00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ВЕСТИ
Ко ће све надгледати изборе на Косову И Метохији?
06:30
26 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Лара Бојанић: Пут ка виталности су исхрана и спорт
06:56
30 мин
ЕНЕРГИЈА СПУТЊИКА
Почела пријава нелегалних објеката – ко ће брзо до легализације, а где ће кочити
16:00
30 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
Геополитички велеобрт с оне стране Атлантика
17:00
59 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920, 26.08.2021
ДРУШТВО
Друштвене теме, занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, и остатка света

Шест деценија од погибије совјетске делегације у авионској несрећи на Авали

CC BY 4.0 / BuhaM/cropped photo / Поглед на Споменик Незнаном јунаку са Авалског торња
Поглед на Споменик Незнаном јунаку са Авалског торња - Sputnik Србија, 1920, 19.10.2024
Пратите нас
На данашњи дан 1964. године, на обронцима Авале, догодила се тешка авионска несрећа у којој је трагично страдала цела совјетска делегација која је кренула на обележавање двадесетогодишњице ослобођења Београда од нацистичке окупације.
Међу њима су били и маршал Сергеј Бирјузов, херој Совјетског Савеза, као и генерал Владимир Жданов, херој Совјетског савеза и народни херој Југославије.
Делегација се налазила у авиону „иљушин Ил-18“, који је према реду летења требало да слети у Београд око 9.30 часова. Али, лет је каснио готово два сата.
„Иљушин“ се последњи пут на радару појавио у 11.34 часова, а посада је приликом последњег јављања затражила спуштање са висине од 5.000 стопа на висину од 3.000 што је одобрено. Веза је потом прекинута, а убрзо се појавила информација да је на Авали уочена ватра.
Шта је проузроковало ову авионску несрећу није тачно утврђено.
Претпоставља се да је уређај за навигацију отказао, односно да је био неисправан.
Притом, стицај околности је хтео да је тог дана ретко густа магла сасвим онемогућила видљивост.
Врх Авале налази се иначе на 1.700 стопа. Авион је ударио подно споменика Незнаном јунаку, отприлике 200 метара ниже. Приликом пада летелица је покосила стотине метара шуме. Уследио је удар и експлозија.
У авиону се налазило укупно 18 особа од чега седморица ветерана, високих војних лица, учесника ослобађања Београда октобра 1944. године. Осим чланова високе делегације, страдали су и сви други, особље, посада.
Летелица је била потпуно разорена. Посмртне остатке страдалих није било могуће разазнати, осим, делом, појединим посредним детаљима.
Из Москве је тада, поводом свечаног обележавања двадесет година ослобођења Београда у Другом светском рату, била упућена висока делегација совјетске војске, ратних ветерана и истакнутих званичника.
Сачињавали су је: маршал Сергеј Бирјузов, херој Совјетског Савеза, начелник Генералштаба, генерал Владимир Жданов, херој Совјетског Савеза и народни херој Југославије, начелник Војне академије тенковских јединица; генерал Иван Кравцов, херој Совјетског Савеза, генерал Николај Шкодунович, заменик начелника Војне академије Фрунзе, генерал Николај Миронов, генерал Леонид Бочаров, потпуковник Григориј Шелудко.
Осим седморице чланова високе делегације, приликом трагедије совјетске летелице на Авали погинуло је још 11 особа, посаде, особља и других, сви војна лица.
Трагедија оваквих размера одредила је даљи ток обележавања годишњице ослобођења. Наместо велике прославе, све је претворено у низ комеморација.
Убрзо пошто су размере трагедије постале јасне Скупштина града Београда донела је одлуку о проглашењу дводневне жалости. Паралелно, планиране манифестације прославе отказане су. Уклоњена је свечана декорација са улица.
Годишњица ослобођење је обележена полагањем венаца на Гробљу ослободилаца Београда, Спомен гробљу бораца НОП, као и на Калемегдану, на Гробници народних хероја.
Одржана је такође пригодна свечана седница Скупштине града, заправо комеморација, у здању задужбине Коларац, тада "народни универзитет".
Присутни су били највиши званичници, укључујући Јосипа Броза Тита, који је постхумно одликовао трагично страдале чланове совјетске војне делегације.
Њихови посмртни остаци испраћени су дужним пијететом, одавањем поште у Београду, како у здању тадашњег Дома ЈНА тако и дуж пута до аеродрома када су грађани масовно изашли направивши својеврсни шпалир како би изразили поштовање.
На месту трагичне погибије совјетских ратних ветерана на Авали, наредне 1965. године подигнут је споменик, дело вајара Јована Кратохвила.
Уочи шест деценија трагедије на Авали, ове 2024. споменик и читав комплекс су реновирани, чиме им је враћен изворни изглед замишљен давне 1965.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала