ММФ: Постигнут договор са Србијом о четвртој ревизији и новом аранжману од три године
© Sputnik
Пратите нас
Тим Међународног монетарног фонда постигао је договор, на нивоу тима, са Србијом о четвртој ревизији Стeнд-бaj аранжмана (СБА) и о захтеву за Инструментом за координацију политика (ПЦИ) у трајању од 36 месеци, од децембра 2024. до децембра 2027. године, саопштио је данас ММФ.
"ПЦИ је инструмент који не подразумева финансирање и који је намењен пружању подршке снажним економским политикама. Договор треба да одобри Извршни одбор ММФ-а и очекује се да ће га одбор разматрати у децембру 2024. године", наводе из ММФ.
Истичу да су макроекономски резултати у Србији и даље снажни.
"Раст и тржиште рада су робусни, а инфлација је опала. Девизне резерве су на рекордном нивоу и терет јавног дуга наставља да пада", наводе из ММФ.
У оквиру инструмента ПЦИ, како је наведено, Србија се обавезује да фискални дефицити неће прећи 3,0 процента БДП-а у периоду од 2025. до 2027. године, да ће се извршити додатна приоритизација потрошње у случају фискалних шокова, као и да ће повећање зарада и пензија бити у складу са њеним фискалним правилима.
ПЦИ ће успоставити равнотежу између потреба у погледу јавних инвестиција и социјалних расхода у Србији и континуиране фискалне дисциплине, како би се подржао одрживи раст, а јавни дуг и даље наставио да пада.
Шта је Србија урадила за две године
Тим Међународног монетарног фонда, на челу с Доналом Мек Гетигеном, састао се са српским властима у периоду од 3. до 15. октобра 2024. године, како би разговарали о резултатима у оквиру Стeнд-бaj аранжмана Србије (СБА) и захтеву власти за наредним Инструментом за координацију политика (ПЦИ).
ПЦИ је инструмент који не подразумева финансирање и који је намењен пружању подршке снажним економским политикама.
"Драго ми је што могу да објавим да су српске власти и тим ММФ-а постигли договор на нивоу тима о закључењу четврте и последње ревизије аранжмана СБА и о наредном инструменту ПЦИ у трајању од 36 месеци", рекао је МекГетиген.
Извршни одбор ММФ је одобрио двогодишњи СБА у децембру 2022. године и тај аранжман је подржао Србију у периоду велике економске неизвесности и нестабилности цена енергије, наводи се у саопштењу.
У оквиру СБА, Србија је успешно спроводила макроекономске политике које су подржале спољну и фискалну одрживост и које су поново изградиле бафере за случај будућих шокова.
Србија је повећала и модернизовала своје енергетске тарифе и иницирала реструктурирање ЕПС-а како би побољшала финансијску одрживост и ефикасност енергетског сектора.
Такође, Србија је остварила добар напредак у погледу важних фискалних структурних реформи и уложила додатне напоре у побољшање управљања државним предузећима.
"Одражавајући успех економског програма подржаног аранжманом СБА и с обзиром на посвећености Србије даљим снажним економским политикама, Србији је у октобру 2024. године по први пут додељен кредитни рејтинг инвестиционог ранга од стране С&П Глобал Рejтингс", навео је он.
Импресивни макроекономски резултати
Та финансијска институција истиче да су макроекономски резултати Србије у 2024. години импресивни.
"Предвиђамо раст од 3,9 процената у 2024. години, који ће се повећати на око 4¼ процента у наредним годинама. Укупна инфлација се вратила у циљани коридор Народне банке Србије, уз подршку рестриктивније монетарне политике и смањења цена енергије и хране, али је базна инфлација и даље повишена", рекао је Мек Гетиген.
Очекује се, како каже, да ће се фискални дефицит повећати на 2,7 процената БДП-а у 2024. години, како би се помогло финансирање додатних потреба за потрошњом у области инфраструктуре, социјалне заштите и одбране.
На основу добрих резултата у наплати фискалних прихода, снажног економског раста и недавне ревизије БДП-а навише, очекује се да ће јавни дуг пасти на око 48 процената БДП-а до краја 2024. године.
"Како се домаћа тражња буде повећавала, и наставиле интензивиране јавне инвестиције у Србији, предвиђа се да ће се дефицит биланса текућих трансакција повећати у 2024. години, као и да ће се додатно повећати на средњи рок. Међутим, очекује се да ће даљи снажни приливи директних страних инвестиција више него надокнадити дефицит биланса текућих трансакција у наредним годинама и омогућити континуирану акумулацију резерви. Финансијски сектор је добро капитализован и ликвидан", рекао је он.
Који су кључни ризици
Кључни ризици по економске изгледе Србије су следећи: екстерна тражња, СДИ и цене примарних производа у наредном периоду који су подложни неизвесности и ризицима, продубљивање геоекономске фрагментације и изложеност пољопривредне производње и економске активности климатским променама и екстремним временским приликама.
"Србији су стога потребни знатни бафери против неизвесности и ризика. Охрабрује чињеница да су девизне резерве и депозити државе високи, јавни дуг и спољни дуг су одрживи, а банкарски систем је снажан. Даље разборите политике пружају додатан важан бафер", навео је Мек Гетиген.
ММФ наводи да су резултати програма Србије у оквиру СБА и даље снажни.
"Испуњени су сви релевантни квантитативни и стандардни континуирани критеријуми извршења, као и већина индикативних циљева и структурних бенчмаркова. Захваљујући напретку постигнутом у оквиру СБА, Србија намерава да настави да третира СБА, који истиче у децембру 2024. године, као аранжман из предострожности".
Како би ММФ наставио да подржава економске политике Србије, српске власти и тим ММФ-а такође су постигли договор о средњорочним макроекономским и финансијским политикама у оквиру наредног Инструмента за координацију политика.
ПЦИ ће подржати Србију у кредибилном одржавању фискалне дисциплине, и истовременом стварању простора за потрошњу на јавне инвестиције и друге кључне ставке.
Такође, ПЦИ ће помоћи Србији у реализацији амбициозног програма структурних реформи, који је фокусиран на фискалне реформе и реформе у области државних предузећа и енергетике.
Према ПЦИ, српске власти се обавезују да годишњи укупни фискални дефицит неће премашити 3,0 процента БДП-а у периоду од 2025. до 2027. године, навео је шеф Мисије ММФ.
Уколико не буде великих нежељених шокова, то би било у складу с текућим падом терета јавног дуга.
На шта се власт обавезује
Да би се постигао овај основни макроекономски циљ, власти се обавезују да ће се придржавати својих посебних фискалних правила о зарадама у јавном сектору и пензијама, који су усвојиле 2022. године, као и да ће размотрити опције за рационализацију и праћење ставки расхода који су брзо расли у 2024. години.
У случају додатних притисака на фискалну потрошњу, власти се обавезују да ће извршити додатну приоритизацију јавне потрошње.
"ПЦИ ће помоћи властима да унапреде управљање јавним финансијама, управљање јавним инвестицијама, управљање фискалним ризицима, фискалну транспарентност и планирање запослености у јавном сектору и пензија. Такође ће користити опсежну техничку помоћ ММФ-а за решавање кадровских изазова у Пореској управи, што је хитан и кључан приоритет у макро контексту", навео је Мек Гетиген.
Нови инструмент ће помоћи властима у прецизирању и операционализацији плана инвестиција у енергетском сектору, побољшању финансијске одрживости енергетских државних предузећа и припреми Србије за увођење Механизма ЕУ за прекогранично прилагођавање угљеника (ЦБАМ).
На крају, ПЦИ ће помоћи властима у важним и сложеним реформама управљања државним предузећима, укључујући и у енергетском сектору.
Тим ММФ-а је на крају захвалио свим својим саговорницима на отвореној и конструктивној дискусији, наведено је у саопштењу, које је пренео Танјуг.
Гувернерка НБС Јоргованка Табаковић истакла је да је Србија остварила велики напредак у претходних дванаест година.
"ПЦИ би требало да подржи очување постигнутих резултата, као и наставак спровођења амбициозне реформске агенде", рекла је Табаковићева, наводи се у саопштењу НБС.
Погледајте и:
