https://sputnikportal.rs/20260321/1197172136.html
Случај Црњански и ућуткани Крлежа
Случај Црњански и ућуткани Крлежа
Sputnik Србија
Кога је Црњански хтео да опомене текстом „Ми постајемо колонија стране књиге“, на које је све начине овај књижевни великан бранио сопствену позицију, али и... 21.03.2026, Sputnik Србија
2026-03-21T10:00+0100
2026-03-21T10:00+0100
2026-03-21T10:13+0100
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/15/1197171978_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_6e32cbc100c410e321f5251382df5b9d.jpg
Случај Црњански и ућуткани Крлежа
Sputnik Србија
Кога је Црњански хтео да опомене текстом „Ми постајемо колонија стране књиге“, на које је све начине овај књижевни великан бранио сопствену позицију, али и превратничку поетику своје генерације – сазнајемо од Гојка Тешића, књижевног историчара и истраживача, који је заједно са Ивом Тешић за часопис „Градац“ приредио темат „Случај Црњански“, избор полемичких текстова Милоша Црњанског, насталих у периоду од 1922. до 1934. године.
Да ли је Дрина симбол снаге природе, географска граница или симбол историјског тока, на који начин ова река утиче на уметника и колико га инспирише – питамо сликарку Наталију Миладиновић, која је инспирисана Дрином направила циклус слика „Ток“, а које су изложене до 24. марта у галерији „Штаб“.
Изложбом „Новосадски културни плакат 70-их и 80-их година“ Музеј савремене уметности Војводине наставља да обележава свој јубилеј – 60 година рада. О томе на који начин ова изложба, која се може погледати од 27. марта до 26. априла, сведочи не само о развоју српског и југословенског графичког дизајна, већ и о историјском тренутку у којем су ти плакати стварани – разговарамо с аутором поставке, кустосом Владимиром Митровићем.
Шта је све потребно да би се написало лично сведочанство о једном од најпознатијих дисидената у послератној Југославији, како је пријатељство између партизанског команданта из самог врха власти и сина четничког војводе одолело искушењима, ставивши људскост изнад идеологије, шта сазнајемо из писама које су размењивали један песник и један писац – о свему томе у ексклузивном разговору за Орбиту културе разговарамо са Матијом Бећковићем, аутором књиге „Мој друг Ђидо“ посвећене дугогодишњем пријатељству са Милованом Ђиласом.
Кога је Црњански хтео да опомене текстом „Ми постајемо колонија стране књиге“, на које је све начине овај књижевни великан бранио сопствену позицију, али и превратничку поетику своје генерације – сазнајемо од Гојка Тешића, књижевног историчара и истраживача, који је заједно са Ивом Тешић за часопис „Градац“ приредио темат „Случај Црњански“, избор полемичких текстова Милоша Црњанског, насталих у периоду од 1922. до 1934. године.Да ли је Дрина симбол снаге природе, географска граница или симбол историјског тока, на који начин ова река утиче на уметника и колико га инспирише – питамо сликарку Наталију Миладиновић, која је инспирисана Дрином направила циклус слика „Ток“, а које су изложене до 24. марта у галерији „Штаб“.Изложбом „Новосадски културни плакат 70-их и 80-их година“ Музеј савремене уметности Војводине наставља да обележава свој јубилеј – 60 година рада. О томе на који начин ова изложба, која се може погледати од 27. марта до 26. априла, сведочи не само о развоју српског и југословенског графичког дизајна, већ и о историјском тренутку у којем су ти плакати стварани – разговарамо с аутором поставке, кустосом Владимиром Митровићем. Шта је све потребно да би се написало лично сведочанство о једном од најпознатијих дисидената у послератној Југославији, како је пријатељство између партизанског команданта из самог врха власти и сина четничког војводе одолело искушењима, ставивши људскост изнад идеологије, шта сазнајемо из писама које су размењивали један песник и један писац – о свему томе у ексклузивном разговору за Орбиту културе разговарамо са Матијом Бећковићем, аутором књиге „Мој друг Ђидо“ посвећене дугогодишњем пријатељству са Милованом Ђиласом.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/15/1197171978_126:0:910:588_1920x0_80_0_0_d0c5ce41a4fe8fa1864d94fc90995290.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Кога је Црњански хтео да опомене текстом „Ми постајемо колонија стране књиге“, на које је све начине овај књижевни великан бранио сопствену позицију, али и превратничку поетику своје генерације – сазнајемо од Гојка Тешића, књижевног историчара и истраживача, који је заједно са Ивом Тешић за часопис „Градац“ приредио темат „Случај Црњански“, избор полемичких текстова Милоша Црњанског, насталих у периоду од 1922. до 1934. године.
Да ли је Дрина симбол снаге природе, географска граница или симбол историјског тока, на који начин ова река утиче на уметника и колико га инспирише – питамо сликарку Наталију Миладиновић, која је инспирисана Дрином направила циклус слика „Ток“, а које су изложене до 24. марта у галерији „Штаб“.
Изложбом „Новосадски културни плакат 70-их и 80-их година“ Музеј савремене уметности Војводине наставља да обележава свој јубилеј – 60 година рада. О томе на који начин ова изложба, која се може погледати од 27. марта до 26. априла, сведочи не само о развоју српског и југословенског графичког дизајна, већ и о историјском тренутку у којем су ти плакати стварани – разговарамо с аутором поставке, кустосом Владимиром Митровићем.
Шта је све потребно да би се написало лично сведочанство о једном од најпознатијих дисидената у послератној Југославији, како је пријатељство између партизанског команданта из самог врха власти и сина четничког војводе одолело искушењима, ставивши људскост изнад идеологије, шта сазнајемо из писама које су размењивали један песник и један писац – о свему томе у ексклузивном разговору за Орбиту културе разговарамо са Матијом Бећковићем, аутором књиге „Мој друг Ђидо“ посвећене дугогодишњем пријатељству са Милованом Ђиласом.