Мало познато о руском и светском великану који је преокренуо све — „јурећи два зеца“
© Sputnik / RIA Novosti
Пратите нас
Великан руске и светске књижевности Антон Чехов за живота није био свестан свог дара и умео је да каже да му је медицина законита жена, а књижевност љубавница, каже у разговору за Спутњик Вука Јеремић, ауторка изложбе посвећене 120. годишњици смрти руског писца, која је приређена у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду.
„С обзиром на Чеховљев књижевни опус, може се стећи утисак да се он бавио само тиме, међутим, његов лекарски позив и бављење природним наукама били су му веома важни. У једном писму је навео да би његова литература сасвим другачије изгледала да није имао тај специфичан поглед на свет. Пре него што је добио 'Пушкинову награду', уопште себе није ни доживљавао као књижевника. Писао је да би зарадио додатни новац, да би финансијски помогао породици. Уопште није био свестан свог дара“, наводи Вука Јеремић.
Сиротињска мајка
Припремајући изложбу наша саговорница је, како каже, посебно била заинтересована за Чеховљеву лекарску каријеру.
„Правећи хронологију Чеховљевог живота, с идејом да га ситуирам у његовом времену, да се види где је живео, шта се дешавало у то време у уметности, филозофији, историји, какви су били политички догађаји, домети науке, открила сам да је Чехов био врло посвећен свом лекарском позиву. Чак и када је био тешко болестан, када је лежао у Јалти, примао је болеснике и бавио се администрацијом у тој клиници. Учинио је веома много доброчинстава, а људи су знали да могу да рачунају на њега. Звали су га 'сиротињска мајка', као и Лазу Лазаревића. Прегледао је хиљаде људи годишње бесплатно, чак им је куповао лекове. Посетио је затворску болницу на Сахалину, унапредио је, утицао је на то да се у Москви оснује болница за кожне болести, као и лабораторија за биолошко истраживање на Криму“, наводи Вука Јеремић.
Сам Чехов је, подсећа наша саговорница, целог живота говорио да „јури два зеца“. Упркос томе, овај писац је један од најутицајнијих аутора у светској књижевности и драми, не само током 20, него и у 21. веку.
„Он је практично преокренуо прозу пред крај 19. и припремио терен за модерну књижевност 20. века, и то у оба жанра, и у прози, и у драми. Актуелан је и данас, као и у време када је писао. Он је и најизвођенији руски аутор када је реч о драмама, једино је, можда, Гогољев 'Ревизор' толико извођен“, истиче Вука Јеремић.
Чехов међу савременицима и потомцима
На изложби у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ приказан је избор књига из библиотечког фонда које се баве Чеховом и његовом књижевном заоставштином. Изложба је приређена у оквиру програма „Класици светске књижевности и јубилеји“.
„С обзиром на огромну количину књига о Чехову, односно књига чији је аутор Чехов, направила сам селекцију, а пошто је реч о научној библиотеци, изабрала сам литературу која прати и тумачи дело овог аутора. Изложене су монографије, зборници, периодика, докторске дисертације. Имајући у виду да се за ове књиге углавном интересују људи који изучавају књижевност, сматрамо да ово може да им пружи увид у оно што се о Чехову писало на српском, руском и другим језицима“, каже Вука Јеремић.
Изложбу прати и петнаестак плаката који приказују кључне тачке из Чеховљевог живота и његовог уметничког и књижевног пута.
„Плакати су обогаћени цитатима Чеховљевих савременика и каснијих аутора који су имали шта да кажу о Чехову. Ту је и понеки исказ самог Чехова о руским писцима, рецимо, о Толстоју ког је Чехов обожавао, мада је на неки начин био и у идеолошком размимоилажењу с њим. Ту су и најпознатији споменици Чехову, његови портрети, а плакати су направљени да привуку пажњу и оне публике која се не бави књижевношћу стручно, него су просто љубитељи књижевности“, наводи наша саговорница.
Читајте Чехова!
Ауторка наглашава да изложбом жели да подстакне људе да изнова читају Чехова, који је, за разлику од својих претходника који су писали велике романе, одлучио да у краћој форми, у приповеци и драмском тексту, „непретенциозно искаже свој поглед на свет, углавном меланхоличан и с резигнацијом“.
„Ако не можемо да читамо велике романе, макар нам се Чехов подастире са својим кратким причама, попут 'Шале', 'Туге'... То су приче које се врло брзо прочитају, а актуелне су и данас“, истиче ауторка поставке.
Уз изложбу је штампана и публикација која садржи предговор Вуке Јеремић о животу и књижевном раду Антона Чехова, као и текстове „Прилог тумачењу хамлетовског мотива у 'Галебу'“ Владете Јанковића, „Чехов и амерички Чехов 20. века“ Александре Жежељ Коцић и „Чехов и Кољада“ Лане Јекнић.
Публикација о Антону Чехову, у склопу изложбе у Универзитетској библиотеци "Светозар Марковић"
© Валентина Булатовић
Публикација је употпуњена кратким текстовима у којима великани попут Лава Толстоја, Максима Горког, Константина Станиславског, Рејмонда Карвера, Томаса Мана, Џејмса Џојса, Владимира Набокова и многих других оцењују величину и значај Чеховљевог прозног и драмског опуса.
Ту су и Чеховљеви осврти на књижевни рад руских писаца, попут Толстоја, Гогоља, Тургењева, Пушкина, Љермонтова и других, као и одломци из његових писама, а публикација је обогаћена и бројним фотографијама које илуструју живот великог писца.
„Пројекат 'Класици светске књижевности и јубилеји' покренут је 2010. године, када је мени запало за око да нико није обележио сто година од смрти Толстоја. Како је пролазила та година, нико ништа није припремио тим поводом, па сам одлучила да направим прву изложбу, управо о Толстоју. Након тога, у протеклих 15 година, накупило се много аутора разних језика, епоха, жанрова и стилова, тако да су до сада приређене 22 изложбе“, наводи Вука Јеремић.
