https://sputnikportal.rs/20241006/vizantijski-car-na-zlatnom-novcicu-sta-su-arheolozi-otkrili-u-rusevinam-bugarske-tvrdjave-foto-1178050529.html
Византијски цар на златном новчићу? Шта су археолози открили у рушевинам бугарске тврђаве /фото/
Византијски цар на златном новчићу? Шта су археолози открили у рушевинам бугарске тврђаве /фото/
Sputnik Србија
Златни новчић пронађен на локацији средњовековне тврђаве у Бугарској указује на богатство народа који је тамо живео током првих година османске турске... 06.10.2024, Sputnik Србија
2024-10-06T21:29+0200
2024-10-06T21:29+0200
2024-10-06T21:29+0200
наука и технологија
наука и технологија
археологија
бугарска
новчићи
византијски цареви
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/1c/1175421933_0:18:1024:594_1920x0_80_0_0_a2370c8240015d5e0112bfa3d83e08aa.jpg
Истраживачи из Регионалног историјског музеја Русе пронашли су новчић раније ове године приликом ископавања у селу Червен, у близини реке Дунав и северне границе Бугарске са Румунијом.До сада су археолози сматрали да су становници западног дела тог насеља генерално били сиромашни. Међутим, нови проналасци говоре да су барем неки од њих били богати.Како наводи портал Лајв сајенс, новчић по свој прилици потиче из времена Византијског царства, а други слични новчићи су понекад приписивани Јовану III Дуки Ватацу, цару Никеје – државе наследнице Византијског царства – од 1222. до 1254.Новчић са једне стране приказује две фигуре, од који је једна у карактеристичној одећи византијског цара.Међутим, археолог Светлана Великова каже да су такве новчиће ковали и у Латинском царству, држави коју је основала крсташка војска након окупације царског града Константинопоља (Цариграда), данашњег Истанбула, 1204. године.Великова каже да недавне студије сугеришу да су владари Латинског царства имитирали византијске кованице до поновног освајања Константинопоља 1261.Пронађени новчић, искован у стилу 13. века, такође је знатно лакши, са око три четвртине оригиналне тежине, што указује на то да му је величина измењена у складу са стандардима 14. века за златне новчиће тог региона.Ови детаљи, заједно са локацијом, сугеришу да би новчић могао потицати из првих година након османског освајања Червена 1388.Зид тврђавеАрхеолошка ископавања око Червена трају више од сто година. Рушевине у близини села показују да је то било важно насеље током Другог бугарског царства, које је владало од 1185. док га Турци нису потпуно освојили 1396.Још три златна новчића истог типа су 1975. године пронађена у близини, тако да се чини да су локални владари понекад дозвољавали употребу страног новца, можда да би надокнадили недостатак сопственог злата.Најновији златни новчић и други артефакти – укључујући врхове стрела, накит и делове грнчарије – пронађени су дуж некадашњег одбрамбеног зида на западној страни средњовековне тврђаве у Червену.Средњовековно царствоДруго бугарско царство је било велика сила на средњовековном Балкану и ривал Византијског царства. Међутим, и Бугаре и Византинце је угрожавало Османско царство, које је већ било заузело многе византијске територије на истоку.Бугарска је била османска територија око 500 година након што је освојена 1396. Турци су освојили Константинопољ 1453.Погледајте и:
бугарска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, археологија, бугарска, новчићи, византијски цареви, друштво
наука и технологија, археологија, бугарска, новчићи, византијски цареви, друштво
Византијски цар на златном новчићу? Шта су археолози открили у рушевинам бугарске тврђаве /фото/
Златни новчић пронађен на локацији средњовековне тврђаве у Бугарској указује на богатство народа који је тамо живео током првих година османске турске владавине, сматрају археолози.
Истраживачи из Регионалног историјског музеја Русе пронашли су новчић раније ове године приликом ископавања у селу Червен, у близини реке Дунав и северне границе Бугарске са Румунијом.
До сада су археолози сматрали да су становници западног дела тог насеља генерално били сиромашни. Међутим, нови проналасци говоре да су барем неки од њих били богати.
Како наводи
портал Лајв сајенс, новчић по свој прилици потиче из времена Византијског царства, а други слични новчићи су понекад приписивани Јовану III Дуки Ватацу, цару Никеје – државе наследнице Византијског царства – од 1222. до 1254.
Новчић са једне стране приказује две фигуре, од који је једна у карактеристичној одећи византијског цара.
Међутим, археолог Светлана Великова каже да су такве новчиће ковали и у Латинском царству, држави коју је основала крсташка војска након окупације царског града Константинопоља (Цариграда), данашњег Истанбула, 1204. године.
Великова каже да недавне студије сугеришу да су владари Латинског царства имитирали византијске кованице до поновног освајања Константинопоља 1261.
Пронађени новчић, искован у стилу 13. века, такође је знатно лакши, са око три четвртине оригиналне тежине, што указује на то да му је величина измењена у складу са стандардима 14. века за златне новчиће тог региона.
Ови детаљи, заједно са локацијом, сугеришу да би новчић могао потицати из првих година након османског освајања Червена 1388.
Археолошка ископавања око Червена трају више од сто година. Рушевине у близини села показују да је то било важно насеље током Другог бугарског царства, које је владало од 1185. док га Турци нису потпуно освојили 1396.
Још три златна новчића истог типа су 1975. године пронађена у близини, тако да се чини да су локални владари понекад дозвољавали употребу страног новца, можда да би надокнадили недостатак сопственог злата.
Најновији златни новчић и други артефакти – укључујући врхове стрела, накит и делове грнчарије – пронађени су дуж некадашњег одбрамбеног зида на западној страни средњовековне тврђаве у Червену.
Друго бугарско царство је било велика сила на средњовековном Балкану и ривал Византијског царства. Међутим, и Бугаре и Византинце је угрожавало Османско царство, које је већ било заузело многе византијске територије на истоку.
Бугарска је била османска територија око 500 година након што је освојена 1396. Турци су освојили Константинопољ 1453.
