https://sputnikportal.rs/20240920/naucnici-resili-misteriju-staru-pola-veka-koja-bi-mogla-da-doprinese-spasavanju-zivota-1177420066.html
Научници решили мистерију стару пола века која би могла да допринесе спасавању живота
Научници решили мистерију стару пола века која би могла да допринесе спасавању живота
Sputnik Србија
Научници су открили редак систем крвних група решавајући тако 50 година стару мистерију и нудећи нове увиде у генетику крвних група и бригу о пацијентима. 20.09.2024, Sputnik Србија
2024-09-20T23:00+0200
2024-09-20T23:00+0200
2024-09-20T23:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
живи свет и генетика
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/09/12/1177420445_0:225:1024:801_1920x0_80_0_0_7eef943f2bc0c26069f7a4b8baa2d886.jpg
Године 1972, узорак крви труднице открио је мистериозни недостатак површинског молекула присутног у свим другим познатим црвеним крвним зрнцима. Деценијама касније, то откриће навело је научнике из Велике Британије и Израела да идентификују нови систем људских крвних група.Велико научно достигнућеПосле година истраживања, хематолог Британске националне здравствене службе (НХС) Луиз Тили наглашава важност овог достигнућа.Истраживање је објављено је у часопису „Блад“.Људи имају бројне системе крвних група поред добро познатог АБО система и резус фактора (РХ). Сваки систем је одређен јединственим протеинима и шећерима који облажу црвена крвна зрнца. Ови антигенски маркери помажу телу да разликује сопствене ћелије од штетних нападача. Неусклађеност током трансфузије може изазвати озбиљне реакције, са потенцијално фаталним последицама.Док је већина главних крвних група идентификована почетком 20. века, открића као што су нова крвна група и Ер систем, описани 2022. године, утичу на само мали број људи.„Посао је био тежак, јер су генетски случајеви веома ретки“, напомиње Тилијева.Крвна група МАЛИстраживања показују да више од 99,9 одсто људи поседује антиген АнВј, који није био присутан у крви поменуте пацијенткиње из 1972. године. Овај антиген је повезан с протеином мијелина и лимфоцита, што је навело научнике да нови систем назову крвном групом МАЛ. Мутације у гену МАЛ могу довести до АнВј-негативне крвне групе.Да би потврдили своје налазе, тим је убацио нормални МАЛ ген у АнВј-негативне крвне ћелије, враћајући антиген који недостаје.Пацијенти се сада могу тестирати да би се утврдило да ли носе наследну мутацију МАЛ-а или да ли одсуство антигена сигнализира неко друго стање. Разумевање ових ретких крвних група могло би да доведе до спасавања живота ретких пацијената, пренео је „Сајенс алерт“.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/09/12/1177420445_0:129:1024:897_1920x0_80_0_0_f4a388cbac7bb579b98c6064495a6ef3.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, живи свет и генетика, друштво
наука и технологија, живи свет и генетика, друштво
Научници решили мистерију стару пола века која би могла да допринесе спасавању живота
Научници су открили редак систем крвних група решавајући тако 50 година стару мистерију и нудећи нове увиде у генетику крвних група и бригу о пацијентима.
Године 1972, узорак крви труднице открио је мистериозни недостатак површинског молекула присутног у свим другим познатим црвеним крвним зрнцима. Деценијама касније, то откриће навело је научнике из Велике Британије и Израела да идентификују нови систем људских крвних група.
После година истраживања, хематолог Британске националне здравствене службе (НХС) Луиз Тили наглашава важност овог достигнућа.
„То представља велико достигнуће и кулминацију дугог тимског напора да се коначно успостави овај нови систем крвних група и да се ретким, али важним пацијентима понуди најбоља нега, изјавила је Тилијева.
Истраживање је
објављено је у часопису „Блад“.
Људи имају бројне системе крвних група поред добро познатог АБО система и резус фактора (РХ). Сваки систем је одређен јединственим протеинима и шећерима који облажу црвена крвна зрнца. Ови антигенски маркери помажу телу да разликује сопствене ћелије од штетних нападача. Неусклађеност током трансфузије може изазвати озбиљне реакције, са потенцијално фаталним последицама.
Док је већина главних крвних група идентификована почетком 20. века, открића као што су нова крвна група и Ер систем, описани 2022. године, утичу на само мали број људи.
„Посао је био тежак, јер су генетски случајеви веома ретки“, напомиње Тилијева.
Истраживања показују да више од 99,9 одсто људи поседује антиген АнВј, који није био присутан у крви поменуте пацијенткиње из 1972. године. Овај антиген је повезан с протеином мијелина и лимфоцита, што је навело научнике да нови систем назову крвном групом МАЛ. Мутације у гену МАЛ могу довести до АнВј-негативне крвне групе.
„МАЛ је веома мали протеин с неким занимљивим својствима која су отежала идентификацију“, објашњава ћелијски биолог Тим Сачвел.
Да би потврдили своје налазе, тим је убацио нормални МАЛ ген у АнВј-негативне крвне ћелије, враћајући антиген који недостаје.
Пацијенти се сада могу тестирати да би се утврдило да ли носе наследну мутацију МАЛ-а или да ли одсуство антигена сигнализира неко друго стање. Разумевање ових ретких крвних група могло би да доведе до спасавања живота ретких пацијената,
пренео је „Сајенс алерт“.