лик и дело чланом 10 овог Закона Министарство сврстава у „лице које је било сарадник окупатора, његовог савезника или помагача, лице које је заступало фашистичке, шовинистичке или нацистичке идеје и идеологије, лице које је осуђено за кривично дело против човечности или других добара заштићених међународним правом или је проглашено ратним злочинцем , лице које је у историји Црне Горе или у историји човечанства имало негативну улогу“.
Из Епархије будимљанско-никшићке поручују да у неверици и са крајњом индигнацијом одбацују резон Министарства да се у случају блаженопочившег митрополита Амфилохија ради о лицу које је на удару наведеног члана 10.
„Такође, немогуће је докучити рационални смисао образложења у делу позивања на црквене каноне који се ни логички, ни чињенично ни правно не може довести у везу са предметним захтевом. У захтеву и допуни исцрпно су приказана културна, друштвена, научна и просветна достигнућа блаженопочившег митрополита Амфилохија, као и његове посебне заслуге за општину Беране. Народ Црне Горе је свој однос према блаженопочившем митрополиту Амфилохију као истакнутој личности исказао још током његовог погреба, што је ноторна чињеница. Констатујемо да поштовање личности и дела митрополита Амфилохија за ове четири године не само да се није умањило, већ се додатно раширило и продубило, тако да данас о њему афирмативно говори чак и онај део јавности која га је током живота жестоко оспоравао. Штавише, указано је са релевантних, иако митрополиту ненаклоњених, адреса да је очување грађанског мира у Црној Гори у неким критичним тренуцима несумњива заслуга и митрополита Амфилохија“, наводи се у саопштењу.
Зато, како кажу, треба напоменути да се из образложења Министарства не може закључити због чега је проток времена од 20 година у овом случају од нарочитог значаја. Тим пре јер је реч о јавној и утицајној личности која је била предмет континуираног интересовања, не само црногорске, јавности последње скоро четири деценије, о којој се зна готово свака па и најмања појединост.
„У коначном, да су митрополити цетињски истакнуте личности у животу Црне Горе, представља историјски потврђено правило а не изузетак, а то правило је управо својим животом и делом посведочио блаженопочивши митрополит Амфилохије. Због тога је Министарство морало ценити предметни захтев како у односу на конкретну личност, тако и у вези са свим околностима које су од значаја за мериторну оцену приликом давања сагласности Владе“,
закључују из Епархије будимљанско-никшићке.
