https://sputnikportal.rs/20241013/koja-je-godina-bila-najgora-u-istoriji-covecanstva---da-li-smo-mogli-da-nestanemo-1178288790.html
Која је година била најгора у историји човечанства - да ли смо могли да нестанемо
Која је година била најгора у историји човечанства - да ли смо могли да нестанемо
Sputnik Србија
Истраживањем глечера у Швајцарској и поређењем са историјским изворима научници су постигли консензус око тога које године је цивилизација заиста била на ивици... 13.10.2024, Sputnik Србија
2024-10-13T22:55+0200
2024-10-13T22:55+0200
2024-10-13T22:55+0200
наука и технологија
наука и технологија
човечанство
цивилизација
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111772/76/1117727615_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_d371344f9f1c3c51f6cf2b78d3f3fe56.jpg
„Био је то почетак најгорег периода за живот, не само најгора година“, рекао је Мекормик за Сајенс.Сунце је било без сјајаМистериозна магла гурнула је Европу, Блиски исток и делове Азије у мрак, дању и ноћу и то током 18 месеци.Глобалне температуре тих лета биле су биле су од 1,5 до 2,5 степени ниже, што значи да је то била најхладнија деценија за 2.300 година. Снег је пао у Кини током лета, усеви су пропали, људи су гладовали. Ирске хронике бележе да „није било хлеба од 536. до 539“. Онда је 541. бубонска куга погодила римску луку Пелусијум у Египту. Болест названа Јустинијанова куга раширила се брзо, збрисавши између трећину и половину становништва Источног римског царства, што је убрзало колапс, навод Мекормик.Историчари дуго знају да је средина 6. века била тешка, али је разлог за то дуго био непознат. Те 2018. тим који су предводили Мекормик и глациолог Пол Мајевски, стручњак Института за климатске промене Универзитета у Мејну, открио је кривца захваљујући екстремно прецизним анализама леда са глечера у Швајцарској. Катаклизмичка вулканска ерупција на Исланду раширила је пепео широм северне хемисфере почетком 536. Следиле су још две масивне ерупције 540. и 547. Све то, уз кугу, гурнуло јер Европу у економску стагнацију која је трајала до 640, када је дошло до нагле обнове рударења сребра.Спорне 536. последице вулкана осетиле су се и у далеком Перуу. Многа друштва широм света у овом периоду нису успела да преживе тешке деценије које су следиле, навео је Мајлс Патенден, истраживач Аустралијског католичког универзитета, за The Conversation.Има још тешких година, наводи он. Пример је 1347. када је „црна смрт“ започела свој дуги марш по Евроазији. Или 1816, „година без лета“. Или 1914. и убиство аустријског надвојводе Франца Фердинанда које је довело до глобалног рата.Продужен животни век и доба изобиљаМеђутим, историчари су истраживали не само који период је био најгори, већ и који је најбољи у историји. Истраживачи Јан Голдин и Крис Кутарна у својој књизи „Доба открића“ из 2016. закључили су да никад у прошлости није било добро као у 21. веку.„Животни век, наглашавају они, продужен је последњих 50 година више него током претходних 1.000, а дете рођено 2016. има добру шансу да доживи почетак 22. века. Могућност насилне смрти никад није била мања, у просеку су људи образованији него икад, смртност деце је драстично опала. Међу највећим променама је и та што је последњих неколико деценија глобално сиромаштво значајно опало: 1981. половина становништва земаља у развоју било је испод границе сиромаштва, 2012. за бројка је опала на 12,7 одсто“, навео је Би-Би-Си пишући о њиховој књизи.Осим што стандард расте, такве промене значе да смо у бољој позицији да се изборимо са проблемима 21. века.„Ови услови створили су идеалан простор за идеје и генијалност да цветају, а то цветање је већ у току. Наука и технологија никад нису биле ближе да преокрену наше основне услове од оскудице до изобиља“, навели су Голдин и Кутарна у књизи.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, човечанство, цивилизација
наука и технологија, човечанство, цивилизација
Која је година била најгора у историји човечанства - да ли смо могли да нестанемо
Истраживањем глечера у Швајцарској и поређењем са историјским изворима научници су постигли консензус око тога које године је цивилизација заиста била на ивици нестанка. Најгора година за живот у историји била је 536. година, закључио је још 2018. историчар Мајкл Мекормик, стручњак за средњи век и професор на Универзитету Харвард.
„Био је то почетак најгорег периода за живот, не само најгора година“, рекао је Мекормик за Сајенс.
Мистериозна магла гурнула је Европу, Блиски исток и делове Азије у мрак, дању и ноћу и то током 18 месеци.
„Током ове године најстрашније предсказање се догодило. Сунце је давало светлост без сјаја, као месец, током целе године, и изгледало је као сунце током помрачења, јер зраци нису били јасни, ни уобичајени“, записао је византијски историчар Прокопије из Цезареје.
Глобалне температуре тих лета биле су биле су од 1,5 до 2,5 степени ниже, што значи да је то била најхладнија деценија за 2.300 година. Снег је пао у Кини током лета, усеви су пропали, људи су гладовали. Ирске хронике бележе да „није било хлеба од 536. до 539“. Онда је 541. бубонска куга погодила римску луку Пелусијум у Египту. Болест названа Јустинијанова куга раширила се брзо, збрисавши између трећину и половину становништва Источног римског царства, што је убрзало колапс, навод Мекормик.
Историчари дуго знају да је средина 6. века била тешка, али је разлог за то дуго био непознат. Те 2018. тим који су предводили Мекормик и глациолог Пол Мајевски, стручњак Института за климатске промене Универзитета у Мејну, открио је кривца захваљујући екстремно прецизним анализама леда са глечера у Швајцарској. Катаклизмичка вулканска ерупција на Исланду раширила је пепео широм северне хемисфере почетком 536. Следиле су још две масивне ерупције 540. и 547. Све то, уз кугу, гурнуло јер Европу у економску стагнацију која је трајала до 640, када је дошло до нагле обнове рударења сребра.
Спорне 536. последице вулкана осетиле су се и у далеком Перуу. Многа друштва широм света у овом периоду нису успела да преживе тешке деценије које су следиле, навео је Мајлс Патенден, истраживач Аустралијског католичког универзитета, за The Conversation.
Има још тешких година, наводи он. Пример је 1347. када је „црна смрт“ започела свој дуги марш по Евроазији. Или 1816, „година без лета“. Или 1914. и убиство аустријског надвојводе Франца Фердинанда које је довело до глобалног рата.
„Како је било живети током овог периода који је почео 536? Многи од оних који су тада живели нису знали да је толико лоше. Међутим, као жаба која се кува у води, просечна особа није могла да схвати колико су лоши услови у свету. Најгори тренутак, заправо, није био 536. већ неколико година касније, када су се потпуно осетиле последице куге и суша, хладноће и глади“, навео је Патенден.
Продужен животни век и доба изобиља
Међутим, историчари су истраживали не само који период је био најгори, већ и који је најбољи у историји. Истраживачи Јан Голдин и Крис Кутарна у својој књизи „Доба открића“ из 2016. закључили су да никад у прошлости није било добро као у 21. веку.
„Животни век, наглашавају они, продужен је последњих 50 година више него током претходних 1.000, а дете рођено 2016. има добру шансу да доживи почетак 22. века. Могућност насилне смрти никад није била мања, у просеку су људи образованији него икад, смртност деце је драстично опала. Међу највећим променама је и та што је последњих неколико деценија глобално сиромаштво значајно опало: 1981. половина становништва земаља у развоју било је испод границе сиромаштва, 2012. за бројка је опала на 12,7 одсто“, навео је Би-Би-Си пишући о њиховој књизи.Осим што стандард расте, такве промене значе да смо у бољој позицији да се изборимо са проблемима 21. века.
„Ови услови створили су идеалан простор за идеје и генијалност да цветају, а то цветање је већ у току. Наука и технологија никад нису биле ближе да преокрену наше основне услове од оскудице до изобиља“, навели су Голдин и Кутарна у књизи.
