Србија ставила регион на тест: Да ли је међународно право исто за све
© Tanjug / FOTO HINA/ DAMIR SENCAR
Пратите нас
Јасно је да је организаторима самита о Украјини стало да се у Дубровнику за столом нађе и Србија, чим су прихватили да у декларацију унесу наше измене када је реч о Русији, каже дипломата Зоран Миливојевић.
Председник Србије Александар Вучић учествује на Самиту Украјина - Југоисточна Европа, који се одржава у Дубровнику у Хрватској, али тек пошто је својим дипломатским активностима постигао да из заједничког текста који би учесници Самита требало да потпишу буде избачена тачка о обавезном увођењу санкција Русији.
Измене у декларацији су принципијелне
Према информацијама Спутњика, Србија свакако неће ставити потпис на овај документ у Дубровнику уколико се испод њега потпише и Вјоса Османи, такозвана председница лажне државе Косово.
Дипломата и бивши амбасадор Зоран Миливојевић за Спутњик каже да су измене које је наш председник захтевао у складу са спољном политиком коју Србија следи од првог дана украјинске кризе.
„Уколико је председник Вучић одлучио да учествује на састанку у Дубровнику, онда значи да су захтеване измене у декларацији усвојене и прилагођене ономе што је за Србију прихватљиво,“ каже Миливојевић.
Миливојевић сматра и да је то очигледан доказ да је организатор самита имао интерес да Србија буде на том састанку.
„Србија је једина земља на овим просторима која није увела санкције Русији и која има другачији став од свих осталих учесника самита по овом питању. Очигледно је интерес домаћина био да регион условно речено, 'подржи' украјинску страну на овај начин присуством целог региона и дебатом о дешавању у Украјини,“ оцењује Миливојевић, али и додаје да када је реч о Србији, ми смо успели да се уваже наши принципијелни ставови и виђења овог питања.
„Што се тиче измена у декларацији, оне су на линији оних ставова које су наш интерес у вези са дешавањем у Украјини, дакле, у складу су са оним ставовима који датирају још од самог почетка кризе и који су установљени у Савету за националну безбедност, а који су против санкција Русији и против једностраног директног изјашњавања везаног за тај случај. Ми смо на линији залагања за мир, на линији залагања да се поштују принципи међународног права, али и принципи и ставови који иду у корист тражења политичког решења,“ подсећа наш саговорник.
Међународно право важи за све
Како каже Миливојевић, Србија ће са тих позиција деловати на самиту у Дубровнику. Он се овом приликом осврнуо и на најаву Вучића по питању улоге Вјосе Османи.
„То је потпуно јасна ствар. Србија апсолутно не признаје такозвану државу Косово и нема намеру да на било који начин покаже да уважава такозвану косовску државност, укључујући и овај начин, да формално то прихвати својим потписом на документу на коме Косово „де факто“ и „де јуре“ фигурира као држава у пуном међународно правном субјективитету и капацитету. Када је реч о Косову и Метохији, њихово представљање може бити само у складу са Резолуцијом 1244. Према томе, резерва Србије по овом питању је потпуно у складу са државним и националним интересима и у складу са међународним правом,“ истиче Миливојевић.
Да ли ће овај захтев бити уважен, то ћемо, каже наш саговорник, видети, али у сваком случају, треба рачунати да је Србија унапред обавестила домаћине о својим намерама.
„Уколико домаћини не изађу у сусрет овом захтеву, онда неће имати потпис српске стране на декларацији. То је јасно речено. Уколико им је стало до потписа српске стране, онда ће морати да уваже резерву Србије и да се прилагоде ономе како се Косово званично представља у складу са међународним правом (фус нота) и Резолуцијом 1244. Дакле, постоји начин како се Косово третира у међународној сарадњи, па према томе такво решење даје могућност Србији да прихвати документ на коме стоји и потпис некога са КиМ,“ напомиње наш саговорник.
Ту се на крају крајева, додаје Миливојевић, ради и о принципијелном ставу, који је важан у овом случају.
Исти аршини за Србију и Украјину
„Србија признаје међународно право и принципе међународног права када је реч о Украјини, па према томе, мора и та друга страна да признаје принципијелан став када је реч о Србији. Дакле, ако је реч о Украјини и њеном суверенитету и територијалном интегритету као ставу, и позивању на међународно право, онда то мора да важи и за Србију. Због тога није могућа разлика у приступу, и није могуће да Србија прихвати другачији став када је реч о њој самој, односно о Косову и Метохији,“ каже наш саговорник.
Активностима председника Србије Александра Вучића из заједничког текста који су учесници Самита Украјина-Југоисточна Европа требало да потпишу данас у Дубровнику, избачен је термин „окупација Крима“, реченица о „обавезној војној подршци Украјини“. Вучић је издејствовао и да у тексту самита не пише да је „мировни план Зеленског једини за решавање украјинске кризе“, већ само „један од предложених планова“.
На Самиту у Дубровнику, поред званичника из региона, присуствује и Владимир Зеленски, коме је у мају истекао мандат председника Украјине.
