https://sputnikportal.rs/20240920/litvanija-nemacka-i-sad-medju-zemljama-koje-najvise-zavise-od-ruskih-mineralnih-sirovina-1177483073.html
Литванија, Немачка и САД међу земљама које највише зависе од руских минералних сировина
Литванија, Немачка и САД међу земљама које највише зависе од руских минералних сировина
Sputnik Србија
Међу земљама непријатељским Русији, Немачка, Сједињене Америчке Државе, Финска и Литванија највише зависе од руских минералних сировина, израчунао је Спутњик... 20.09.2024, Sputnik Србија
2024-09-20T11:03+0200
2024-09-20T11:03+0200
2024-09-20T11:03+0200
русија
русија
русија – економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/09/14/1177482903_0:0:3062:1722_1920x0_80_0_0_e305a487f194c78a4346503dab747038.jpg
На крају 2023. године, Русија је била на прва три места у свету по производњи више од 12 врста минералних сировина. Спутњик је анализирао податке о увозу ове робе од стране непријатељских земаља и открио које од њих највише зависе од руских испорука.Руски алуминијум се показао као најтраженији међу непријатељским земљама – купило га је 37 земаља. На испоруке овог метала из Русије највише се ослањала Грчка – 19,3 одсто њеног увоза долазило је из Русије, као и Бугарска (7,4 одсто) и Естонија (5,7 одсто).Осим тога, 26 непријатељских земаља купило је руски титанијум. Од њега су највише зависиле Немачка (42,2 одсто увоза), Белгија (15,7 одсто) и Француска (10,2 одсто). Никл је такође био популаран: купило га је 18 земаља. Од тога су највећи удео сировина из Русије купиле Финска (90,9 одсто), Естонија (16,8 одсто), Немачка (11,5 одсто) и Чешка (10,9 одсто).По шест држава је купило кобалт и поташу (калијум карбонат) који су ископани у Русији. Више од половине (54,6 одсто) естонског увоза долазило је од руског кобалта, док је међу непријатељским земљама поташу највише куповала Пољска, али само 3 одсто укупног увоза.Четири непријатељске земље увозиле су амонијак и паладијум из Русије. Руски амонијак чинио је 90,7 одсто литванског и 17,5 одсто белгијског увоза, а паладијум је био посебно тражен у САД – 39,2 одсто, Италији – 29,1 одсто и Јапану 24,2 одсто.Руску платину, селен и волфрам је 2023. године купио веома мали број непријатељских држава и то у веома малим количинама. Само Холандија је откупљивала телур, али је он ипак чинио више од петине увоза.Раније је председник Русије Владимир Путин током састанка са члановима владе изјавио да је Русија светски лидер по резервама многих врста сировина. Стога, као одговор на ограничења испоруке једног броја добара од стране непријатељских земаља, треба размишљати о ограничавању извоза уранијума, титанијума, никла и неких других сировина, али не на своју штету.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20240919/rusija-nastavlja-da-igra-kljucnu-ulogu-u-nuklearnoj-energetici-zapada-1177478775.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, русија – економија
русија, русија – економија
Литванија, Немачка и САД међу земљама које највише зависе од руских минералних сировина
Међу земљама непријатељским Русији, Немачка, Сједињене Америчке Државе, Финска и Литванија највише зависе од руских минералних сировина, израчунао је Спутњик према подацима из отворених извора.
На крају 2023. године, Русија је била на прва три места у свету по производњи више од 12 врста минералних сировина. Спутњик је анализирао податке о увозу ове робе од стране непријатељских земаља и открио које од њих највише зависе од руских испорука.
Руски алуминијум се показао као најтраженији међу непријатељским земљама – купило га је 37 земаља. На испоруке овог метала из Русије највише се ослањала Грчка – 19,3 одсто њеног увоза долазило је из Русије, као и Бугарска (7,4 одсто) и Естонија (5,7 одсто).
Осим тога, 26 непријатељских земаља купило је руски титанијум. Од њега су највише зависиле Немачка (42,2 одсто увоза), Белгија (15,7 одсто) и Француска (10,2 одсто). Никл је такође био популаран: купило га је 18 земаља. Од тога су највећи удео сировина из Русије купиле Финска (90,9 одсто), Естонија (16,8 одсто), Немачка (11,5 одсто) и Чешка (10,9 одсто).
По шест држава је купило кобалт и поташу (калијум карбонат) који су ископани у Русији. Више од половине (54,6 одсто) естонског увоза долазило је од руског кобалта, док је међу непријатељским земљама поташу највише куповала Пољска, али само 3 одсто укупног увоза.
Четири непријатељске земље увозиле су амонијак и паладијум из Русије. Руски амонијак чинио је 90,7 одсто литванског и 17,5 одсто белгијског увоза, а паладијум је био посебно тражен у САД – 39,2 одсто, Италији – 29,1 одсто и Јапану 24,2 одсто.
Руску платину, селен и волфрам је 2023. године купио веома мали број непријатељских држава и то у веома малим количинама. Само Холандија је откупљивала телур, али је он ипак чинио више од петине увоза.
Раније је председник Русије Владимир Путин током састанка са члановима владе изјавио да је Русија светски лидер по резервама многих врста сировина. Стога, као одговор на ограничења испоруке једног броја добара од стране непријатељских земаља, треба размишљати о ограничавању извоза уранијума, титанијума, никла и неких других сировина, али не на своју штету.
