Шта Срби да очекују? Адут Европског парламента за Косово и Босну – Хрват са „посебним“ пореклом
© Sputnik / Стрингер
/ Пратите нас
Хрвати су пословично прагматични, а Давор Иво Штир, нови председник Делегације Европског парламента за БиХ и такозвано Косово, један је од најпрагматичнијих. На новој дужности, Штир ће се у БиХ залагати за „легитимно представљање“ Хрвата, док ће у Приштини да продубљује званични однос са косовским Албанцима као хрватској браћи по оружју.
Што се тиче БиХ, Штир ће следити званичну хрватску политику, сматра Саво Штрбац, председник Документационог-информационог центра „Веритас“.
Штир се и као шеф хрватске дипломатије, што је био између 2016. и 2017. залагао за изборну реформу у БиХ, која би Хрватима омогућила такозвано „легитимно представљање“, односно да представнике у заједничке институције, као и хрватског члана Председништва БиХ бирају искључиво Хрвати.
Сада то није случај, јер је у више наврата, за члана Председништва БиХ, бошњачким гласовима биран Жељко Комшић.
„То ће бити један од његових главних циљева на подручју БиХ зато што је то и званична политика Пленковића и ХДЗ, па чак и председника државе. Али и јесте неприродно, и са мог аспекта гледишта, да муслимани бирају представника Хрвата, по не знам који пут Комшића, који не сме да дође у Хрватску. А он је њихов представник. Ту, дакле, стварно нешто не штима“, објашњава Штрбац.
Хрвати и Албанци – браћа по оружју
Што се тиче односа према Косову и Метохији, политика Хрватске је и ту јасна, додаје наш саговорник. Хрватска је признала независност Приштине и према њој се понаша као ментор, као старији брат.
„Они су и браћа по оружју из ратова деведесетих. Неколико хиљада, чини ми се око три хиљаде Албанаца било је у оружаним снагама Хрватске. Били су и познати као Агим Чеку, који је ратовао у Хрватској, а после је био и премијер Косова“, подсећа Штрбац.
Хрватска је на Косово и Метохију извезла и оно што Штрбац назива „моделом процесуирања непријатеља“, који је званични Загреб обликовао у свој бренд. Овај модел се заснива на томе да се што више људи оптужи за наводне ратне злочине и да се за њима распишу потернице, јер се ти људи више неће вратити у домове из којих су протерани.
Не постоји потреба да Штир на било који начин мења политику Хрватске према Косову и Метохији, јер не постоји странка у Хрватској која не признаје косовску независност. Разлике између левице и деснице су само у нијансама, а Штир ће то само продубљивати и још више истицати званичан однос Загреба према Приштини, наводи Штрбац.
Треба ли веровати да се Штир одрекао усташке прошлости
Када је крајем прве деценије 21. века Штир, тада млади хрватски дипломата рођен у хрватској емигрантској породици у Буенос Ајресу, ушао у политику, у фокусу је било његово усташко порекло. Његов деда, Иван Штир био је усташки пуковник, одговоран за највећи број крвавих злочина које су усташе починиле над Србима, Јеврејима и Ромима у Славонији.
Покушао је својевремено да направи отклон од тога, изјављујући да није био у праву када је као младић славио годишњице оснивања НДХ.
„Фрањо Туђман је имао право када је рекао да се напредна хрватска држава може градити једино на антифашизму. Према мојем мишљењу, антифашизам, али и антикомунизам демократске су вредности на којима се може темељити Република Хрватска”, својевремено је изјавио је Давор Иво Штир за хрватски „Национал“.
Штрбац, пак, није убеђен да се ради о искреном отклону; пре се ради о практичном потезу, опортунизму, повијању како ветар дува. Шта је друго могао да каже када је био министар иностраних послова чланице ЕУ, која се базира на антифашизму, што пише и у преамбули хрватског устава пита се он. Међутим, у хрватској пракси је потпуно другачије.
Штир је, од свог доласка у Хрватску припадао такозваном „усташком“ крилу ХДЗ-а, које се, са доласком Андреја Пленковића на чело странке, смирило, а велики део њих је одстрањен из руководства. Штир је, некако, преживео. Томе је можда допринело и пријатељство са Пленковићем, али и његове изјаве да не подржава усташку политику, каже наш саговорник.
„У Хрватској и хрватским деловима БиХ, изборе још добијају странке према томе какав однос имају према Србима и српском питању – што више имају негативних потеза према Србима, имате више бирача. Тако ће Штир једно говорити за међународне уши, а другачије ће се понашати у разговорима и контактима на терену. Јер ја га доживљавам према његовом пореклу и према томе да је припадао баш „усташком“ крилу ХДЗ“, истиче он.
Постоји пример човека који се заиста одрекао своје усташке прошлости и усташке прошлости своје породице. То је Драго Пилсел, који то свакодневно доказује у пракси и који је и свога оца, који је био чак и телохранитељ Анте Павелића у Аргентини, довео да се поклони сенима побијених у Јасеновцу, каже Штрбац.
Погледајте и:
