Суверенистички трио: Шта повезује Србију, Мађарску и Словачку
© Фото : Снимак са екрана/Инстраграм/будућностсрбијев
Пратите нас
Србија, Мађарска и Словачка имају доста идеолошких копчи које их повезују тако да трилатерални састанак у Комарну може да прерасте у нешто више. Уколико се Александар Вучић, Роберт Фицо и Виктор Орбан договоре, он може да прерасте у специфичан регионални механизам у функцији не само интереса ове три државе него и неких ширих регионалних интереса.
Иако је трилатерални састанак Александра Вучића, Виктора Орбана и Роберта Фица посвећен миграцијама, Србију, Мађарску и Словачку повезује много више идеолошких копчи, а основна је наглашени суверенизам, односно стављање националних интереса у први план, каже за Спутњик дипломата и спољнополитички аналитичар др Зоран Миливојевић.
Подсећамо, председник Србије Александар Вучић и премијери Мађарске и Словачке, Виктор Орбан и Роберт Фицо одржали су у словачком граду Комарну трилатерални састанак посвећен миграцијама.
Вучић је уочи састанка изразио наду да ће он бити само први корак ка сарадњи, који ће дати конкретне резултате, као што Србија већ има билатерално са Аустријом и Мађарском.
Шта зближава Србију, Словачку и Мађарску
Према Миливојевићевим речима, начин на који три земље штите своје националне интересе посебно је видљив на питању украјинске кризе.
„И Орбан и Фицо противе се рату, сматрају да је свака ескалација супротна интересима Европе, не само њиховим земљама, него и Европе у целини. И друго, сматрају да са Русијом треба разговарати, треба тражити мирна решења, да Украјина никако не сме да постане чланица НАТО и да се у ствари треба вратити тражењу формуле мира и нове безбедносне конфигурације у Европи“, истиче он.
У тај концепт залагања за мир Србија се уклапа. Међутим, оно што Србију посебно приближава Словачкој и Мађарској, то је што Словачка не признаје самопроглашену независност Косова и Метохије – у том ставу она је доста чврста, што се могло видети и током посете шефа словачке дипломатије пре неколико дана. Са друге стране, Мађарска признаје косовску независност, али се понаша као да је не признаје, додаје Миливојевић – ништа не чини на начин који би то признање и поштовање косовске државности квалификовало у смислу пуне подршке и пуног уважавања.
„Мађарска је гласала против пријема Косова у Савет Европе. Дакле, има један став који, без обзира на признање, одудара од тога у суштинском смислу. Понаша се отприлике као Египат, који је у једном тренутку признао Косово, али се у суштини понаша као земља која то у ствари не признаје“, објашњава Миливојевић.
Шанса да три државе функционишу као једно тело
Са друге стране, симболика тога да се састанак тројице државника одржава у Комарну, који се на српском зове Коморан, има посебну симболику. То је град са најбројнијом мађарском мањином у Словачкој; такође, Коморан је некада био најсевернији српски град о чему сведочи и велика српска црква из Шеснаестог века.
Симболика везана за мађарско-словачке односе говори да се отклањају све сметње везано за мањинска питања, наглашава Миливојевић.
„Присуство Србије свакако може да значи и нешто везано и за нашу прошлост, имајући у виду сеобе Срба на тај простор. Увек се треба сетити и да су Ћирило и Методије дошли до Братиславе, до Девина, где имају и споменик. Дакле, има те српске линије у томе. Друга ствар је заједнички интерес, ово пријатељство и постављањ на истим интересним линијама у овом тренутку“, оцењује он.
Да ли ће доћи до институционализације оваквих сусрета у будућности, видећемо, додаје Миливојевић. У сваком случају постоји низ интереса и низ питања које три државе приближавају више него што их приближавају другим суседима.
„Када је реч о Србији, свакако, од суседних земаља Мађарска је у првом плану, а Словачка са својим ставом, рецимо, о непризнању Косова, као и положај словачке мањине у Србији, приближава ове земље више него што је то случај са другим суседима чланицама ЕУ. Тако да то може да прерасте у једну сарадњу регионалног типа“, сматра наш саговорник и додаје да све зависи од тога хоће ли се тројица државника о томе договорити.
Ако се договоре да се састанци одржавају редовно, то би омогућило да три државе, с обзиром на заједничке интересе и идеолошке копче, функционишу синхронизовано, као једно тело, закључује Миливојевић.
Погледајте и:
