https://sputnikportal.rs/20241005/kakva-je-buducnost-sveta-u-eri-astropolitike-bitka-je-tiha-ali-je-pocela-1177979429.html

Каква је будућност света у ери астрополитике: Битка је тиха, али је почела

Каква је будућност света у ери астрополитике: Битка је тиха, али је почела

Sputnik Србија

Човечанство је ступило у еру астрополитике. Свемир ће неизоставно постати сфера утицаја, у којој ће доћи до права полагања на територије, када ривалства... 05.10.2024, Sputnik Србија

2024-10-05T09:45+0200

2024-10-05T09:45+0200

2024-10-05T09:45+0200

култура

култура

култура – вести

лагуна

свемир

књига

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/1d/1172850466_0:434:2099:1614_1920x0_80_0_0_30a0c8a665a20c7405c1a4fa62f6cf52.jpg

У књизи чије је српско издање објавила „Лагуна“ аутор нам даје свеобухватну слику откривања свемира, све проблеме, замке и потенцијлне опасности које оно носи, наводећи да нас историја учи томе да ће у истраживању непрегледног простора око наше планете, као и у свим ранијим епохама када су откривана нова пространства на самој Земљи - бити сарадње, али и такмичења.Нова трка у свемиру могла би, како истиче Тим Маршал, да донесе револуционарне промене на Земљи. Космички простор је беспуће без закона које већ заузима значајно место у комуникацијама, економији, војној стратегији и међународним односима, а у будућности ће постати арена истраживања, али и експлоатације и освајања.Чији је астероид од сувог злата?„За сада смо далеко од освајања свемира, пре можемо говорити о чепркању, или неким почетним корацима. Ипак, ту се одвијају озбиљне ствари. Нисмо ни свесни броја сателита у свемиру, нисмо свесни новца који се улаже у истраживања. Многима од нас то делује као научна фантастика, али је на корак од нас. Свемир нуди немерљива богатства, која су далеко од нас и до којих је тешко стићи. Прва, полазна тачка у том освајању свемира је Месец, али и истраживање нашег првог сателита отвара бројна питања“, каже у разговору за Спутњик уредник у „Лагуни“ Срђан Крстић.Према његовим речима, Тим Маршал у књизи указује на бројна питања у вези с истраживањем свемира која до данас нису правно регулисана, јер је то за човечанство, ипак, релативно нова област.Људи су за сада успели да пошаљу сонде на Месец, Марс и Венеру, као и сонде које су пролетеле поред великих и удаљених планета, попут Урана, Нептуна или Плутона. Неке су чак и изашле из Сунчевог система.„Ми људи баш нећемо много летети, много више ће летети наши апарати. За сада, или у некој блиској будућности, можемо да будемо негде у близини Земље. Жеља Илона Маска (власника приватне компаније ' SpaceX ') да освоји Марс је прича за далеку будућност. Месец је наша реалност у 21. веку, можда ћемо тамо заиста направити неке базе. И када је реч о Месецу, аутор наводи да је то огромно пространство, али за нас људе у том међупростору тренутно, у тим десетинама и стотинама хиљада километра непосредно у нашој близини, постоје само одређене тачке које су интересантне“, наводи Крстић.Реч је о такозваним Лагрaнжовим тачкама, на које могу да се поставе сателити који ће стабилно стајати у орбити.„То је најјефтиније и најбоља је контрола. Сам Месец има велику површину, али ни он нема много места на којима је интересантан за постављање база, зато што је преко дана, односно у оном делу који осветљава Сунце, температура ужасно висока, а током ноћи је ужасно ниска. Морате, дакле, да имате материјале који ће да се понашају адекватно том огромном температурном распону, који могу да опстану у таквим условима“, објашњава Крстић.Битка је за сада тиха, али је почелаОсвајање свемира званично је почело 1957. године када је Совјетски Савез лансирао први вештачки сателит „Спутњик“.„Веома брзо после тога појавили су се први људи на Месецу. Кренуло је веома активно, у оквиру 'Хладног рата', као борба, и тада су Совјетски Савез и САД били релативно једнаки у тој области. Након тога је амерички свемирски програм имао неколико пехова и то је донекле пало“, подсећа наш саговорник.Американци су сада за свој свемирски програм, за који је задужена НАСА, ангажовали и неке приватне компаније, као што је Масков „SpaceX“, који је тренутно у великом продору.„Он је показао да ракете за лансирање не морају бити везане искључиво за скупе материјале, за огромне трошкове. Маск, на пример, није прихватио да неки уређаји за хлађење ракета коштају 100.000 долара, него је наредио својим инжињерима да купе најјефтиније климе и да с њих поскидају апарате и да то ставе на ракете. И то сасвим добро функционише и дан-данас. Приватни сектор ће, за разлику од државних институција, увек гледати да прође јефтиније, боље и ефикасније. Они су то урадили и доста су напредовали.“, наводи Срђан Крстић.У сенци тог њиховог напретка, међутим, развија се Кина са својим свемирским програмом. Она је трећа земља која је сама лансирала људе у свемир.Крстић напомиње да се свемирска трка огледа и на нивоу лингвистике. Поред већ одомаћених термина „астронаут“ који се односи на америчке свемирске путнике и „космонаут“ за руске, сада су се појавили и „тајконаути“. Реч је о кинеским истраживачима простора изван наше планете чији је назив настао спајањем речи из мандаринског и старогрчког језика.„Тајконаути су негде у сенци, али су опасни, развијају се и иду напред. Између Американаца, Кинеза и Руса је велика празнина, па тек онда долази европски свемирски програм, затим Јапанци који имају своје инсталације за лансирање и могу сами да лансирају сателите. Битка је, како објашњава Тим Маршал, почела. Није интезивна, одвија се тихо, али се одвија“, наводи Срђан Крстић.Према његовим речима, аутор књиге се посебно бави улогом и наменом сателита у космичком простору, који поред тога што су основа за информације и комуникације, имају и војну намену.Тим Маршал, поред потенцијалних ратова, који би могли да се воде у космичком простору, а да изазову велика разарања на Земљи, указује и на друге озбиљне проблеме, попут свемирског отпада, о којем и не размишљамо, јер није део наше свакодневице.„Тај рат који би се потенцијално водио у свемиру има нека друга правила у односу на овај земаљски рат. Свемирски отпад остаје, из хиљаду разлога, али то је веома опасна ствар. Постоји опасност да на неким ниским орбитама, тамо где има мање места, свемирски отпад уништи све сателите. То је проблем око ког се сви труде, али ту и даље влада прилична анархија“, наводи Крстић.Homo svemiriensisТим Маршал је, међутим, оптимистичан и истиче да је „оно што је било далеко, сада близу, оно што је било споро, сада је брзо, а немогуће је сада мера свакодневице“.Земља је, како подсећа Тим Маршал, планета која се налази у такозваној Зони Златокосе, у којој је све баш како треба. Она није ни превише топла, ни превише хладна, ни превише близу Сунцу, ни предалеко од њега. Идеално је удаљена од Јупитера, велике планете који је чува својом гравитацијом и величином.„Остаје нам само да чувамо нашу планету, да не бисмо морали да је напуштамо, односно да идемо на Месец или Марс, али као избеглице, а не као истраживачи. Неки људи мисле да нам је то резервни план, али бојим се да то није баш тако лака прича. Има много ствари, како напомиње аутор, које су везане за наш биолошки опстанак баш на Земљи“, каже Срђан КрстићТим Маршал, ипак, закључује да су сва измаштана и неизмаштана чуда ту, испред нас, те да чекају да их открије Homo svemiriensis.

2024

Вести

sr_RS

култура, култура – вести, лагуна, свемир, књига