https://sputnikportal.rs/20241023/pssst-citam-1178707225.html
Пссст! Читам
Пссст! Читам
Sputnik Србија
Бити у храму речи и писмености, у храму знања и радозналости ствар је посебне привилегије и јединственог доживљаја који деценијама не изостаје на београдском... 23.10.2024, Sputnik Србија
2024-10-23T15:52+0200
2024-10-23T15:52+0200
2024-10-23T15:52+0200
култура
култура
култура – вести
вести
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/17/1162778800_0:296:3073:2024_1920x0_80_0_0_7435a299f5277b997c1dc39032cbec1f.jpg
Скептици би одмах рекли да је било и узбудљивијих и садржајнијих и лепших и богатијих сајамских издања, али они благороднији знају да се овом поклону, какав год био његов садржај – у зубе не гледа.Јер, Сајам књига већ деценијама слави све оно добро, племенито и узвишено што смо склони да заборавимо у преосталом делу године.„Путујте с књигама испод мишки, будите бар мало мољци књишки“ поручује, већ на уласку у главну сајамску халу један од највећих издавача књига за децу.Од Флобера до КонанаА на штанду, за све њихове „пчалице“ свеже припремљени шарени наслови: „Алиса у земљи чуда“, „Брдо мудрости“, „Пријатељи из саване“, „Псссст! Читам“.Преко пута за неке одраслије, „најновији“ Флобер - „Кушање Светог Антонија“, нобеловци Сингер, Имре Кертес, Кнут Хамсун...Ако кренете прстеном улево срешћете Корта Малтезеа, Конана Варварина и графички роман „1984“ Џорџа Орвела. Међу њима и многима омиљена Модести Блејз и још много тога обједињеног насловом – стрипови за све.Андреј Макин и Халил Џубран већ годинама на истом месту, с потписом куће „Паидеиа“; уз књиге ових великана и нова сабрана дела Константина Леонтјева, Арапско-српски речник ауторке Драгане Кујовић, а ту су и Антонио Табуки, Марсел Пруст, Жан Расин, Ото Вајнингер, Албер Ками... да покажу како велики писци сијају и кад су збијени на малом простору.Фотографије Фидела Кастра на Сиера Маестри и команданта Че Геваре представљају „личну карту“ пријатељске земље која је ове године почасни гост Сајма. А да је Куба, поред непрекинутог сећања на револуцију и земља поезије и музике посведочили су њени репрезентативни песници који су пред публиком говорили стихове „зачињене“ песмама уз гитару.Песма помера брдаНи Србија не заборавља своје велике поете зато што зна да песма помера брда. Управо под тим називом у сали Васко Попа отворена је изложба аутора Виктора Лазића посвећена Миодрагу Павловићу, поводом десетогодишњице смрти, коју су реализовали удружење Адлигат и Министарство културе у знак сећања на овог песника, лекара и академика.„Шта очекујемо док читамо“, „Одбегли приповедач“, „Вештачка интелигенција и превођење“, „Шта после Деретића и Палавестре“, само су неке од трибина одржаних у салама Борислав Пекић, Иво Андрић и Јован Јовановић Змај, а у оквиру програма од којих је један назван „Атлас описан небом“.Име романа који је одавно у врховима савремене књижевности истовремено је и потврда да по одласку великог писца остаје његово живо присуство.Јер, како кажу пријатељи и браћа по перу Горана Петровића, аутора „Атласа описаног небом“, тако увек бива са успоменом на творца дела: они који су га познавали, не могу то да назову само успоменом, него све оно што он јесте и што је био постаје жива тканица и на разбоју њихових живота.“А на тој живој тканици, уз многа друга и име сликара коме је посвећена књига „Милић од Мачве, српски барбарогеније“, раскошно илустрована монографија која оснажује сећање на живот и дело једног од најзначајнијих српских уметника.Да овогодишњи Сајам поред сећања нуди и живе сусрете сведоче већ првих дана редови пред штандовима на којима писци потписују нове књиге. Ту су и писци читаоци, они који се као и сви остали посетиоци задржавају листајући књиге, неки нова а неки поновљена издања, подсећајући се неких стихова, трагајући за одређеним есејима, студијама, енциклопедијама, научним публикацијама. Међу њима песници Драган Јовановић Данилов и Никола Вујчић, директор Битеф театра Милош Латиновић, књижевница Вида Огњеновић, академик и песник Матија Бећковић.Упитаност шта ли траже и шта купују смирује онај дечји наслов са уласка у главну халу:„Пссст! Читам.“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
култура, култура – вести, вести
култура, култура – вести, вести
Пссст! Читам
Бити у храму речи и писмености, у храму знања и радозналости ствар је посебне привилегије и јединственог доживљаја који деценијама не изостаје на београдском Сајму књига. Од тренутка када су капије Књигополиса отворене, његови становници с привременим боравком од десетак дана ужурбано пролазе и иду право под свод најлепше куполе у његовом центру.
Скептици би одмах рекли да је било и узбудљивијих и садржајнијих и лепших и богатијих сајамских издања, али они благороднији знају да се овом поклону, какав год био његов садржај – у зубе не гледа.
Јер, Сајам књига већ деценијама слави све оно добро, племенито и узвишено што смо склони да заборавимо у преосталом делу године.
„Путујте с књигама испод мишки, будите бар мало мољци књишки“ поручује, већ на уласку у главну сајамску халу један од највећих издавача књига за децу.
А на штанду, за све њихове „пчалице“ свеже припремљени шарени наслови: „Алиса у земљи чуда“, „Брдо мудрости“, „Пријатељи из саване“, „Псссст! Читам“.
Преко пута за неке одраслије, „најновији“ Флобер - „Кушање Светог Антонија“, нобеловци Сингер, Имре Кертес, Кнут Хамсун...
Ако кренете прстеном улево срешћете Корта Малтезеа, Конана Варварина и графички роман „1984“ Џорџа Орвела. Међу њима и многима омиљена Модести Блејз и још много тога обједињеног насловом – стрипови за све.
Андреј Макин и Халил Џубран већ годинама на истом месту, с потписом куће „Паидеиа“; уз књиге ових великана и нова сабрана дела Константина Леонтјева, Арапско-српски речник ауторке Драгане Кујовић, а ту су и Антонио Табуки, Марсел Пруст, Жан Расин, Ото Вајнингер, Албер Ками... да покажу како велики писци сијају и кад су збијени на малом простору.
Фотографије Фидела Кастра на Сиера Маестри и команданта Че Геваре представљају „личну карту“ пријатељске земље која је ове године почасни гост Сајма. А да је Куба, поред непрекинутог сећања на револуцију и земља поезије и музике посведочили су њени репрезентативни песници који су пред публиком говорили стихове „зачињене“ песмама уз гитару.
Ни Србија не заборавља своје велике поете зато што зна да песма помера брда. Управо под тим називом у сали Васко Попа отворена је изложба аутора Виктора Лазића посвећена Миодрагу Павловићу, поводом десетогодишњице смрти, коју су реализовали удружење Адлигат и Министарство културе у знак сећања на овог песника, лекара и академика.
„Шта очекујемо док читамо“, „Одбегли приповедач“, „Вештачка интелигенција и превођење“, „Шта после Деретића и Палавестре“, само су неке од трибина одржаних у салама Борислав Пекић, Иво Андрић и Јован Јовановић Змај, а у оквиру програма од којих је један назван „Атлас описан небом“.
Име романа који је одавно у врховима савремене књижевности истовремено је и потврда да по одласку великог писца остаје његово живо присуство.
Јер, како кажу пријатељи и браћа по перу Горана Петровића, аутора „Атласа описаног небом“, тако увек бива са успоменом на творца дела: они који су га познавали, не могу то да назову само успоменом, него све оно што он јесте и што је био постаје жива тканица и на разбоју њихових живота.“
А на тој живој тканици, уз многа друга и име сликара коме је посвећена књига „Милић од Мачве, српски барбарогеније“, раскошно илустрована монографија која оснажује сећање на живот и дело једног од најзначајнијих српских уметника.
Да овогодишњи Сајам поред сећања нуди и живе сусрете сведоче већ првих дана редови пред штандовима на којима писци потписују нове књиге. Ту су и писци читаоци, они који се као и сви остали посетиоци задржавају листајући књиге, неки нова а неки поновљена издања, подсећајући се неких стихова, трагајући за одређеним есејима, студијама, енциклопедијама, научним публикацијама. Међу њима песници Драган Јовановић Данилов и Никола Вујчић, директор Битеф театра Милош Латиновић, књижевница Вида Огњеновић, академик и песник Матија Бећковић.
Упитаност шта ли траже и шта купују смирује онај дечји наслов са уласка у главну халу:
