00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Ремек-дела српских колекционара“
07:00
30 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
Зашто савремени свет личи на амерички бордел
16:00
120 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Фале храбри да критикују Партизан и Звезду
20:00
60 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
Ауторска емисија Љубинке Милинчић
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Нове алармантне информације: Микропластика откривена први пут у људском мозгу

CC BY 2.0 / Will Parson / Микропластика
Микропластика - Sputnik Србија, 1920, 19.09.2024
Пратите нас
Микропластика се инфилтрирала у људски мозак, изазивајући озбиљну забринутост због потенцијалних неуротоксичних ефеката, показало је ново истраживање.
Микропластика наставља да напада све више делова људског тела, укључујући мозак. Недавна студија открила је микропластику у олфакторним булбусима, односно можданом ткиву које обрађује мирисе, код 8 од 15 умрлих особа. Ово откриће представља први објављени доказ микропластике у можданом ткиву, иако је раније откривена у крвним угрушцима у мозгу. Исто тако, још једна слична студија је тренутно у фази рецензије.
Иако је микропластика откривена у различитим људским ткивима, њено присуство у људском мозгу није документовано, што отвара важна питања о потенцијалним неуротоксичним ефектима и механизмима помоћу којих би микропластика могла доћи до можданог ткива, истакли су аутори студије која је објављена у часопису JAMA Network Open.

Полипропилен најчешће пронађен

У наведеној студији, полипропилен је био најчешће пронађен полимер. Овај материјал се широко користи у производима као што су паковање, медицински уређаји и аутомобилски делови. Величине откривених честица кретале су се од 5,5 микрометара до 26,4 микрометара - сићушни фрагменти, једва делић ширине људске власи.
Истраживање сугерише да би микропластика могла да путује до мозга истим путем који користе честице загађења ваздуха, улазећи кроз мале рупе на плочици испод олфакторног булбуса.
Идентификација микропластике у носу, а сада и у олфакторном булбусу, заједно са рањивим анатомским путевима, појачава идеју да је олфакторни пут важна улазна тачка за егзогене честице у мозак, написали су аутори студије.

Ништа без пластике

Упркос растућим доказима о ризицима које представља микропластика, наше ослањање на пластику се наставља, а глобална производња се удвостручила у последње две деценије. Све је већа забринутост да микропластика узрокује оштећење неурона и повећава ризик од неуролошких поремећаја.
Неке неуродегенеративне болести, као што је Паркинсонова болест, изгледа да су повезане са назалним абнормалностима као почетним симптомима, напомињу аутори студије, преноси Сајенс алерт.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала