https://sputnikportal.rs/20241016/pucaju-tri-monopola-zapada-vuk-jeremic-gostovao-na-moskovskom-univerzitetu-mgimo-1178385831.html
Пуцају три монопола Запада: Вук Јеремић гостовао на московском универзитету МГИМО
Пуцају три монопола Запада: Вук Јеремић гостовао на московском универзитету МГИМО
Sputnik Србија
Униполарни поредак је био ера западне доминације предвођене САД уз ослањање на монопол на употребу силе, монопол долара и технолошки монопол - сада су сва та... 16.10.2024, Sputnik Србија
2024-10-16T17:51+0200
2024-10-16T17:51+0200
2024-10-16T17:51+0200
русија
русија – политика
русија
србија
србија – политика
вук јеремић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/10/1178385154_0:1330:1884:2390_1920x0_80_0_0_12334dd6a66df920c096fe4d3254d4cf.jpg
Одрживи развој све више добија на тежини, и поред геополитичких проблема, поручио је ректор МГИМО Анатолиј Торкунов поздрављајући окупљене међу којима је био и Борис Титов, представник руског председника задужен за одрживи развој. Торкунов је напоменуо да су циљеви одрживог развоја стална тема и БРИКС те да се нада да ће тако бити и на предстојећем самиту.Поздрављајући Јеремића, ректор МГИМО је оценио да је часопис „Хорајзонс“ који он уређује постао један од најзначајнијих по питању спољне политике у Европи, али и свету.Јеремић се присетио да је 2007. одржао предавање на овом московском универзитету, тада као најмлађи министар спољних послова, те да је и тада говорио о потреби мултиполарности у свету.У то време су, како је рекао, мислили да је то илузија, а данас је то реалност.Он је констатовао да, иако ово није добар период у међународним односима, треба да размишљамо о будућности и покушамо да схватимо зашто је дошло до геополитичке рецесије. „Много је разлога за то али неколико је најзначајнијих: прво, што после Хладног ата Русија није била правично интегрисана у читав свет. Дуги разлог је што је Кина била интегрисана, а трећи што огромно богатство које је донела глобализација није било добро распоређено“, сматра Јеремић.Према његовим речима, посебан је проблем рецесија у међународним организацијама које су блокирале мултилатералну сарадњу што погоршавају два момента - ванредне еколошке прилике при чему је клима једна од њих, друга је технолошка револуција посебно у области вештачке интелигенције што има дубок утицај на друштва, економије и међународну сарадњу, али је то пре свега тешка геополитичка ситуација.Притом, нагласио је Јеремић, униполарни поредак који се ослањао на три монопола пуца. На све то реакција Запада су претње и ограничења, као и употреба силе тамо где постаје очигледно да тај монопол попушта, а „једна од хистеричних реакција Запада односи се и на Русију“.Трећи монопол - монопол долара, који САД даје асиметричне капацитете за позиционирање, изгледа је још увек снажан, мада, како је рекао, све више земаља и то доводи у питање, а дискусије унутар БРИКС су у том смислу веома важне.„Поставља се питање шта после тог монопола. Можда је монопол долара још увек најјачи од ова три али је и он у опадању. Питао сам се шта да се ради јер је изгледа тешко разговарати о мулитилатералним иницијативама у оваквим околностима“, рекао је Јеремић и указао на пример недавног Самита о будућности у Њујорку о ком је Запад причао као о успеху мада је он само показао подељеност света.Он је на крају изразио уверење да ће се поделе и сукоби у свету у не тако далекој будућности окончати а да већ сада треба радити имајући на уму глобални напредак -што пре почнемо, то ће бити више могуће наћи решења:Представник руског председника за одржив развој Борис Титов рекао је да уједињавање земаља да би се решавали глобални проблеми заслужује високу оцену али да у реализацији циљева одрживог развоја постоје велика неслагања.Он се зато заложио за преиспитивање па формирање новог система , као и за приоритизацију циљева одрживог развоја и постизања договора земаља чији су ставови блиски.Као пример навео је кинеску Глобалну иницијативу за развој коју је подржао и генерални секретар УН , а 82 земље су већ пријатељи те глобалне иницијативе.У дискусији је учествовао читав низ истакнутих руских стручњака за одрживи развој, као и представник руског Министарства спољних послова одговоран за одрживи развој Сергеј Кононученко.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
русија – политика, русија, србија, србија – политика, вук јеремић
русија – политика, русија, србија, србија – политика, вук јеремић
Пуцају три монопола Запада: Вук Јеремић гостовао на московском универзитету МГИМО
Униполарни поредак је био ера западне доминације предвођене САД уз ослањање на монопол на употребу силе, монопол долара и технолошки монопол - сада су сва та три у прилично лошем стању, оценио је председник Центра за одрживи развој Вук Јеремић на предавању о међународној сарадњи у одрживом развоју одржаном на универзитету МГИМО у Москви.
Одрживи развој све више добија на тежини, и поред геополитичких проблема, поручио је ректор МГИМО Анатолиј Торкунов поздрављајући окупљене међу којима је био и Борис Титов, представник руског председника задужен за одрживи развој. Торкунов је напоменуо да су циљеви одрживог развоја стална тема и БРИКС те да се нада да ће тако бити и на предстојећем самиту.
Поздрављајући Јеремића, ректор МГИМО је оценио да је часопис „Хорајзонс“ који он уређује постао један од најзначајнијих по питању спољне политике у Европи, али и свету.
Јеремић се присетио да је 2007. одржао предавање на овом московском универзитету, тада као најмлађи министар спољних послова, те да је и тада говорио о потреби мултиполарности у свету.
У то време су, како је рекао, мислили да је то илузија, а данас је то реалност.
„Дефинитивно смо прошли крај историје, можемо причати кад се то десило и шта су били разлози за то. Али моје лично мишљење јесте да живимо у дубокој геополитичкој рецесији. Економски циклуси су такви да имамо периоде бума и пропасти, а није лако квалификовати кад почиње добар или лош период“, рекао је Јеремић.
Он је констатовао да, иако ово није добар период у међународним односима, треба да размишљамо о будућности и покушамо да схватимо зашто је дошло до геополитичке рецесије. „Много је разлога за то али неколико је најзначајнијих: прво, што после Хладног ата Русија није била правично интегрисана у читав свет. Дуги разлог је што је Кина била интегрисана, а трећи што огромно богатство које је донела глобализација није било добро распоређено“, сматра Јеремић.
Према његовим речима, посебан је проблем рецесија у међународним организацијама које су блокирале мултилатералну сарадњу што погоршавају два момента - ванредне еколошке прилике при чему је клима једна од њих, друга је технолошка револуција посебно у области вештачке интелигенције што има дубок утицај на друштва, економије и међународну сарадњу, али је то пре свега тешка геополитичка ситуација.
Притом, нагласио је Јеремић, униполарни поредак који се ослањао на три монопола пуца. На све то реакција Запада су претње и ограничења, као и употреба силе тамо где постаје очигледно да тај монопол попушта, а „једна од хистеричних реакција Запада односи се и на Русију“.
Трећи монопол - монопол долара, који САД даје асиметричне капацитете за позиционирање, изгледа је још увек снажан, мада, како је рекао, све више земаља и то доводи у питање, а дискусије унутар БРИКС су у том смислу веома важне.
„Поставља се питање шта после тог монопола. Можда је монопол долара још увек најјачи од ова три али је и он у опадању. Питао сам се шта да се ради јер је изгледа тешко разговарати о мулитилатералним иницијативама у оваквим околностима“, рекао је Јеремић и указао на пример недавног Самита о будућности у Њујорку о ком је Запад причао као о успеху мада је он само показао подељеност света.
Он је на крају изразио уверење да ће се поделе и сукоби у свету у не тако далекој будућности окончати а да већ сада треба радити имајући на уму глобални напредак -што пре почнемо, то ће бити више могуће наћи решења:
„Нису сви оптимисти колико брзо то може да се деси. Мислим да је већи оптимизам кад је реч о томе како ће се то завршити него када ће се завршити.“
Представник руског председника за одржив развој Борис Титов рекао је да уједињавање земаља да би се решавали глобални проблеми заслужује високу оцену али да у реализацији циљева одрживог развоја постоје велика неслагања.
Он се зато заложио за преиспитивање па формирање новог система , као и за приоритизацију циљева одрживог развоја и постизања договора земаља чији су ставови блиски.
Као пример навео је кинеску Глобалну иницијативу за развој коју је подржао и генерални секретар УН , а 82 земље су већ пријатељи те глобалне иницијативе.
„Русија се засад није прикључила томе, али сматра да постоје платформе које можемо да потпишемо. То је и платформа БРИКС где постоји Савет за одрживи развој. Такође, Шангајска организација за сарадњу на иницијативу Кине следећу годину је прогласила годином одрживог развоја. Предложићемо да се и у оквиру ШОС формира Савет за одрживи развој“, навео је Титов.
У дискусији је учествовао читав низ истакнутих руских стручњака за одрживи развој, као и представник руског Министарства спољних послова одговоран за одрживи развој Сергеј Кононученко.
