https://sputnikportal.rs/20240927/revolucija-u-proizvodnji-nakita-uzgojen-prvi-rubin-iz-otpadnih-materijala-1177721557.html
Револуција у производњи накита: Узгојен први рубин из отпадних материјала
Револуција у производњи накита: Узгојен први рубин из отпадних материјала
Sputnik Србија
Научница из Енглеске успела је да узгоји рубин и то у прстену од платине, а овај иновативан приступ могао би да трансформише индустрију накита јер демонстрира... 27.09.2024, Sputnik Србија
2024-09-27T22:22+0200
2024-09-27T22:22+0200
2024-09-27T22:22+0200
наука и технологија
наука и технологија
изуми и открића
рубини
накит
велика британија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/04/11/1136539703_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_388830b8510adafccb6c515184cd0f27.jpg
Софи Бунс, професорка дизајна на Универзитету Западне Енглеске у Бристолу, узгојила је драги камен из „семена рубина“, који може да се произведе од одбаченог драгог камења или отпадних материјала који већ постоје у индустрији.Ова јувелирка која је постала научница провела је четири године развијајући процес узгоја отпадних материјала у металним структурама. Како наводи, драгуљи из лабораторије су једнаки по структури и квалитету са онима који су ископани.„Ископавање драгог камења има многе последице по животну средину, укључујући ерозију тла, крчење шума и уништавање екосистема. Техника коју је Софи развила уводи кредибилан и одрживији начин производње иновативних комада накита без негативног утицаја на планету“, рекла је професорка Елена Марко, проректор Универзитета у Бристолу и декан Факултета за уметност, технологију и животну средину.Према речима Софу Бунс, ово је потпуно иновативан и одржив процес који би могао да трансформише коришћење драгуља у накиту. "Уобичајено је да се драгуљи прво секу и постају још мањи како би могли да се искористе, што смањује њихову вредност. Овај процес омогућава јувелирима да узгајају драгуље до величине која им је потребна и то у металним структурама. Надам се да ће ова иновација зауставити уобичајени наратив да су драгуљи из лабораторије „синтетички“ или мање вредни од ископаних. Ови драгуљи расту по обрасцима које је поставила природа, па сваки драгуљ расте другачије”, објаснила је Бунсова у саопштењу Универзитета.Како додаје, у теорији сада постоји довољно материјала да могу да зауставе рударење драгуља.“Делећи ово истраживање, желим да моћ буде у рукама јувелира, јер је ову технику врло лако усвојити. Радујем се ширењу истраживања”, објаснила је Софи Бунс.Погледајте и:
велика британија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/04/11/1136539703_170:0:2901:2048_1920x0_80_0_0_5117c19ea2a83cb3bee15bacdf0e48f8.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, изуми и открића, рубини, накит, велика британија
наука и технологија, изуми и открића, рубини, накит, велика британија
Револуција у производњи накита: Узгојен први рубин из отпадних материјала
Научница из Енглеске успела је да узгоји рубин и то у прстену од платине, а овај иновативан приступ могао би да трансформише индустрију накита јер демонстрира да, у теорији, више не морамо да се бавимо рударством зарад добијања великих драгуља.
Софи Бунс, професорка дизајна на Универзитету Западне Енглеске у Бристолу, узгојила је драги камен из „семена рубина“, који може да се произведе од одбаченог драгог камења или отпадних материјала који већ постоје у индустрији.
Ова јувелирка која је постала научница провела је четири године развијајући процес узгоја отпадних материјала у металним структурама. Како наводи, драгуљи из лабораторије су једнаки по структури и квалитету са онима који су ископани.
„Ископавање драгог камења има многе последице по животну средину, укључујући ерозију тла, крчење шума и уништавање екосистема. Техника коју је Софи развила уводи кредибилан и одрживији начин производње иновативних комада накита без негативног утицаја на планету“, рекла је професорка Елена Марко, проректор Универзитета у Бристолу и декан Факултета за уметност, технологију и животну средину.
Према речима Софу Бунс, ово је потпуно иновативан и одржив процес који би могао да трансформише коришћење драгуља у накиту.
"Уобичајено је да се драгуљи прво секу и постају још мањи како би могли да се искористе, што смањује њихову вредност. Овај процес омогућава јувелирима да узгајају драгуље до величине која им је потребна и то у металним структурама. Надам се да ће ова иновација зауставити уобичајени наратив да су драгуљи из лабораторије „синтетички“ или мање вредни од ископаних. Ови драгуљи расту по обрасцима које је поставила природа, па сваки драгуљ расте другачије”, објаснила је Бунсова у
саопштењу Универзитета.
Како додаје, у теорији сада постоји довољно материјала да могу да зауставе рударење драгуља.
“Делећи ово истраживање, желим да моћ буде у рукама јувелира, јер је ову технику врло лако усвојити. Радујем се ширењу истраживања”, објаснила је Софи Бунс.