Светска банка објавила очекивани економски раст Србије
© AP Photo / Andrew Harnik
Пратите нас
Светска банка (СБ) очекује да ће економија Србије остварити раст по стопи од око четири одсто на средњи рок, и то првенствено захваљујући потрошњи, али делом и инвестицијама, речено је данас на представљању Редовног економског извештаја за Западни Балкан, који садржи анализе економске и социјалне ситуације и изгледе за економски раст.
Виши макроекономиста за Србију Лазар Шестовић рекао је да СБ за 2024. предвиђа Србији раст по међугодишњој стопи од 3,8 одсто, што је више од претходно пројектованих 3,5 одсто и то захваљујући неочекивано добрим резултатима сектора грађевинарства и услуга у првој половини године.
Према очекивањима СБ, у Србији ће инфлација постепено опадати и остати у оквиру распона који циља Народна банка Србије (НБС), односно процене су да ће бити испод четири одсто.
Истакнуто је и да се тренутно предвиђа виши ниво фискалног дефицита него раније, пошто је држава одлучила да фактички обустави примену фискалних правила до 2029. у контексту обимне планиране јавне потрошње ради изградње инфраструктуре.
Речено је и да ће наставак привредног раста допринети изласку све већег броја грађана Србије из сиромаштва.
Међутим, према проценама СБ, преостали сиромашни грађани све више су концентрисани у категоријама пензионера, дугорочно незапослених и оних који су у потпуности изван радне снаге, па сходно томе, циљана социјална помоћ или други непосредни канали постаће неопходни за наставак смањења стопе сиромаштва
Шестовић је навео и да се озбиљна суша која је овог лета погодила Србију значајно негативно одразила на пољопривреду, што како истиче може довести до снижавања пројектованог БДП-а за 2024.
На страни расхода, према речима Шестовића потрошња инвестиције били су главни покретачи раста у првој половини 2024, док је нето извоз остварио негативан допринос.
"Потрошња је почела да се опоравља због непрекидног повећања прихода као и стабилног силазног тренда инфлације. Како би се смањила изразита варијабилност резултата у пољопривреди и са њом повезаној прехрамбеној индустрији, Србија мора да усвоји јавне политике и инвестиционе мере за ублажавање негативног утицаја све озбиљнијих климатских шокова и подстакне учешће приватног сектора у спровођењу тих мера", рекао је он.
Шестовић је казао и да се на средњи рок, према основном сценарију, очекује раст привреде Србије по стопи од око четири одсто наглашавајући да су уз ограничен простор за будуће пакете подстицајних мера, потребне и структурне реформе како би се убрзао раст у коме ће водећу улогу играти приватни сектор.
Он је додао и да је снажан раст БДП-а у првом и другом тромесечју 2024. последица опоравка потрошње приватног сектора и инвестиција.
Како каже са друге стране, нето извоз је остварио негативан допринос расту услед неочекивано ниског повећања извоза због слабије екстерне тражње, док је увоз остао на високом нивоу што се делом може објаснити повећаним инвестицијама.
Објашњава и да се прерађивачка индустрија показала отпорном на екстерна кретања, прецизирајући да је њена производња била 3,6 одсто већа у првих седам месеци захваљујући добрим перформансама сектора хране, дувана и метала, као и електронске и аутомобилске индустрије.
На конференцији је наведено и да су се показатељи тржишта рада у Србији благо побољшали током прве половине ове године, као и да је стопа незапослености достигла 8,2 одсто у другом тромесечју, а то је најнижа вредност још од другог тромесечја 2020.
Када је реч о запослености, како је истакнуто, та стопа наставила је раст и достигла је рекордно високу вредност од 51,4 одсто, премда је неформална запосленост минимално смањена.
Истакнуто је и да су зараде порасле за номиналних 14,7 одсто односно реалних 9,2 одсто у првој половини ове године у поређењу са истим периодом 2023.
СБ је проценила и да је стопа сиромаштва дефинисана на основу границе за земље вишег средњег нивоа дохотка од 6,85 долара на дан према паритету куповне моћи из 2017. смањена са 7,5 одсто у 2021. на 6,9 одсто у 2022, као и да је ниво сиромаштва највероватније остао исти и у 2023, будући да је раст приватне потрошње био скроман, и то под уицајем високе стопе инфлације и постепеног укидања државних програма подршке који су били покретачи снажног опоравка забележеног у 2021. након пандемије ковида-19.
Објашњава се и да је инфлација наставила постепено да опада током прве половине 2024, првенствено као последица значајног успоравања раста цена хране али, како је речено, индекс укупне инфлације померио се незнатно навише у јулу, највероватније као последица суше.
На данашњој конференцији СБ је речено и да је НБС задржала референтну каматну стопу на нивоу од 6,5 одсто од јула 2023. до јуна 2024, када је по први пут снизила, уз подсећање да је тренутна референтна каматна стопа шест одсто.
"Буџетски приходи су значајно премашили планиране износе у првој половини 2024. првенствено захваљујући неочекивано високој стопи наплате доприноса за обавезно социјално осигурање, пореза на додату вредност (ПДВ) и акциза. Током истог периода, расходи су повећани за номиналних 15,2 одсто, а услед тога, консолидовани фискални суфицит био је нижи него у истом периоду 2023, мада је ипак достигао 0,4 одсто годишњег БДП-а", рекао је Шестовић.
Он је нагласио и да је јавни дуг Србије после непрекидног пада од фебруара 2023. до маја 2024, повећан у јуну 2024. за 2,1 процентних поена, односно на 52,6 одсто БДП-а и да се очекује да ће током ове године дефицит текућег рачуна (ДТР) порасти на 4,1 одсто БДП-а.
"Већ током прве половине године ДТР се више него удвостручио у поређењу са истим периодом 2023. Дефицит трговинског биланса и даље расте, баш као и дефицит примарног дохотка. Истовремено, нето трансфери забележили су минималан пад, иако и даље остварују значајан суфицит. Нето стране директне инвестиције (СДИ) настављају да бележе значајне позитивне резултате, при чему њихов ниво у еврима остаје углавном непромењен", рекао је он.
Подсетио је и да су девизне резерве порасле на рекордних 27,5 милијарди евра закључно са јуном и да је укупна маса кредита смањена за 1,2 одсто до јуна 2024.
Међутим, како је истакао кредити одобрени приватним предузећима и домаћинствима повећани су за 7,3 односно 4,8 одсто, док су бруто ненаплативи кредити смањени на 2,9 одсто у јуну 2024.
Погледајте и:
