Тотални крах: Велики рат на Блиском истоку води до катастрофе светских размера
14:15 19.10.2024 (Освежено: 15:57 19.10.2024)
© Sputnik / Максим Богодвид
/ Пратите нас
Тотални рат на Блиском истоку довео би до светског економског краха. Престанак пласмана нафте и природног гаса осетио би се свуда, а поготово на Далеком истоку који је највећи потрошач заливских сировина. Србија би имала резерви тек за неколико месеци, исто као и друге европске земље.
Иран, Ирак, Кувајт, Уједињени Арапски Емирати и Саудијска највећи су светски произвођачи нафте, а Катар је један од највећих светских произвођача природног гаса. Уколико би дошло до престанка извоза енергената из ових држава, последице по светску економију биле би катастрофалне.
Професор др Петар Станојевић, стручњак за енергетску безбедност, рекао је у „Енергији Спутњика“ Јелице Путњиковић да енергената једноставно нема довољно, а да без њих не можемо да издржимо. Из овог разлога је посебно забрињавајући однос између Ирана и Израела, будући да обе земље имају капацитете да се међусобно потпуно униште.
Значај Ормушког мореуза
Морски пролаз између Омана и Ирана, Ормушки мореуз, спаја Персијски залив са Оманским заливом и од великог је стратешког значаја, будући да контролише морски промет према Кувајту и Ираку. Кроз њега се, објашњава Станојевић, танкерима превози 21 одсто светске нафте и око 20 одсто светског ЛНГ – утечњеног природног гаса. Уз Суецки канал, кроз овај мореуз пролази око једна четвртина светских токова енергије.
Уколико би дошло до ескалације већ започетог сукоба на Блиском истоку, Исток би био више погођен од Запада, јер Иран највећи део своје нафте продаје Кини, а већина нафте из Персијског залива иде према великим источним тржиштима.
Ормушки канал практично нема замену. Постоје нафтоводи који би могли да транспортују негде око 3 милиона барела на дан, али кад то упоредимо са 21 милионом барела са Блиског истока, то је кап у мору. Знамо да светске резерве нафте уопште нису на високом нивоу и да чине неких 350 милиона барела и без те нафте свет би могао да издржи свега 20 дана, објашњава Станојевић.
Европска унија има прописе који јој налажу да држи резерве нафте за 90 дана, док неке земље попут Немачке и Француске имају резерви и за 120 дана. Међутим, наставља Станојевић, то је све краткорочно. У времену санкција према Русији, Ирану, Венецуели, уопште не би било лако надоместити сировине које долазе са Блиског истока.
Гасовод
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Ако сада прекинете катарски извоз природног утечњеног гаса, имаћете озбиљан проблем на светском тржишту, до нивоа катастрофе. Уколико се то догоди цена нафте отићи на 350 долара по барелу и то ће бити светска катастрофа. Цена гаса је само због овог конфликта на Блиском истоку, односно због најаве конфликта, отишла на 450 долара за 1000 кубних метара. Подсећам да Европа гас практично више не купује по уговорима са нафтном формулом, већ по берзанским ценама које варирају сваког дана.
Утицај на светску привреду
Уколико би дошло до сценарија тоталног рата на Блиском истоку, утицај на светску привреду би био катастрофичан. Светска привреда би се одржавала једно време, докле год постоје резерве и залихе, и покушавали би панично да нађу решење и отворе Ормушки залив. Међутим, објашњава Станојевић, већ после првих месец дана би морале да се уведу рестрикције.
Русија не може то да надокнади. Венецуела не може то да надокнади. Те количине нико не може да надокнади. Прича се да ОПЕК+ има сада слободних капацитета од око 7 милиона барела на дан, али главни играчи ОПЕК+ су исто у Заливу.
Иако би Исток највише претрпео, Запад би такође претрпео велику штету. Станојевић објашњава да се Американци већ увелико жале да Нетанјаху не слуша више оно шта му се каже и да се потпуно отргао контроли. То може довести до последица који тренутној америчкој администрацији никако не одговарају, попут било каквог скока цена нафте.
Шта би било са нама?
Србија у овом случају не би била угрожена ни мање ни више него друге земље, а уз рестрикције би могла да издржи и до неколико месеци.
Србија има неки план за кризно поступање у случају поремећаја на нафтном тржишту. Србија има домаћу производњу домаће нафте и то је више од 500.000 тона годишње, а има и неке резерве за отприлике 45 дана и једно време би могла да издржи без додатног увоза нафте. Уз то, НИС стално купује више нафте него што му је потребно за прераду и држи одређене резерве које су изнад неких уобичајених количина.
НИС
© Sputnik / Мира Канкараш Тркља
Када је реч о природном гасу, Србија има своје резерве у Банатском двору и у Мађарској и по том питању не би требало да буде угрожена. Док би год радио Турски ток и док год би могао да се добије гас из Русије, ситуација би могла да се „прегрми“. Ипак, Станојевић каже да је незахвално прогнозирати било шта, јер, на крају крајева, све то може бити демантовано за пет минута.
