https://sputnikportal.rs/20241021/volsebni-zaokret-na-referndumu-u-moldaviji-rusija-olivera-ikodinovic-1178572374.html
Волшебни заокрет на реферндуму у Молдавији
Волшебни заокрет на реферндуму у Молдавији
Sputnik Србија
Референдум о ЕУ показао је дубоки раскол у молдавском друштву, a истовремено волшебни заокрет који се догодио буквално преко ноћи у корист европских... 21.10.2024, Sputnik Србија
2024-10-21T21:08+0200
2024-10-21T21:08+0200
2024-10-21T21:08+0200
свет
свет
молдавија
европска унија (еу)
референдум
избори
русија
анализе и мишљења
запад
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111699/59/1116995928_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_478e49a23bc1d8a480e0a4fae570daf3.jpg
„Мора се рећи да је сама идеја о одржавању референдума о такозваним европским интеграцијама била део политичке кампање актуелне председнице Маје Санду. Ако је током ноћи број противника евроинтеграција износио 55 одсто, онда је до јутра, до последњег тренутка, било сумњивих корака који су наговештавали фалсификовање у пребројавању гласова и нагло повећање присталица евроинтеграција“, каже руски експерт Викторија Фјодосова.Иако је деловало да ће резултати референдума о уласку Молдавије у Европску унију изгледати другачије, у последњих неколико сати дошло је до заокрета и тесним резултатом Молдавци су наизглед изабрали европску будућност. Према резултатима обрађених 99,01 одсто гласачких листића, „за“ је гласало 50, 29 бирача, док се „против“ изјаснило 49,71 одсто. Разлика је 0,58 одсто.Руски експерти оцењују да су резултати референдума потпуни промашај европског вектора, „јер о каквој Европи се може говорити ако половина грађана не жели да буде део те европске заједнице“. Доводи се у питање и легитимност референдума, с обзиром да се број гласова за европске интеграције букавлно преко ноћи нагло повећао у корист евроинтеграција, пре свега захваљујући гласовима дијаспоре. Експерти су уверени да су молдавске амбасаде на Западу „напумпале“ број гласова, укључујући и на гласачким местима широм Сједињених Држава где није било посматрача.То што је већина грађана унутар земље гласала против европских интеграција указује на дубоку поделу у друштву и неуспех референдума, уверени су политиколози.Молдавској дијаспори у Русији готово да је ускраћено право гласаУ недељу су у Молдавији одржани председнички избори и референдум о евроинтеграцијама, на коме је постављено питање: „Да ли подржавате промену Устава како би Република Молдавија ушла у Европску унију?“Прозападна председница Маја Санду је добила већину у првом кругу, али је проценат гласова мањи од очекиваног – 42,21 одсто и мораће у други круг избора 3. Новембра. Противкандидат Александар Стојаногло освојио је 26,15 одсто гласова.Експерти скрећу пажњу на чињеницу да су Санду руке биле у потпуности одрешене на гласачким местима у иностранству, пошто је било немогуће контролисати гласање молдавске дијаспоре на Западу, док су молдавској дијаспори у Русији била ограничена гласачка права.У иностранству је било отворена 231 бирачко место у 37 држава, од тога чак 60 биралишта у Италији, где живи око 300 хиљада грађана Молдавије. У Француској и Немачкој, са молдавском дијаспором од по 100 хиљада људи, отворено је 40 гласачких места, а у Великој Британији је за 42 хиљаде бирача отворено 17.Међутим, у Русији, где живи око пола милиона Молдаваца, отворена су само два бирачка места. Министарство спољних послова Молдавије је то образлажило „безбедносним разлозима“.Руски медији наводе да је за молдавску дијаспору у Русији припремљено само девет хиљада гласачких листића због чега већина њих није могла да гласа.Руски политиколози констатују да је поптуно јасно какви би били резултати избора и референдума да су у Русији отворили 60 бирачких места као, рецимо, у Италији.Референдум и председнички избори се сматрају тестом за ово дубоко подељено друштво, које поделило око питања да ли задржати блиске везе са Русијом или започети мукотрпан и дуготрајан процес придуживања ЕУ.Аналитичари оцењују да је прошла кампања показала колико систематски и дрско Запад држи у шаци становништво и молдавску политичку елиту. Довели су на власт послушника, а у те сврхе су коришћене све технологије – манипулације, спекулације и обмане, тако да је Маја Санду задржала своју функцију. У том контексту, молдавски избори су постали још један тренинг за Запад у организовању превара, оцењују експерти.Осим тога, молдавске власти су током протеклих деценија свим средствима покушавале да сузбију економску активност и сарадњу са Руском Федерацијом, додала је она.„Погледајмо само последње три године, обим извоза у Русију се сваке године смањивао за скоро трећину. Компаније се суочавају са препрекама у сарадњи, пољопривредници су принуђени да секу засаде јабука, само зато што те јабуке никоме другоме нису потребне. Можда би могли да их извезу у Русију, али власти не предузимају ништа у вези са тим. А да не говорим о гасним, енергетским питањима – како не би увозили гас из Русије, молдавске власти пристају на увоз преко посредника по мање повољној, мање конкурентној цени, што доводи до економских проблема у предузећима“, каже саговорница Спутњика.Ко ће бити на челу МолдавијеМаја Санду, председница Молдавије, која има молдавски и румунски пасош, планира да настави евроинтеграције, ако победи у другом кругу избора. Молдавија је започела дуг процес формалних преговора о приступању у јуну, а под Санду је земља имала за циљ да се придружи ЕУ до 2030.Односи са Москвом су се погоршали пошто је Санду осудила руску специјалну операцију у Украјини и почела да заговара диверсификацију снабдевања енергијом и наставила да води политику удаљавања од Русије.„У принципу, ово референдумско гласање неће имати никаквог утицаја - у другом кругу избора највероватније ће победити Маја Санду, која користи све бирократске административне полуге да обезбеди своју победу, ужива подршку европских бирократа, а добила је и директну подршку Урсуле фон дер Лајен. А за ове грантове које садашње руководство Молдавије добија од Европске уније, наставиће политику коју тренутно воде“, каже Фјодосова.Штавише, на изборима нема алтернативе, оценила је она.Руски експерти такође оцењују да би у позадини очигледног раскола у молдавском друштву по питању европских интеграција, у земљи могу почети немири.
https://sputnikportal.rs/20241021/kremlj-stopa-povecanja-glasova-u-korist-maje-sandu-na-izborima-u-moldaviji-tesko-objasnjiva-1178564357.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
свет, молдавија, европска унија (еу), референдум, избори, русија, анализе и мишљења, запад
свет, молдавија, европска унија (еу), референдум, избори, русија, анализе и мишљења, запад
Волшебни заокрет на реферндуму у Молдавији
Референдум о ЕУ показао је дубоки раскол у молдавском друштву, a истовремено волшебни заокрет који се догодио буквално преко ноћи у корист европских интеграција, доводи у питање легитимност тог референдума, истичу руски експерти. Другим речима, резултати референдума о приступању Молдавије ЕУ су, по свему судећи, намештени.
„Мора се рећи да је сама идеја о одржавању референдума о такозваним европским интеграцијама била део политичке кампање актуелне председнице Маје Санду. Ако је током ноћи број противника евроинтеграција износио 55 одсто, онда је до јутра, до последњег тренутка, било сумњивих корака који су наговештавали фалсификовање у пребројавању гласова и нагло повећање присталица евроинтеграција“, каже руски експерт Викторија Фјодосова.
Иако је деловало да ће
резултати референдума о уласку Молдавије у Европску унију изгледати другачије, у последњих неколико сати дошло је до заокрета и тесним резултатом Молдавци су
наизглед изабрали европску будућност. Према резултатима обрађених 99,01 одсто гласачких листића, „за“ је гласало 50, 29 бирача, док се „против“ изјаснило 49,71 одсто. Разлика је 0,58 одсто.
Руски експерти оцењују да су резултати референдума потпуни промашај европског вектора, „јер о каквој Европи се може говорити ако половина грађана не жели да буде део те европске заједнице“. Доводи се у питање и легитимност референдума, с обзиром да се број гласова за европске интеграције букавлно преко ноћи нагло повећао у корист евроинтеграција, пре свега захваљујући гласовима дијаспоре. Експерти су уверени да су молдавске амбасаде на Западу „напумпале“ број гласова, укључујући и на гласачким местима широм Сједињених Држава где није било посматрача.
То што је већина грађана унутар земље гласала против европских интеграција указује на дубоку поделу у друштву и неуспех референдума, уверени су политиколози.
Молдавској дијаспори у Русији готово да је ускраћено право гласа
У недељу су у Молдавији одржани председнички избори и референдум о евроинтеграцијама, на коме је постављено питање: „Да ли подржавате промену Устава како би Република Молдавија ушла у Европску унију?“
Прозападна председница Маја Санду је добила већину у првом кругу, али је проценат гласова мањи од очекиваног – 42,21 одсто и мораће у други круг избора 3. Новембра. Противкандидат Александар Стојаногло освојио је 26,15 одсто гласова.
Експерти скрећу пажњу на чињеницу да су Санду руке биле у потпуности одрешене на гласачким местима у иностранству, пошто је било немогуће контролисати гласање молдавске дијаспоре на Западу, док су молдавској дијаспори у Русији била ограничена гласачка права.
У иностранству је било отворена 231 бирачко место у 37 држава, од тога чак 60 биралишта у Италији, где живи око 300 хиљада грађана Молдавије. У Француској и Немачкој, са молдавском дијаспором од по 100 хиљада људи, отворено је 40 гласачких места, а у Великој Британији је за 42 хиљаде бирача отворено 17.
Међутим, у Русији, где живи око пола милиона Молдаваца, отворена су само два бирачка места. Министарство спољних послова Молдавије је то образлажило „безбедносним разлозима“.
Руски медији наводе да је за молдавску дијаспору у Русији припремљено само девет хиљада гласачких листића због чега већина њих није могла да гласа.
Руски политиколози констатују да је поптуно јасно какви би били резултати избора и референдума да су у Русији отворили 60 бирачких места као, рецимо, у Италији.
Референдум и председнички избори се сматрају тестом за ово дубоко подељено друштво, које поделило око питања да ли задржати блиске везе са Русијом или започети мукотрпан и дуготрајан процес придуживања ЕУ.
Аналитичари оцењују да је прошла кампања показала колико систематски и дрско Запад држи у шаци становништво и молдавску политичку елиту. Довели су на власт послушника, а у те сврхе су коришћене све технологије – манипулације, спекулације и обмане, тако да је Маја Санду задржала своју функцију. У том контексту, молдавски избори су постали још један тренинг за Запад у организовању превара, оцењују експерти.
„Истовремено, није било могуће обезбедити огромну превагу у корист европских интеграција, јер објективна економска ситуација Молдавије и њених грађана, као и раст инфлације указују да је курс који је раније изабран већ показује своје резултате, а евроинтеграција Молдавији не доноси одговарајуће користи и бонусе“, каже Фјодосова.
Осим тога, молдавске власти су током протеклих деценија свим средствима покушавале да сузбију економску активност и сарадњу са Руском Федерацијом, додала је она.
„Погледајмо само последње три године, обим извоза у Русију се сваке године смањивао за скоро трећину. Компаније се суочавају са препрекама у сарадњи, пољопривредници су принуђени да секу засаде јабука, само зато што те јабуке никоме другоме нису потребне. Можда би могли да их извезу у Русију, али власти не предузимају ништа у вези са тим. А да не говорим о гасним, енергетским питањима – како не би увозили гас из Русије, молдавске власти пристају на увоз преко посредника по мање повољној, мање конкурентној цени, што доводи до економских проблема у предузећима“, каже саговорница Спутњика.
Ко ће бити на челу Молдавије
Маја Санду, председница Молдавије, која има молдавски и румунски пасош, планира да настави евроинтеграције, ако победи у другом кругу избора. Молдавија је започела дуг процес формалних преговора о приступању у јуну, а под Санду је земља имала за циљ да се придружи ЕУ до 2030.
Односи са Москвом су се погоршали пошто је Санду осудила
руску специјалну операцију у Украјини и почела да заговара диверсификацију снабдевања енергијом и наставила да води политику удаљавања од Русије.
„У принципу, ово референдумско гласање неће имати никаквог утицаја - у другом кругу избора највероватније ће победити Маја Санду, која користи све бирократске административне полуге да обезбеди своју победу, ужива подршку европских бирократа, а добила је и директну подршку Урсуле фон дер Лајен. А за ове грантове које садашње руководство Молдавије добија од Европске уније, наставиће политику коју тренутно воде“, каже Фјодосова.
Штавише, на изборима нема алтернативе, оценила је она.
„Алтернативни кандидат је такође уочи избора говорио да има румунски пасош, тако да смо у апсолутно надреалној ситуацији у којој нема националне политичке елите, у којој су два кандидата за председника, обојица држављани друге земље. Наравно, избори следеће године биће значајнији за Молдавију, али се сама природа политичког процеса може врло јасно окарактерисати на основу актуелне политичке кампање“, закључила је Фјодосова.
Руски експерти такође оцењују да би у позадини очигледног раскола у молдавском друштву по питању европских интеграција, у земљи могу почети немири.
