https://sputnikportal.rs/20241019/novo-istrazivanje-o-nacinu-na-koji-organizam-stvara-kozu-moglo-bi-pomoci-da-usporimo-starenje-1178473814.html
Ново истраживање о начину на који организам ствара кожу могло би помоћи да успоримо старење
Ново истраживање о начину на који организам ствара кожу могло би помоћи да успоримо старење
Sputnik Србија
Кожа креирана у лабораторији може се искористити да бисмо схватили на који начин се развијају наследне кожне болести и за тестирање потенцијалних нових начина... 19.10.2024, Sputnik Србија
2024-10-19T21:00+0200
2024-10-19T21:00+0200
2024-10-19T21:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
медицина
ћелије
кожа
старење
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/12/1178473506_0:90:2048:1242_1920x0_80_0_0_087eefb09d93a2ed4ef563bbefd283f3.jpg
Научници с Института Wellcome Sanger, непрофитног британског института за истраживање геномике и генетике, дошли су до открића које би се временом могло искористити за успоравање знакова старења. Тим је открио на који начин људски организам ствара кожу из матичних ћелија, а у лабораторијским тестирањима чак је и репродуковао мање количине коже.Истраживање је део опсежније студије чија је сврха откривање на који начин је створен сваки поједини део људског тела, ћелију по ћелију, пише Би-Би-Си.Осим у борби против старења, ово откриће би се могло искористити и за израду вештачке коже која би се користила при операцијама трансплантације коже и за прикривање ожиљака.Атлас људских ћелијаПројект Атлас људских ћелија један је од најамбициознијих истраживачких програма у биологији. На њему ради међународни тим стручњака, са седиштем у Wellcome Sanger институту у Кембриџу.Научници желе да мапирају и опишу сваку ћелију у људском телу, стварајући тиме велики атлас који би могао трансформисати научно разумевање људског раста и настајања болести. Сврха атласа је одредити све врсте и својства свих људских ћелија у ткивима и органима и направити референтну карту здравог људског тела.Ова иницијатива почетак је нове ере разумевања ћелија. Стручњаци откривају нове врсте и на који се начин оне с временом мењају током раста и болести.“Ако успемо да манипулишемо кожом и тако успемо да спречимо процес старења, имаћемо, на пример, мање бора. Ако успемо да схватимо на који начин се мењају ћелије од свог почетка до старења у одраслој доби, тада ћемо вероватно покушати да откријемо и како помладити органе, учинити срце млађим или како постићи да нам коже изгледа млађе”, рекла је Ханифа.Документовањем промена ћелија до помлађивања органаОва је визија већ далеко одмакла. Истраживачи су с документовањем започели 2016., а до данас су знатно напредовали у својим студијама. Недавно су успели да схвате на који начин се развијају ћелије коже у фетусу за време ране развојне фазе људског живота.Кад се јајашце оплоди све људске ћелије су исте, али након три недеље укључују се специфични гени унутар тих такозваних "матичних ћелија", прослеђујући даље упутства о томе на који се начин 'сакупити' како би се формирали различити делови тела.Истраживачи су успели да идентификују који се гени укључују у ком тренутку и на којим местима формирају највећи телесни орган - кожу.Под микроскопом и третирани хемикалијама изгледају попут сићушних светала, па тако гени који захваљујући хемикалијама постану наранчасти чине површину коже. Други, који добију жуту боју одређују боју коже, а постоје и многи други који стварају остале структуре које, рецимо, подстичу раст косе, омогућавају нам знојење и штите нас од спољашњег светла. Научници су успели да добију низ података и смерница о креирању људске коже, о чему су објавили чланак у часопису Нејчр.Дошли су до сазнања да, рецимо, кожа фетуса зацељује без ожиљака.Шта је са кожом одраслих особаНови сет смерница садржи појединости о томе на који начин се тај процес одвија, а једно подручје истраживања могло би бити посебно занимљиво јер би се фокусирало на питање да ли се може лабораторијско истраживање реплицирати на кожи одрасле особе, што би било од непроцењиве користи у хируршким захватима.Открили су да имуне ћелије играју кључну улогу у формирању крвних судова коже, а потом су успели да опонашају релевантне смернице у лабораторији.Користили су посебне хемикалије да би вештачки узгајали кожу из матичних ћелија и до сада су успели да 'створе' ситне љускице коже из којих су избиле длачице.Проф. Ханифа истиче да им је крајњи циљ усавршавање ове технике.“Ако успемо да сазнамо на који начин вештачки креирати људску кожу, моћи ћемо да је користимо код пацијената с опекотинама, што ће бити врло важно у трансплантацији ткива. А ако нам пође за руком да креирамо и фоликуле длаке, ми заправо можемо помоћи да људима који из било ког разлога остану без косе, израсте нова”, казала је она.У склопу пројекта Атласа људских ћелија научници су анализирали 100 милиона ћелија из различитих делова тела током осам година колико раде на овом пројекту. Израдили су нацрте атласа мозга и плућа, а сада раде на бубрезима, јетри и срцу.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, медицина, ћелије, кожа, старење
наука и технологија, медицина, ћелије, кожа, старење
Ново истраживање о начину на који организам ствара кожу могло би помоћи да успоримо старење
Кожа креирана у лабораторији може се искористити да бисмо схватили на који начин се развијају наследне кожне болести и за тестирање потенцијалних нових начина лечења.
Научници с Института Wellcome Sanger, непрофитног британског института за истраживање геномике и генетике, дошли су до открића које би се временом могло искористити за успоравање знакова старења. Тим је открио на који начин људски организам ствара кожу из матичних ћелија, а у лабораторијским тестирањима чак је и репродуковао мање количине коже.
Истраживање је део опсежније студије чија је сврха откривање на који начин је створен сваки поједини део људског тела, ћелију по ћелију,
пише Би-Би-Си.
Осим у борби против старења, ово откриће би се могло искористити и за израду вештачке коже која би се користила при операцијама трансплантације коже и за прикривање ожиљака.
Пројект Атлас људских ћелија један је од најамбициознијих истраживачких програма у биологији. На њему ради међународни тим стручњака, са седиштем у Wellcome Sanger институту у Кембриџу.
Научници желе да мапирају и опишу сваку ћелију у људском телу, стварајући тиме велики атлас који би могао трансформисати научно разумевање људског раста и настајања болести. Сврха атласа је одредити све врсте и својства свих људских ћелија у ткивима и органима и направити референтну карту здравог људског тела.
Ова иницијатива почетак је нове ере разумевања ћелија. Стручњаци откривају нове врсте и на који се начин оне с временом мењају током раста и болести.
“Али, научници још увек не знају колико их имамо, колико врста и у којој мери се разликују од органа до органа”, рекла је једна од вођа пројекта, проф. Музлифа Ханифа, додавши да би ово откриће могло помоћи научницима да ефикасније лече одређене болести, али и да пронађу нове начине да људи остану дуже здрави, а можда чак и да изгледају млађе.
“Ако успемо да манипулишемо кожом и тако успемо да спречимо процес старења, имаћемо, на пример, мање бора. Ако успемо да схватимо на који начин се мењају ћелије од свог почетка до старења у одраслој доби, тада ћемо вероватно покушати да откријемо и како помладити органе, учинити срце млађим или како постићи да нам коже изгледа млађе”, рекла је Ханифа.
Документовањем промена ћелија до помлађивања органа
Ова је визија већ далеко одмакла. Истраживачи су с документовањем започели 2016., а до данас су знатно напредовали у својим студијама. Недавно су успели да схвате на који начин се развијају ћелије коже у фетусу за време ране развојне фазе људског живота.
Кад се јајашце оплоди све људске ћелије су исте, али након три недеље укључују се специфични гени унутар тих такозваних "матичних ћелија", прослеђујући даље упутства о томе на који се начин 'сакупити' како би се формирали различити делови тела.
Истраживачи су успели да идентификују који се гени укључују у ком тренутку и на којим местима формирају највећи телесни орган - кожу.
Под микроскопом и третирани хемикалијама изгледају попут сићушних светала, па тако гени који захваљујући хемикалијама постану наранчасти чине површину коже. Други, који добију жуту боју одређују боју коже, а постоје и многи други који стварају остале структуре које, рецимо, подстичу раст косе, омогућавају нам знојење и штите нас од спољашњег светла. Научници су успели да добију низ података и смерница о креирању људске коже, о чему су објавили чланак у
часопису Нејчр.
Дошли су до сазнања да, рецимо, кожа фетуса зацељује без ожиљака.
Шта је са кожом одраслих особа
Нови сет смерница садржи појединости о томе на који начин се тај процес одвија, а једно подручје истраживања могло би бити посебно занимљиво јер би се фокусирало на питање да ли се може лабораторијско истраживање реплицирати на кожи одрасле особе, што би било од непроцењиве користи у хируршким захватима.
Открили су да имуне ћелије играју кључну улогу у формирању крвних судова коже, а потом су успели да опонашају релевантне смернице у лабораторији.
Користили су посебне хемикалије да би вештачки узгајали кожу из матичних ћелија и до сада су успели да 'створе' ситне љускице коже из којих су избиле длачице.
Проф. Ханифа истиче да им је крајњи циљ усавршавање ове технике.
“Ако успемо да сазнамо на који начин вештачки креирати људску кожу, моћи ћемо да је користимо код пацијената с опекотинама, што ће бити врло важно у трансплантацији ткива. А ако нам пође за руком да креирамо и фоликуле длаке, ми заправо можемо помоћи да људима који из било ког разлога остану без косе, израсте нова”, казала је она.
У склопу пројекта Атласа људских ћелија научници су анализирали 100 милиона ћелија из различитих делова тела током осам година колико раде на овом пројекту. Израдили су нацрте атласа мозга и плућа, а сада раде на бубрезима, јетри и срцу.
