Америка опет „заврће руке“ по Ист риверу: Суштина Пакта за будућност – да се Вашингтон у све меша
© AP Photo / Ted Shaffrey
Пратите нас
Приступ Запада заснива се на мешању у унутрашње ствари других држава. Америчко законодавство дозвољава санкционисање било кога било где на свету, ако се Америци не свиђа унутрашња политика неке државе. Како онда очекивати да амандман Русије на „Пакт за будућност“ у УН који се односи на немешање у унутрашње ствари држава буде усвојен.
Овако новинар и колумниста Небојша Малић коментарише усвајање „Пакта за будућност“ у Уједињеним нацијама, документа за који је генерални секретар Светске организације, Антонио Гутереш рекао да представља корак у правцу ефикаснијег, инклузивнијег, умреженог мултилатерализма.
Русија је предложила амандман на документ, који одражава принцип немешања у унутрашње ствари других земаља (на основу става 7. члана 2. Повеље УН). Он је, међутим, одбијен са 143 гласа „против“, седам гласова „за“ и 15 „уздржаних“. Усвајање амандмана подржале су Русија, Белорусија, Иран, Северна Кореја, Никарагва, Сирија и Судан.
Шта „шкрипи“ у Пакту за будућност
Пропорција гласова је, чини се, стандардна – скоро све одлуке у Генералној скупштини усвајају се сличним бројем гласова, што наводи на помисао да је фракција која се залаже за „поредак заснован на правилима“, коју предводе САД, „завртала руке“ на све стране.
Такозвани „Глобални Магницики“ закон омогућава Вашингтону да се меша у унутрашњу политику било које земље и сматрају да је то сасвим у складу са законом јер је таква одлука усвојена у Конгресу.
„А то што то нема везе са Повељом УН и што крши суверенитет свих других, то ником ништа. Чуди ме што се толико земаља сврстало у ту причу и што преко 100 земаља сматра да је сасвим у реду да се неко меша у њихове унутрашње послове (јер неће се оне мешати у туђе, за то немају способности). Амерички вазали свакако пристају да се неко меша у њихове послове, а Америка намерава да се меша у свачије, а да нико не сме да се меша у њене послове. И то су та лицемерја због којих УН не функционишу“, сматра Малић.
Оно што у „Пакту за будућност“ „шкрипи“ је чињеница да Уједињене нације као светска организација равноправних држава углавном не функционишу. Са једне стране су САД и њени вазали, а са друге остатак света. И када њима нешто одговара, онда су одлуке Уједињених нација у реду. У супротном, одлуке или игноришу, или их безочно газе, додаје он.
Према Малићевим речима, најбољи пример како функционишу Уједињене нације огледа се у резолуцији о тзв. геноциду у Сребреници.
„Не можете да се у систему у коме једна групација, или једна земља потпуно игнорише законе, трудите да их примењујете. Тако, у ствари стварате класни поредак у коме имате државе првог реда и имате државе другог, трећег или петнаестог реда, које само имају обавезе, а немају никаква права“, истиче Малић.
Амандман није усвојен јер је руски
Према речима некадашњег шефа југословенске мисије при Уједињеним нацијама, Бранка Бранковића, принцип немешања у унутрашње ствари других држава један је од базичних принципа уписаних у повељу УН-а. Зато је, како каже, доста чудно што је руски амандман одбијен.
Једино објашњење, према његовом мишљењу, је то што је овакав амандман предложила управо Русија.
„Превагнула је тренутна ситуација у којој су поједине силе које се грчевито боре да задрже садашњи међународни поредак, утицале да се не усвоји“, сматра Бранковић.
То што је Русија гласала против документа логична је ствар јер, ако се не усвоји најважнији амандман који је нека земља поднела, логично је да она не може да подржи усвајање документа, додаје он.
Са друге стране, без обзира што амандман није усвојен, наш саговорник сматра да то неће много утицати на ток ствари – важно је да после неколико деценија у УН-у имамо три узастопна састанка од изузетне важности, наглашава Бранковић.
Након самита на коме је усвојен Пакт о будућности, следи почетак дебате у Генералној скупштини, а одмах потом, 25. септембра, седница Савета безбедности на којој треба да се расправља о светском миру и међународној безбедности.
„То је нешто што се одавно није десило и ја на то гледам веома позитивно, јер се ствари крећу у правцу за који бих рекао следеће: досадашњи међународни поредак је готов; поредак у коме је била само једна земља која је могла да командује свету након распада СССР-а, је прошло време. Рађа се нови светски поредак, који ће бити, како је и председник Путин својевремено рекао, базиран на међународном праву“, каже Бранковић.
Сва три састанка која се одржавају у Њујорку у функцији су изградње новог светског поретка заснованог на принципима међународног права и сарадње на равноправним основама. За то се залаже највећи број држава чланица Светске организације и амандман о немешању у унутрашње ствари, иако није усвојен, имаће веома важно место и у дискусијама и у примени „Пакта за будућност“, закључује Бранковић.
Погледајте и:
