Владимир Гајић: Србији треба још руских и кинеских медија – Запад жели да изгубимо моћ расуђивања
© Sputnik / Александр Гальперин / Уђи у базу фотографијаЛоготипи руских медија на Санктпетербуршком међународном културном форуму
© Sputnik / Александр Гальперин
/ Пратите нас
Позиви да Србија забрани руске медије су део западне културе поништавања. Ради се о својеврсном оксиморону – са једне стране залажете се за демократију без граница, а са друге желите да забрањујете медије, каже у емисији „Од четвртка до четвртка“ адвокат и председник Народне странке Владимир Гајић.
Без обзира о коме се ради, да ли је у питању нобеловац, истакнути интелектуалац или обичан човек, ако постављате питања на Западу вам се ограничава слобода говора као део „кенсел културе“ – ту, према Гајићевим речима, спадају и захтеви за укидањем Спутњика и РТ-ја у Србији.
У Србији треба да буде више руских медија
Један од најбрилијантнијих умова двадесетог века, филозоф Хана Арент, рекла је да циљ пропаганде није да грађани поверују у то, него да изгубе поверење у било шта, истиче наш саговорник.
„Таквом народу, који изгуби моћ расуђивања, можете да радите шта хоћете. И то је оно што западна пропаганда константно и перманентно ради. Трамп, који је у Америци кандидат за председника је „банован“. Да нема Илона Маска, он не би могао да се види у кампањи“, наглашава он.
Не постоји разлог да у Србији, у којој доминирају прозападни медији (барем што се телевизија тиче) не постоји више руских и кинеских медија, додаје Гајић.
Мировна иницијатива припада Русији
Што се евентуалних мировних преговора и гласина да би руска специјална операција у Украјини могла да се заврши тако да Кијев призна руски суверенитет над ДНР, ЛНР, Запорожјем и Херсоном, а да заузврат уђе у НАТО, тиче, Гајић сматра да евентуална мировна и иницијатива припада оној страни која ће сасвим извесно победити – Русији.
„Тако да ми се чини да ова иницијатива која се помиње по кулоарима у Кијеву долази од стране која је слабија и која ће тешко моћи да диктира услове. Мислим да је војни циљ Русије да дође до краја онога што су циљеви војне операције, а то подразумева, да онемогући да икада више дође у ситуацију да Украјина постане претња за безбедност Русије“, објашњава Гајић.
Када Русија буде овладала територијом за коју сматра да је неопходна за очување безбедности, преговори би могли да почну, додаје он, уз напомену да не верује да ће у том смислу Одеса остати у саставу Украјине.
Према његовим речима, Украјина је жртва старе, хиљадугодишње западне политике према Русији. У питању је прокси рат НАТО-а против Русије и питање је хоће ли садашња украјинска политичка елита икада схватити колике су жртве поднели за циљ који није њихов.
Војна помоћ Украјини неће променити ток рата
При томе, потпуно је ирелевантно ко и одакле најављује војну помоћ Украјини. Недавно су то учинили француски председник Емануел Макрон и немачка шефица дипломатије Аналена Бербок.
„Мислим да то нема никакву важност, да је ово питање које се искључиво решава на релацији Москва-Вашингтон. Американци су ти који воде одлучујућу реч и имам утисак да, када је оружје дугог домета у питању, они знају колико је то опасно и да би то могло да доведе до ескалације. Мислим да Американци о томе озбиљно почињу да воде рачуна. Сада је питање како ће политички да објасне Украјини то што је лоше прошла у овом рату“, оцењује Гајић.
То што Макрон најављује да ће Француска идуће године Украјини послати авионе „Мираж“, или то што Аналена Бербок жели да шаље Кијеву ракете дугог домета, неће, по мишљењу нашег саговорника, променити ток рата на штету Русије, али могло би да изазове руски одговор који би био драматично озбиљнији од било које украјинске акције.
Срби у Републици Српској су компактна целина која уме да одвоји важно од неважног и у том смислу су препознали да председник Републике Српске Милорад Додик води државничку политику која штити Републику Српску. Отуда и Додиковом Савезу независних социјалдемократа највећи број гласова на недавно одржаним локалним изборима.
Целокупан интервју можете погледати у видеу.