https://sputnikportal.rs/20241016/opera-vampir-koja-je-inspirisala-i-velikog-vagnera-veceras-pred-srpskom-publikom-1178381424.html
Опера „Вампир“ која је инспирисала и великог Вагнера вечерас пред српском публиком
Опера „Вампир“ која је инспирисала и великог Вагнера вечерас пред српском публиком
Sputnik Србија
Љубав, издаја и други пороци прате човечанство одвајкада, хиљадама година. И сваки уметник, без обзира на то у којој је епохи стварао своја дела, бави се том... 16.10.2024, Sputnik Србија
2024-10-16T15:25+0200
2024-10-16T15:25+0200
2024-10-16T15:25+0200
култура
култура
култура – вести
јуриј александров
опера санкт петербурга
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/10/1178381278_0:164:3059:1884_1920x0_80_0_0_8e8c1f292865b47b2835a583f0917ded.jpg
Гости из Русије, који су већ одавно постали миљеници српске публике, извешће вечерас на Великој сцени Опера-театра „Мадленианум“ оперу „Вампир“ немачког композитора Хајнриха Машнера, у поставци угледног руског редитеља и уметничког руководиоца Опере Санкт Петербурга Јурија Александрова.„Реч је о готској опери, која је у Санкт Петербургу последњи пут била изведена 1885. године. После тога, међутим, више није извођена. Можда је то била последица историјских догађаја који су се збивали код нас, можда је просто готика помало изашла из моде, углавном, та опера је нестала из музичке историје Русије, а у совјетско време није извођена“, каже Евгеније Малигин.Либрето за „Вампира“ написао је Вилхелм Август Волбрик, на основу истоимене драме Ханјриха Лудвига Ритера из 1821. године. Премијера је одржана 29. марта 1828. године у градском позоришту у Лајпцигу, а међу гледаоцима је био и Рихард Вагнер, чији је „Летећи Холанђанин“ инспирисан управо овом опером.Вампир као симбол човека који патиУметнички руководилац Опере Санкт Петербурга Јуриј Александров познат је, поред осталог, по томе што често и радо, уз велику дозу храбрости, али и надахнућа, бира комаде који су мање познати публици, али успева да је освоји својим продубљеним истраживањем људске психологије, као и способношћу да из извођача извуче највећи могући потенцијал.„Данас се веома променио ритам. Живимо у 21. веку, музика је написана много пре нашег времена. Видимо у режији Алексaндрова да акценат није на самом сижеу, који садржи фантастику, будући да је реч о вампирима. Александров тај сиже преноси на психологију јунака, на психологију гледалаца“, објашњава Малигин.Сам Александров је поводом Маршнерове опере изјавио да је реч о „правом позоришном композитору који ствара драмски судар с толико детаља, тако храбро, самоуверено и јасно да редитељ може само да се препусти таласу емоција и музике и да натера и себе и извођаче да се потпуно предају“.„О представи могу да кажем само да не правимо још једну хорор причу, немамо сцене мучења. Наша продукција пре свега приказује патњу несрећног бића које је судбина претворила у вампира, монструма, али у њему и даље постоје остаци људске свести. Проучавање појединаца подложних овој страшној болести мени је врло интересантно“, навео је Јуриј Александров.Евгеније Малигин истиче да је такав приступ Александров искористио и у поставци „Фауста“, који је српска публика такође била у прилици да погледа пре неколико година, као и у опери „Иван Грозни“ Жоржа Бизеа, која ће, како се нада, такође бити изведена у Београду.Необична судбина „Ивана Грозног“Када је реч о опери „Иван Грозни“ Жоржа Бизеа, Малигин каже да је реч о музичком делу које је имало веома занимљиву историју.„Веома бих волео да изведемо овде 'Ивана Грозног'. То је предивна музика, која је настала као последица стваралачког дуета Шарла Гуноа и Жоржа Бизеа. Гуноу је стигла наруџбина из Париске опере да се напише опера 'Иван Грозни'. Тада је било уобичајено да се опере пишу паралелно. Никада није писана једна, него две истовремено. Гуно је паралелно писао 'Фауста' и толико се унео у тај посао да је закаснио с 'Иваном Грозним'“, каже Малигин.Композитор је због тога либрето понудио Бизеу, који се одушевио сижеом, јер је био романтичан, заснован на љубавној причи.„Латио се посла, написао пет чинова и пошао, наравно, с тим делом у позоришта, али су она одбијала да прихвате тај материјал. Према једној верзији, Париска опера више није могла из финансијских разлога да поставља тај комад, јер је то скупа представа, ту је драго камење, златни и сребрни вез. Ипак, од 14 европских композитора који су писали дела о Ивану Грозном, једино је Бизе написао романтичну оперу. Он је написао дело о цару који је волео своју жену и о жени која је волела цара. Цео сиже је заснован на томе. И сиже темељно прати сама музика. А у том периоду је било пожељно да се Иван Грозни сматра узурпатором. И у томе се нису сложили“, прича Малигин.Бизеова опера је, фактички, била заборављена читав век. Пронашао је човек који је истраживао рад Гуноа и Бизеа, један од руководилаца париске музичке библиотеке.„Нажалост, партитура је била веома оштећена, а пети чин је био изгубљен, нестао је. Када је било десет година од подизања Ајфелове куле, опера је постављена у концертном извођењу са четири чина и потом је опера нестала. Нигде нису могли да је нађу. И потпуно неочекивано 1942. године, у време немачке окупације, изведена је у концертној форми у театру у Бордоу“, прича наш саговорник.Након тога, опера је поново заборављена, да би се потом неочекивано појавила у Лондону, у верзији од четири чина.„Веома познати диригент тог периода био је усхићен том музиком и није могао да схвати зашто она није постављена. Затим је схватио да је опера незавршена, да нешто није у реду. Већ 50-их година направио је први снимак на Би-Би-Сију те музике са четири чина. Одлучио је, међутим, да ипак некако треба затворити ту причу, како би она била занимљива целом свету. И сам је дописао пети чин. Окупио је најпознатије музичке критичаре, познаваоце музике, диригенте из целог света. Они су сачинили комисију и закључили да пети чин потпуно одговара Бизеовом стилу и одобрили то“, каже Малигин.Опера, међутим, нигде није изведена, а Камерна државна опера Санкт Петербурга је прва која је одлучила да је постави на своју сцену.„Ми смо први који смо је извукли. Чак сам и тог диригента лично звао. Рекао сам му да бисмо веома волели да поставимо ту оперу. Он се расплакао преко слушалице. Сада има 88 година. Каже, најзад је Русија одлучила да постави ту музику. Рекао сам му да нико није знао да она уопште постоји. Предивна музика, предиван материјал! Просто фантастичан либрето! И поносни смо на то, јер то је практично друга светска премијера у историји нашег театра. Раније смо у Петербург донели Доницетијев 'Реквијем'. То је у нашем формату било изведено као светска премијера“ истиче Малигин.Након премијере у Санкт Петербургу, опера „Иван Грозни“ ће бити изведена и пред публиком широм Русије, а како каже Евгеније Малигин, у току су преговори с Кинезима да се опера изведе у тој земљи. Привилегију да види ову представу имаће, како каже, и српска публика, мада не може да прецизира датум новог гостовања.Увек се радујемо сусрету са српском публикомКоментаришући однос са српском публиком, с којом су се уметници Опере Санкт Петербурга први пут сусрели још пре десетак година, Малигин истиче да с великим задовољством наступају у Београду, као и да их радује срдачност и отвореност српских гледалаца.„Захвалност српског гледаоца после представе је иста као у Петербургу. Публика на нашим представама увек стоји, то су овације, вичу нам 'браво'. И српска публика је иста, тако је било и на концерту који смо извели у мају. Било нам је веома тешко јер смо имали један прекид 2022. године, када нисмо гостовали овде. Међутим, када смо поново дошли, прилазили су нам људи после концерта и говорили да се веома радују што смо допутовали. Имамо већ и своје поклонике међу српским гледаоцима, који ми повремено пишу на друштвеним мрежама и увек питају када ћемо доћи. С великом радошћу сам им саопштио да долазимо у октобру“, каже Малигин.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
култура, култура – вести, јуриј александров, опера санкт петербурга
култура, култура – вести, јуриј александров, опера санкт петербурга
Опера „Вампир“ која је инспирисала и великог Вагнера вечерас пред српском публиком
Љубав, издаја и други пороци прате човечанство одвајкада, хиљадама година. И сваки уметник, без обзира на то у којој је епохи стварао своја дела, бави се том мрачном страном људске природе, која се може дешифровати кроз психологију савременог гледаоца, каже за Спутњик директор Камерне државне опере Санкт Петербурга Евгеније Малигин.
Гости из Русије, који су већ одавно постали миљеници српске публике, извешће вечерас на Великој сцени Опера-театра „Мадленианум“ оперу „Вампир“ немачког композитора Хајнриха Машнера, у поставци угледног руског редитеља и уметничког руководиоца Опере Санкт Петербурга Јурија Александрова.
„Реч је о готској опери, која је у Санкт Петербургу последњи пут била изведена 1885. године. После тога, међутим, више није извођена. Можда је то била последица историјских догађаја који су се збивали код нас, можда је просто готика помало изашла из моде, углавном, та опера је нестала из музичке историје Русије, а у совјетско време није извођена“, каже Евгеније Малигин.
Либрето за „Вампира“ написао је Вилхелм Август Волбрик, на основу истоимене драме Ханјриха Лудвига Ритера из 1821. године. Премијера је одржана 29. марта 1828. године у градском позоришту у Лајпцигу, а међу гледаоцима је био и Рихард Вагнер, чији је „Летећи Холанђанин“ инспирисан управо овом опером.
Вампир као симбол човека који пати
Уметнички руководилац Опере Санкт Петербурга Јуриј Александров познат је, поред осталог, по томе што често и радо, уз велику дозу храбрости, али и надахнућа, бира комаде који су мање познати публици, али успева да је освоји својим продубљеним истраживањем људске психологије, као и способношћу да из извођача извуче највећи могући потенцијал.
„Данас се веома променио ритам. Живимо у 21. веку, музика је написана много пре нашег времена. Видимо у режији Алексaндрова да акценат није на самом сижеу, који садржи фантастику, будући да је реч о вампирима. Александров тај сиже преноси на психологију јунака, на психологију гледалаца“, објашњава Малигин.
Сам Александров је поводом Маршнерове опере изјавио да је реч о „правом позоришном композитору који ствара драмски судар с толико детаља, тако храбро, самоуверено и јасно да редитељ може само да се препусти таласу емоција и музике и да натера и себе и извођаче да се потпуно предају“.
„О представи могу да кажем само да не правимо још једну хорор причу, немамо сцене мучења. Наша продукција пре свега приказује патњу несрећног бића које је судбина претворила у вампира, монструма, али у њему и даље постоје остаци људске свести. Проучавање појединаца подложних овој страшној болести мени је врло интересантно“, навео је Јуриј Александров.
Евгеније Малигин истиче да је такав приступ Александров искористио и у поставци „Фауста“, који је српска публика такође била у прилици да погледа пре неколико година, као и у опери „Иван Грозни“ Жоржа Бизеа, која ће, како се нада, такође бити изведена у Београду.
Необична судбина „Ивана Грозног“
Када је реч о опери „Иван Грозни“ Жоржа Бизеа, Малигин каже да је реч о музичком делу које је имало веома занимљиву историју.
„Веома бих волео да изведемо овде 'Ивана Грозног'. То је предивна музика, која је настала као последица стваралачког дуета Шарла Гуноа и Жоржа Бизеа. Гуноу је стигла наруџбина из Париске опере да се напише опера 'Иван Грозни'. Тада је било уобичајено да се опере пишу паралелно. Никада није писана једна, него две истовремено. Гуно је паралелно писао 'Фауста' и толико се унео у тај посао да је закаснио с 'Иваном Грозним'“, каже Малигин.
Композитор је због тога либрето понудио Бизеу, који се одушевио сижеом, јер је био романтичан, заснован на љубавној причи.
„Латио се посла, написао пет чинова и пошао, наравно, с тим делом у позоришта, али су она одбијала да прихвате тај материјал. Према једној верзији, Париска опера више није могла из финансијских разлога да поставља тај комад, јер је то скупа представа, ту је драго камење, златни и сребрни вез. Ипак, од 14 европских композитора који су писали дела о Ивану Грозном, једино је Бизе написао романтичну оперу. Он је написао дело о цару који је волео своју жену и о жени која је волела цара. Цео сиже је заснован на томе. И сиже темељно прати сама музика. А у том периоду је било пожељно да се Иван Грозни сматра узурпатором. И у томе се нису сложили“, прича Малигин.
Бизеова опера је, фактички, била заборављена читав век. Пронашао је човек који је истраживао рад Гуноа и Бизеа, један од руководилаца париске музичке библиотеке.
„Нажалост, партитура је била веома оштећена, а пети чин је био изгубљен, нестао је. Када је било десет година од подизања Ајфелове куле, опера је постављена у концертном извођењу са четири чина и потом је опера нестала. Нигде нису могли да је нађу. И потпуно неочекивано 1942. године, у време немачке окупације, изведена је у концертној форми у театру у Бордоу“, прича наш саговорник.
Након тога, опера је поново заборављена, да би се потом неочекивано појавила у Лондону, у верзији од четири чина.
„Веома познати диригент тог периода био је усхићен том музиком и није могао да схвати зашто она није постављена. Затим је схватио да је опера незавршена, да нешто није у реду. Већ 50-их година направио је први снимак на Би-Би-Сију те музике са четири чина. Одлучио је, међутим, да ипак некако треба затворити ту причу, како би она била занимљива целом свету. И сам је дописао пети чин. Окупио је најпознатије музичке критичаре, познаваоце музике, диригенте из целог света. Они су сачинили комисију и закључили да пети чин потпуно одговара Бизеовом стилу и одобрили то“, каже Малигин.
Опера, међутим, нигде није изведена, а Камерна државна опера Санкт Петербурга је прва која је одлучила да је постави на своју сцену.
„Ми смо први који смо је извукли. Чак сам и тог диригента лично звао. Рекао сам му да бисмо веома волели да поставимо ту оперу. Он се расплакао преко слушалице. Сада има 88 година. Каже, најзад је Русија одлучила да постави ту музику. Рекао сам му да нико није знао да она уопште постоји. Предивна музика, предиван материјал! Просто фантастичан либрето! И поносни смо на то, јер то је практично друга светска премијера у историји нашег театра. Раније смо у Петербург донели Доницетијев 'Реквијем'. То је у нашем формату било изведено као светска премијера“ истиче Малигин.
Након премијере у Санкт Петербургу, опера „Иван Грозни“ ће бити изведена и пред публиком широм Русије, а како каже Евгеније Малигин, у току су преговори с Кинезима да се опера изведе у тој земљи. Привилегију да види ову представу имаће, како каже, и српска публика, мада не може да прецизира датум новог гостовања.
Увек се радујемо сусрету са српском публиком
Коментаришући однос са српском публиком, с којом су се уметници Опере Санкт Петербурга први пут сусрели још пре десетак година, Малигин истиче да с великим задовољством наступају у Београду, као и да их радује срдачност и отвореност српских гледалаца.
„Захвалност српског гледаоца после представе је иста као у Петербургу. Публика на нашим представама увек стоји, то су овације, вичу нам 'браво'. И српска публика је иста, тако је било и на концерту који смо извели у мају. Било нам је веома тешко јер смо имали један прекид 2022. године, када нисмо гостовали овде. Међутим, када смо поново дошли, прилазили су нам људи после концерта и говорили да се веома радују што смо допутовали. Имамо већ и своје поклонике међу српским гледаоцима, који ми повремено пишу на друштвеним мрежама и увек питају када ћемо доћи. С великом радошћу сам им саопштио да долазимо у октобру“, каже Малигин.
