Амбициозни пројекти Српског културног центра у Загребу
© Sputnik / Алексей Витвицкий
/ Пратите нас
Отварањем Српског културног центра у Загребу, српска заједница добила је капацитете који ће омогућити одвијање програма из сфера културе и образовања, који су важни за Србе у Загребу и Хрватској, објашњава председник Српског народног већа, др Милорад Пуповац. Према његовим речима, ова институција важна је и за сам Загреб и само Хрватску.
Новоотворени Српски културни центар у Загребу од веома је важног значаја зато што је, после дуго времена, српска заједница у Загребу и Хрватској натраг добила нешто што су њихови преци створили. У овој институцији, захваљујући помоћи Србије и Хрватске, смештене су кључне медијске, истраживачке, архивске и културне институције.
Амбициозни пројекти
Према Пуповчевим речима, сада се ради о првој фази великог и амбициозног пројекта. За сада су у обновљеној згради у Прерадовићевој смештени редакција листа „Новости“ и Архив Срба у Хрватској, као и Историјски улаз са причом о прошлости, галерија, клуб и дворана. Све су то мултифункционални простори који ће бити на располагању како српским културним институцијама, тако и хрватским са којима се већ и сада договара сарадња.
План је да се постојећи садржаји прошире са већим бројем дворана у којима ће бити простора за галерије, музеј, позоришне представе, библиотеку, као и за слободна јавна окупљања припадника српске заједнице и грађана Загреба.
„Јер реч је о средишту Загреба, о месту које ће имати јавну функцију и бити једна врста новог културног средишта самог Загреба, загребачких Срба и наравно, место размене културе између Хрватске и Србије. Основни пројекат је осмишљен и у даљњем је поступку, тако да очекујемо да ћемо моћи да направимо даље кораке који су неопходни за његову реализацију“, наводи Пуповац.
Добијена битка за српску имовину
Српски културни центар налази се у самом центру Загреба, у Прерадовићевој улици, у комплексу који је припадао српској заједници још од краја деветнаестог века. Међутим, правна битка да се просторије врате Србима, трајала је три деценије.
Српску имовину су 1992, у ратном хаосу и хаосу трансформације друштвеног и државног власништва у приватну, узурпирали људи који за то нису имали никаквог основа, каже Пуповац.
„Узурпирали су и оно што је било власништво Српског културног друштва „Просвјета“, а и оно што је у том тренутку било у власништву Републике Хрватске, а пре тога, такође у власништву „Просвјете“. Дугогодишњим судским споровима и преговорима са владом Хрватске да се та имовина, ако не врати, онда дарује ономе коме та имовина припада, а то је српска заједница у Загребу имовина је враћена у посед у два наврата – 2015. и 2018, тако да је након тога требало осигурати да се правним поступцима уђе у посед, јер узурпатори нису хтели да признају, ни одлуке владе, нити одлуке судова“, описује Пуповац борбу за повраћај просторија Српског културног центра.
На крају смо морали да правимо ванредне поступке да бисмо ушли у своју имовину и постали власници и слободни поседници, додаје он.
Моћ уметности спаја Србе и Хрвате
Прва изложба у новоуређеном Српском културном центру је „Барбарогениј надреализма“ која у фокус ставља авангардне уметничке покрете двадесетог века, а стављен је нагласак на сарадњу хрватских и српских аутора.
Изложба у фокус ставља авангардне уметничке покрете двадесетог века, зенитизам и дадаизам, културне везе које су Анушка Кон Мицић, као и браћа из Мајских Пољана код Глине, Љубомир Мицић и Бранко Ве Пољански, покренули око интернационалног часописа за уметност и културу „Зенит“.
Пуповац напомиње да је и пре обнове центра било значајних и великих изложби, али ова је нарочито изабрана за отварање обновљене зграде. Ове године обележава се сто година откако је Андре Бретон објавио „Манифест надреализма“, уметнички правац који су пригрлили многи прогресивни уметници из Хрватске и Србије.
„То показује моћ уметности, моћ стваралаштва које су различите форме авангардних покрета који су стварани у Европи, па и у тадашњој Југославији, требало да добију прилику да буду презентовани, да не буду заборављени. Имали смо срећу и част што смо имали људе који су то могли да организују и да су врата од загребачких и београдских културних институција, музеја и галерија, као и Српске академије наука и уметности била отворена и што смо прикупили изнимно значајну грађу која је већ помало заборављена“, истиче Пуповац.
Свечаном отварању присуствовали су и шеф српске дипломатије Марко Ђурић, хрватска министарка културе Нина Обуљен Коржинек, као и Томислав Жигманов, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Србије.
Српска мањина у Хрватској и хрватска мањина у Србији мотивишу владе у Београду и Загребу на поправљање међусобних односа када они добију профил који није најбољи за међудржавне односе. Тако да је отварање Српског културног центра, који су помогле обе владе, знак који не треба прецењивати, али га треба тумачити у смеру исказане воље за међусобном сарадњом, закључује Пуповац.
