https://sputnikportal.rs/20240930/bez-plasticnih-kesa-u-crnoj-gori-od-20-oktobra-1177778393.html
Без пластичних кеса у Црној Гори од 20. октобра
Без пластичних кеса у Црној Гори од 20. октобра
Sputnik Србија
Према новом Закону о управљању отпадом од 20. октобра биће забрањена употреба пластичних кеса и пластике за једнократну употребу у Црној Гори, а распон казни... 30.09.2024, Sputnik Србија
2024-09-30T12:48+0200
2024-09-30T12:48+0200
2024-09-30T12:48+0200
друштво
друштво
регион – друштво
црна гора
пластичне кесе
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/19/1146809076_0:312:3073:2040_1920x0_80_0_0_1d7bdcf2cd58d7645310a06104d6867f.jpg
Она је гостујући у Јутарњем програму ТВЦГ истакла да ће неке кесе остати у употреби. Постоји и одредба која предвиђа накнаде које ће се наплаћивати сваког месеца. Продавци ће достављати Агенцији за заштиту животне средине извјештаје о количини продатих кеса. На основу тих извештаја Агенција ће достављати висину надокнаде и та надокнада се уплаћује у Фонд за заштиту животне средине, а та средства ће се искористити за решавање неких еколошких питања и за подизање свести грађана.„Поред забране кеса од 15 до 50 микрона, ту имамо и забране неких пластичних производа за једнокретну употребу. Ту су пре свега штапићи за уши, осим оних који се користе у медицинске сврхе, значи за узимање брисева. Пластични прибор за јело, тањири, виљушке, кашике, сламчице, дршке, пластичне дршке за балону, осим када је то за професионалне сврхе, амбалажа, тј. кутије за паковање хране који су изграђени од експандираног полистирена, то су оне кутије у којима се сада пакује рецимо храна за доставу. Друга пластика која није обухваћена овом забраном од 20. октобра, обухваћена је системом проширене одговорности. Тако да ће се и на тај начин решити проблем пластике коју ми, нажалост, имамо“, објашњава Јанковић Мишнић.Продавци одеће и обуће могу користити кесе преко 50 микрона, али за њих ће плаћати накнаду. Како наводи, могуће да ће ту накнаду рачунати у цену производа, или ће уместо тога имати неке цегере.Што се тиче казнене политике, казне ће се кретати од 1.000 до 40.000 еура. Казне иду за привредна друштва, која стављају у промет ове производе који су забрањени, као и за одговорно лице у том привредном друштву, а Тржишна инспекција је надлежан орган за контролу.Закон предвиђа и посебне накнаде за одлагање мешаног комуналног отпада, јер је циљ да се смањи одлагање отпада на депонијама и да се до 2030. године затворе депоније.„Нови закон о управљању отпадом треба да повећа примарно одлагање, тј. примарно одвајање отпада, значи селективно одвајање, селективно сакупљање отпада и да повећамо степен рециклаже“, нагласила је Јанковић Мишнић.
црна гора
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, регион – друштво, црна гора, пластичне кесе
друштво, регион – друштво, црна гора, пластичне кесе
Без пластичних кеса у Црној Гори од 20. октобра
Према новом Закону о управљању отпадом од 20. октобра биће забрањена употреба пластичних кеса и пластике за једнократну употребу у Црној Гори, а распон казни за оне који ове производе стављају у промет биће од 1.000 до 40.000 евра.
„Од 20. октобра ступа на снагу забрана употребе пластичних кеса за ношење дебљине зида од 15 до 50 микрона. Да приближим, то су отприлике оне кесе које су давали у маркетима на каси, док у употреби су дозвољене кесе до 15 микрона, оне тање кесе за паковање хране и производа. Кесе преко 50 микрона дебљине зида нису забрањене, али ће продавци морати да плаћају накнаду за употребу тих кеса“, објашњава Јасмина Јанковић Мишнић из Министарства екологије.
Она је гостујући у Јутарњем програму ТВЦГ
истакла да ће неке кесе остати у употреби. Постоји и одредба која предвиђа накнаде које ће се наплаћивати сваког месеца. Продавци ће достављати Агенцији за заштиту животне средине извјештаје о количини продатих кеса. На основу тих извештаја Агенција ће достављати висину надокнаде и та надокнада се уплаћује у Фонд за заштиту животне средине, а та средства ће се искористити за решавање неких еколошких питања и за подизање свести грађана.
„Поред забране кеса од 15 до 50 микрона, ту имамо и забране неких пластичних производа за једнокретну употребу. Ту су пре свега штапићи за уши, осим оних који се користе у медицинске сврхе, значи за узимање брисева. Пластични прибор за јело, тањири, виљушке, кашике, сламчице, дршке, пластичне дршке за балону, осим када је то за професионалне сврхе, амбалажа, тј. кутије за паковање хране који су изграђени од експандираног полистирена, то су оне кутије у којима се сада пакује рецимо храна за доставу. Друга пластика која није обухваћена овом забраном од 20. октобра, обухваћена је системом проширене одговорности. Тако да ће се и на тај начин решити проблем пластике коју ми, нажалост, имамо“, објашњава Јанковић Мишнић.
Продавци одеће и обуће могу користити кесе преко 50 микрона, али за њих ће плаћати накнаду. Како наводи, могуће да ће ту накнаду рачунати у цену производа, или ће уместо тога имати неке цегере.
„Препорука је свакако да то буду папирни цегери, како би што мање загађивали нашу средину, јер ми смо пре свега донели ту забрану, баш због тога што су то неки производи који кад се употребе лако одбаце. А нисмо еколошки освешћени да их на прави начин одлажемо“, казала је она.
Што се тиче казнене политике, казне ће се кретати од 1.000 до 40.000 еура. Казне иду за привредна друштва, која стављају у промет ове производе који су забрањени, као и за одговорно лице у том привредном друштву, а Тржишна инспекција је надлежан орган за контролу.
Закон предвиђа и посебне накнаде за одлагање мешаног комуналног отпада, јер је циљ да се смањи одлагање отпада на депонијама и да се до 2030. године затворе депоније.
„Нови закон о управљању отпадом треба да повећа примарно одлагање, тј. примарно одвајање отпада, значи селективно одвајање, селективно сакупљање отпада и да повећамо степен рециклаже“, нагласила је Јанковић Мишнић.
