Спајићева енигма: Какве везе има двојно држављанство у Црној Гори са – НАТО алијансом
© AP Photo / Risto Bozovic
Пратите нас
Није моје да тумачим шта је премијер Милојко Спајић мислио али знам да се у Црној Гори о двојном држављанству не пита ни ЕУ ни НАТО, каже за Спутњик Милан Кнежевић, председник Демократске народне партије у Црној Гори.
Полемика о предлогу о двојном држављанству у Црној Гори и коментар актуелног премијера Милојка Спајића црногорским медијима, „да су прихватљива су само она решења која гарантују пуну државност и независност, као и евроатлантску оријентацију Црне Горе“, унела су потпуну конфузију. Наиме, више није јасно, да ли ће и добијање двојног држављанства да зависи од оданости ЕУ и НАТО.
Питајте премијера Спајића!
Посланик Кнежевић каже да није сигуран да је Спајић мислио на то да би неко требало да пита НАТО, ЕУ или некога трећег за двојно држављанство.
„Не видим никакву везу између закона о држављанству са евроатланским интеграцијама Црне Горе и премијер Спајић треба да појасни шта је желео тиме да каже ако је то некоме потребно. Наш став је био јасан и приликом потписивања коалиционог споразума и касније након реконструкције владе. Желимо да, кроз Закон о држављанству и кроз уредбу коју бисмо донели, са Републиком Србијом и са другим државама где живе људи који су пореклом из Црне Горе, исправимо неправду и да сви ти људи Црну Гору поново почну да доживљавају као матичну државу. А не као државу која их се одрекла јер су у неком тренутку почели да живе негде ван Црне Горе или су одлучили да своје политичке ставове дефинишу ван ондашњег црногорског естаблишмента који је владао 30 година,“ објашњава Кнежевић.
Он напомиње да не постоји ни законска ни уставна норма или решење да Подгорица мора да пита НАТО или било кога за регулативу око двојног држављанства.
Двојно држављанство ствар Црне Горе
„Вероватно постоји страх да ће се људи који добију и црногорско држављанство одмах наћи у бирачком списку. И да ће они сутра да промене државно-правни статус Црне Горе. То је полемика која се сад ових дана води у Црној Гори након промовисања наше идеје о промени Закона о држављанству,“ додаје Кнежевић.
Он не види никаква проблем у промовисању ове идеје јер је све тако замишљено да нико не мора да се одрекне српског, турског, албанског или било ког другог држављанства да би добио и црногорско.
„Црна Гора је мала држава која има око 530.000 становника ако изузмемо Русе, Украјинце и Турке који тренутно овде живе. Тако да не видимо зашто би се држава одрекла било ког свог грађанина који је стицајем животних околности, наставио да живи у Америци, Турској или негде у Европи… Они су или рођени у Црној Гори или су њихови родитељи рођени овде, имају некретнине у Црној Гори и сматрамо да овако рестриктиван закон о држављанству највише штете доноси самој држави. Неопходно је да кроз законска решења и свеобухватан дијалог унутар парламентарне већине донесемо решење које неће угрозити оно што је ових дана представљано као оптерећење или „проблем“, а то је бирачки списак,“ наводи Кнежевић.
Бирачко право је бирачко право
Он напомиње да они немају намеру да никога убацују у бирачки списак као неке падобранце, јер се јасно зна по законским прописима како се стиче бирачко право у Црној Гори и треба правити разлику између бирачкога права и права на држављанство.
„Црна Гора је независна држава свидело се то некоме или не. Ја сам представник оног политичког блока који је гласао за заједничку државу. Сматрамо да не треба више преиспитивати државно–правни статус Црне Горе, али нам је свакако битно да Црна Гора не може да се развија на антисрпском наративу, као што се то десило након 2006. године. Желимо да имамо најбоље везе са Републиком Србијом, ако је могуће и специјалне економске, духовне, културне, друштвене везе, и све оне које потврђују заједничку историју и исходишта наше две државе. Оно што је представљало проблем свих ових година јесте што је значајан број грађана који живе у Србији, а рођени су у Црној Гори 2006. године остао без икаквих права. Црна Гора их се одрекла само зато што је имала претпоставку да би они, да су имали право гласа, гласали за заједничку државу са Србијом,“ каже Кнежевић.
Исправљање неправде
Он подсећа да се Црна Гора тада одрекла и оних који су живели у Црној Гори, а тада су 2006. године гласали за заједничку државу са Србијом.
„Све остало су питања за премијера Спајића за додатна појашњења али ми са овим предлогом немао намеру да мењамо никакве државо-правне статусе. Али, желимо да исправимо неправду према десетинама и десетинама хиљада грађана и то не само оних који живе у Србији већ свуда у свету,“ истиче Кнежевић.
Иначе, полемику о изменама Закона о држављанству и утицају на изборни процес и бирачко право поново су отворили коалиција За будућност Црне Горе, али и опозициона Демократска партија социјалиста (ДПС) и мањинске странке, чланице Владе, које су се у одвојеним изјавама супротставили поновљеној иницијативи лидера те коалиције Андрије Мандића и Милана Кнежевића.
Неко се плаши
Део медија у Црној Гори, али и у Хрватској и Босни и Херцеговини, објавио је сумануте спекулације да црногорска власт, под притиском Београда, жели изменама Закона да омогући право гласа бројним Србима који не живе у Црној Гори. Односно, да жели да спроведе „изборни инжењеринг“ тако да на изборима у Црној Гори пресудан утицај имају грађани Србије и Републике Српске.
Црногорски Закон о држављанству, усвојен 2008. године, две године после проглашења независности Црне Горе од Србије, изразито је рестриктиван по питању двојног држављанства.
Законом је прописано да се црногорско држављанство стиче рођењем, пореклом, пријемом или споразумом о двојном држављанству са другом државом. Такав споразум, међутим, Црна Гора нема ни са једном државом.
Држављани бивших југословенских република могли су да задрже црногорско држављанство ако су га стекли пре проглашења независности, али они који су неко друго држављанство стекли после јуна 2006. године су аутоматски изгубили црногорско држављанство.
