https://sputnikportal.rs/20241009/u-institutu-dedinje-uradjena-jos-jedna-transplantacija-srca-1178153589.html
У Институту ,,Дедиње“ урађена још једна трансплантација срца
У Институту ,,Дедиње“ урађена још једна трансплантација срца
Sputnik Србија
У Институту „Дедиње“ урађена је још једна успешна трансплантација срца, само два месеца након прве. Пацијент је 54-годишњи мушкарац из Лознице, који је пре... 09.10.2024, Sputnik Србија
2024-10-09T09:27+0200
2024-10-09T09:27+0200
2024-10-09T09:27+0200
друштво
друштво
србија – друштво
институт за кардиоваскуларне болести дедиње
трансплантација органа
срце
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/09/1178153440_0:120:1280:840_1920x0_80_0_0_f4e18b6dc920a208c8399ac7e469a139.jpg
Донор је био 51-годишњи мушкарац из Ниша, који је преминуо услед тешке трауме мозга. Трансплантација је обављена у суботу, 5. октобра 2024. године, а поред пацијента који је добио срце, захваљујући људскости, емпатији и храбрости породице донора, даривањем бубрега и рожњача, још четири особе су добиле шансу за нови, квалитетнији живот."Добра околност је да су донор и наш пацијент били подударни по крвној групи и старосној доби, што је омогућило идеално упаривање донорског органа и примаоца. И овог пута коришћен је OCS систем за чување органа (The TransMedics Organ Care System). Овај апарат, односно кутија, омогућава да се срце, које се ставља у њега, перфундује крвљу донора. Тако срце све време куца, од момента када се узме из грудног коша донора, када се кратко заустави и ставља у машину, све до тренутка када се угради у грудни кош примаоца. На тај начин искључена је могућност да срце пати због недостатка крви и кисеоника, тако да је та врста заштите органа апсолутно најбоља. То је у окружењу омогућено једино Институту ,,Дедиње”, а ми се надамо да ће Републички фонд за здравствено осигурање препознати значај тог апарата и да ће трансплантационим тимовима бити омогућено његово коришћење о трошку државе", објашњава доц. др Саша Боровић, руководилац Центра за срчану слабост у Институту ,,Дедиње”.Према речима др Боровића већ првог дана након трансплантације, пацијент је био одвојен од механичке вентилације, насмејан и сјајно расположен, а другог дана по операцији, устајао је и стајао поред кревета."Данас већ шета поред кревета, организам је добро прихватио нови орган, нема показатеља одбацивања за сада. Цео тим је јако задовољан његовим опоравком. Очекујемо да ће се наставити оваква динамика његовог опоравка и да ће за највише три недеље напустити болницу. Огромна захвалност породици која је дала пристанак за даривање органа, јер се на тај начин некоме продужио живот. Апелујем на цело грађанство да схвате да смо ми професионалци, да смо посвећени својим пацијентима, радимо даноноћно, те од њих очекујемо да пронађу код себе хуманост и емпатију како би нам помогли, а самим тим и ми пацијентима", наводи др Боровић.Поред кардиохирурга доц. др Боровића, тим који је учествовао у трансплантацији чинили су кардиохирурзи доц. др Петар Вуковић, др Младен Боричић, као и анестезиолози доц. др Драгана Унић Стојановић, др Синиша Јагодић, кардиолози др Драгана Кошевић и др Јелена Стефановић Нешковић, уз подршку др Јелене Миладиновић, др Наташе Паунић и др Бојане Миловановић.Успешности трансплантације допринеле су и медицинске сестре Јасмина Меденица, Јана Микавица, као и анестетичари Јелена Вујатовић, Зорица Селаковић и Никола Филиповић, затим инструментарке Милена Стојковић, Снежана Медаковић и Катарина Томић, док су се за перфузију побринули Немања Ристић, Саша Милошевић и Стеван Митровић. Болничарка Љиљана Глумац такође је имала важну улогу, а неизоставну помоћ пружиле су и Служба за лабораторијску дијагностику и Одељење за трансфузију.Након изласка из операционе сале, за пацијента су се побринуле и сестре у Интензивној нези ,,Дедиња“ Невена Симић, Гордана Милисављевић, Данијела Станојковић, Ана Величковић, Ива Вокоун, Емилија Стојићевић и Милка Алексић, саопштено је из Института ,,Дедиње“.Трансплантирани пацијент се одлично осећа и доживљава велико олакшање. Како и не би, када га, како сам каже, у Институту „Дедиње“ чувају „као очи у глави“.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, србија – друштво, институт за кардиоваскуларне болести дедиње, трансплантација органа, срце
друштво, србија – друштво, институт за кардиоваскуларне болести дедиње, трансплантација органа, срце
У Институту ,,Дедиње“ урађена још једна трансплантација срца
У Институту „Дедиње“ урађена је још једна успешна трансплантација срца, само два месеца након прве. Пацијент је 54-годишњи мушкарац из Лознице, који је пре тога имао озбиљне проблеме са срцем.
Донор је био 51-годишњи мушкарац из Ниша, који је преминуо услед тешке трауме мозга. Трансплантација је обављена у суботу, 5. октобра 2024. године, а поред пацијента који је добио срце, захваљујући људскости, емпатији и храбрости породице донора, даривањем бубрега и рожњача, још четири особе су добиле шансу за нови, квалитетнији живот.
"Добра околност је да су донор и наш пацијент били подударни по крвној групи и старосној доби, што је омогућило идеално упаривање донорског органа и примаоца. И овог пута коришћен је OCS систем за чување органа (The TransMedics Organ Care System). Овај апарат, односно кутија, омогућава да се срце, које се ставља у њега, перфундује крвљу донора. Тако срце све време куца, од момента када се узме из грудног коша донора, када се кратко заустави и ставља у машину, све до тренутка када се угради у грудни кош примаоца. На тај начин искључена је могућност да срце пати због недостатка крви и кисеоника, тако да је та врста заштите органа апсолутно најбоља. То је у окружењу омогућено једино Институту ,,Дедиње”, а ми се надамо да ће Републички фонд за здравствено осигурање препознати значај тог апарата и да ће трансплантационим тимовима бити омогућено његово коришћење о трошку државе", објашњава доц. др Саша Боровић, руководилац Центра за срчану слабост у Институту ,,Дедиње”.
Према речима др Боровића већ првог дана након трансплантације, пацијент је био одвојен од механичке вентилације, насмејан и сјајно расположен, а другог дана по операцији, устајао је и стајао поред кревета.
"Данас већ шета поред кревета, организам је добро прихватио нови орган, нема показатеља одбацивања за сада. Цео тим је јако задовољан његовим опоравком. Очекујемо да ће се наставити оваква динамика његовог опоравка и да ће за највише три недеље напустити болницу. Огромна захвалност породици која је дала пристанак за даривање органа, јер се на тај начин некоме продужио живот. Апелујем на цело грађанство да схвате да смо ми професионалци, да смо посвећени својим пацијентима, радимо даноноћно, те од њих очекујемо да пронађу код себе хуманост и емпатију како би нам помогли, а самим тим и ми пацијентима", наводи др Боровић.
Поред кардиохирурга доц. др Боровића, тим који је учествовао у трансплантацији чинили су кардиохирурзи доц. др Петар Вуковић, др Младен Боричић, као и анестезиолози доц. др Драгана Унић Стојановић, др Синиша Јагодић, кардиолози др Драгана Кошевић и др Јелена Стефановић Нешковић, уз подршку др Јелене Миладиновић, др Наташе Паунић и др Бојане Миловановић.
Успешности трансплантације допринеле су и медицинске сестре Јасмина Меденица, Јана Микавица, као и анестетичари Јелена Вујатовић, Зорица Селаковић и Никола Филиповић, затим инструментарке Милена Стојковић, Снежана Медаковић и Катарина Томић, док су се за перфузију побринули Немања Ристић, Саша Милошевић и Стеван Митровић. Болничарка Љиљана Глумац такође је имала важну улогу, а неизоставну помоћ пружиле су и Служба за лабораторијску дијагностику и Одељење за трансфузију.
Након изласка из операционе сале, за пацијента су се побринуле и сестре у Интензивној нези ,,Дедиња“ Невена Симић, Гордана Милисављевић, Данијела Станојковић, Ана Величковић, Ива Вокоун, Емилија Стојићевић и Милка Алексић, саопштено је из Института ,,Дедиње“.
Трансплантирани пацијент се одлично осећа и доживљава велико олакшање. Како и не би, када га, како сам каже, у Институту „Дедиње“ чувају „као очи у глави“.
