https://sputnikportal.rs/20241022/zamena-mesta-magnetnih-polova-zemlje-stvorila-je-zastrasujuci-zvuk-video-1178663101.html
Замена места магнетних полова Земље створила је застрашујући звук /видео/
Замена места магнетних полова Земље створила је застрашујући звук /видео/
Sputnik Србија
Земљино магнетно поље се драматично преокренуло пре нешто више од 40.000 година. Сада се група научника из Данске и Немачке поиграла са интерпретацијом... 22.10.2024, Sputnik Србија
2024-10-22T22:43+0200
2024-10-22T22:43+0200
2024-10-22T22:43+0200
наука и технологија
наука и технологија
свемир
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/16/1178663393_0:115:2001:1240_1920x0_80_0_0_e391590220a9156096c8710478b3dde2.jpg
Земљини геомагнетни полови су историјски мењали своје положаје у просеку сваких 200.000 до 300.000 година. Ови преокрети изазвали су поремећаје у магнетном пољу које штити живот на Земљи од космичког и сунчевог зрачења.Последња замена Земљиних магнетних полова догодила се пре око 40.000 година. Био је то такозвани Лешампов догађај, у којем није дошло до потпуне и трајне замене магнетних полова. Билаје краткотрајнаи делимична - у њој су полови заменили места, али су се после неких 250 година вратили у првобитни положај. Током овог догађаја, Земљино магнетно поље је ослабило на само пет одсто своје уобичајене јачине, омогућавајући већим количинама космичких зрака да уђу у атмосферу. Магнетно поље је остало у необичној оријентацији око 440 година.Иако није дуготрајна као потпуне замене, изазвала је последице као што су повећана изложеност зрачењу, промена климатских услова и могуће изумирање неких врста, преноси „Индекс“. Наиме, спекулише се да би глобалне климатске промене изазване њиме могле бити повезане са изумирањем мегафауне у Аустралији, са променама у људском коришћењу пећина, а можда чак и са изумирањем неандерталаца.Иако нема јасног предвиђања када ће доћи до следећег преокрета, неки научници спекулишу да је можда већ у току, пошто магнетно поље тренутно слаби, посебно у региону јужног Атлантика.На могућу скору замену указује и ротација северног магнетног пола, који се последњих векова креће много брже него раније – од 1900. године померио се за више од 1.100 километара. Тренутно се креће од канадског Арктика ка Сибиру брзином од око 55 километара годишње.Међутим, није извесно да ли ће све то довести до скорог преокрета полова.У новој креацијиевропски геонаучници су мапирали тзв Лешампов догађај и представили га користећи природне звукове, као што су шкрипање дрвета и разбијање камења. У ту сврху, комбиновали су сателитске податке са доказима о кретању Земљиних линија магнетног поља.Резултати, које су прикупили Технички универзитет у Данској и Немачки истраживачки центар за геонауке, звуче значајно другачије од свега што се раније могло чути. Послушајте:Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, свемир, друштво
наука и технологија, свемир, друштво
Замена места магнетних полова Земље створила је застрашујући звук /видео/
Земљино магнетно поље се драматично преокренуло пре нешто више од 40.000 година. Сада се група научника из Данске и Немачке поиграла са интерпретацијом података које је прикупила мисија „Swarm“Европске свемирске агенције (ЕСА) и на основу њих направила звучну презентацију догађаја. Аудио-записделује као застрашујућа тутњава.
Земљини геомагнетни полови су историјски мењали своје положаје у просеку сваких 200.000 до 300.000 година. Ови преокрети изазвали су поремећаје у магнетном пољу које штити живот на Земљи од космичког и сунчевог зрачења.
Последња замена Земљиних магнетних полова догодила се пре око 40.000 година. Био је то такозвани Лешампов догађај, у којем није дошло до потпуне и трајне замене магнетних полова. Билаје краткотрајнаи делимична - у њој су полови заменили места, али су се после неких 250 година вратили у првобитни положај. Током овог догађаја, Земљино магнетно поље је ослабило на само пет одсто своје уобичајене јачине, омогућавајући већим количинама космичких зрака да уђу у атмосферу. Магнетно поље је остало у необичној оријентацији око 440 година.
Иако није дуготрајна као потпуне замене, изазвала је последице као што су повећана изложеност зрачењу, промена климатских услова и могуће изумирање неких врста,
преноси „Индекс“. Наиме, спекулише се да би глобалне климатске промене изазване њиме могле бити повезане са изумирањем мегафауне у Аустралији, са променама у људском коришћењу пећина, а можда чак и са изумирањем неандерталаца.
Иако нема јасног предвиђања када ће доћи до следећег преокрета, неки научници спекулишу да је можда већ у току, пошто магнетно поље тренутно слаби, посебно у региону јужног Атлантика.
На могућу скору замену указује и ротација северног магнетног пола, који се последњих векова креће много брже него раније – од 1900. године померио се за више од 1.100 километара. Тренутно се креће од канадског Арктика ка Сибиру брзином од око 55 километара годишње.
Међутим, није извесно да ли ће све то довести до скорог преокрета полова.
У новој креацијиевропски геонаучници су мапирали тзв Лешампов догађај и представили га користећи природне звукове, као што су шкрипање дрвета и разбијање камења. У ту сврху, комбиновали су сателитске податке са доказима о кретању Земљиних линија магнетног поља.
Резултати, које су прикупили Технички универзитет у Данској и Немачки истраживачки центар за геонауке, звуче значајно другачије од свега што се раније могло чути. Послушајте:
