https://sputnikportal.rs/20241027/1178865486.html
Кад Куста пише, а Достојевски црта
Кад Куста пише, а Достојевски црта
Sputnik Србија
27.10.2024, Sputnik Србија
2024-10-27T16:00+0100
2024-10-27T16:00+0100
2024-10-27T16:00+0100
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/1b/1178865365_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_97aa7dd68ca3275baf7693823364e921.jpg
Кад Куста пише, а Достојевски црта
Sputnik Србија
О Сајму књига некад и сад, о времену када су највеће сензације биле велике библиотеке светских класика и новооткривени бисери светске књижевности, и данашњици у којој је Сајам књига, постао трговиште и вашариште, а књига само један од производа за широку потрошњу – за Спутњик говори универзитетски професор, историчар и теоретичар књижевности Александар Јерков.
Како је један прослављени светски редитељ одлучио да се упише међу писце, да ли је „непроверена гласина“ да је разлог тај што је за филм понестало новца а писање не захтева велике инвестиције, какве то везе има са његовим пријатељством са Путином и Русијом и зашто данас више неће да ћути – о чему на свој начин говоре и Сабрана дела представљена на Сајму књига – ексклузивно за Спутњик говори редитељ и писац Емир Кустурица.
Какво је наслеђе надреализма 100 година од покретања једног од најзначајнијих авангардних уметничких покрета у 20. веку, где је у свему томе место Београдског надреалистичког круга и какав је његов допринос уметности 20. и 21. века – о свему томе говори изложба „Активитет: 100 година надреализма“ недавно отворена у Музеју савремене уметности. О овом великом пројекту који уз МСУ реализују и Музеј примењене уметности и Институт за књижевност и уметност у „Орбити културе“ разговарамо са костосима изложбе Уном Поповић и Жаклином Ратковић.
Како се ствара а како чува култура у специфичним условима велике угрожености, да ли је Српско позориште из Приштине са седиштем у Грачаници, поред тога што репертоаром чува националне класике и савременике и мисионар који не дозвољава да све што је изнедрила српска култура буде заборављено и скрајнуто, како се и данас, због познатих околности, представе изводе у двориштима кућа и школа, понекад и за само за два, три посетиоца – питамо Предрага Радоњића, редитеља и сценаристу, управника Српске драме у Приштини са седиштем у Грачаници.
А зашто је један млади глумац своју прву позоришну режију за децу посветио „Српским бајкама“, представи која пред малишане доводи неке од најпознатијих древних јунака попут Биберчета и цара Тројана, колико позориште, поред породице, може бити важно место за едукацију, не само уметничку – за Спутњик открива Лука Јовановић Џивџановски, глумац и редитељ чија је представа „Српске бајке“ отворила позоришну сезону у Дечјем културном центру.
О Сајму књига некад и сад, о времену када су највеће сензације биле велике библиотеке светских класика и новооткривени бисери светске књижевности, и данашњици у којој је Сајам књига, постао трговиште и вашариште, а књига само један од производа за широку потрошњу – за Спутњик говори универзитетски професор, историчар и теоретичар књижевности Александар Јерков.Како је један прослављени светски редитељ одлучио да се упише међу писце, да ли је „непроверена гласина“ да је разлог тај што је за филм понестало новца а писање не захтева велике инвестиције, какве то везе има са његовим пријатељством са Путином и Русијом и зашто данас више неће да ћути – о чему на свој начин говоре и Сабрана дела представљена на Сајму књига – ексклузивно за Спутњик говори редитељ и писац Емир Кустурица.Какво је наслеђе надреализма 100 година од покретања једног од најзначајнијих авангардних уметничких покрета у 20. веку, где је у свему томе место Београдског надреалистичког круга и какав је његов допринос уметности 20. и 21. века – о свему томе говори изложба „Активитет: 100 година надреализма“ недавно отворена у Музеју савремене уметности. О овом великом пројекту који уз МСУ реализују и Музеј примењене уметности и Институт за књижевност и уметност у „Орбити културе“ разговарамо са костосима изложбе Уном Поповић и Жаклином Ратковић. Како се ствара а како чува култура у специфичним условима велике угрожености, да ли је Српско позориште из Приштине са седиштем у Грачаници, поред тога што репертоаром чува националне класике и савременике и мисионар који не дозвољава да све што је изнедрила српска култура буде заборављено и скрајнуто, како се и данас, због познатих околности, представе изводе у двориштима кућа и школа, понекад и за само за два, три посетиоца – питамо Предрага Радоњића, редитеља и сценаристу, управника Српске драме у Приштини са седиштем у Грачаници.А зашто је један млади глумац своју прву позоришну режију за децу посветио „Српским бајкама“, представи која пред малишане доводи неке од најпознатијих древних јунака попут Биберчета и цара Тројана, колико позориште, поред породице, може бити важно место за едукацију, не само уметничку – за Спутњик открива Лука Јовановић Џивџановски, глумац и редитељ чија је представа „Српске бајке“ отворила позоришну сезону у Дечјем културном центру.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/1b/1178865365_126:0:910:588_1920x0_80_0_0_0e1e2e7c0d71320975a5dec769349352.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
О Сајму књига некад и сад, о времену када су највеће сензације биле велике библиотеке светских класика и новооткривени бисери светске књижевности, и данашњици у којој је Сајам књига, постао трговиште и вашариште, а књига само један од производа за широку потрошњу – за Спутњик говори универзитетски професор, историчар и теоретичар књижевности Александар Јерков.
Како је један прослављени светски редитељ одлучио да се упише међу писце, да ли је „непроверена гласина“ да је разлог тај што је за филм понестало новца а писање не захтева велике инвестиције, какве то везе има са његовим пријатељством са Путином и Русијом и зашто данас више неће да ћути – о чему на свој начин говоре и Сабрана дела представљена на Сајму књига – ексклузивно за Спутњик говори редитељ и писац Емир Кустурица.
Какво је наслеђе надреализма 100 година од покретања једног од најзначајнијих авангардних уметничких покрета у 20. веку, где је у свему томе место Београдског надреалистичког круга и какав је његов допринос уметности 20. и 21. века – о свему томе говори изложба „Активитет: 100 година надреализма“ недавно отворена у Музеју савремене уметности. О овом великом пројекту који уз МСУ реализују и Музеј примењене уметности и Институт за књижевност и уметност у „Орбити културе“ разговарамо са костосима изложбе Уном Поповић и Жаклином Ратковић.
Како се ствара а како чува култура у специфичним условима велике угрожености, да ли је Српско позориште из Приштине са седиштем у Грачаници, поред тога што репертоаром чува националне класике и савременике и мисионар који не дозвољава да све што је изнедрила српска култура буде заборављено и скрајнуто, како се и данас, због познатих околности, представе изводе у двориштима кућа и школа, понекад и за само за два, три посетиоца – питамо Предрага Радоњића, редитеља и сценаристу, управника Српске драме у Приштини са седиштем у Грачаници.
А зашто је један млади глумац своју прву позоришну режију за децу посветио „Српским бајкама“, представи која пред малишане доводи неке од најпознатијих древних јунака попут Биберчета и цара Тројана, колико позориште, поред породице, може бити важно место за едукацију, не само уметничку – за Спутњик открива Лука Јовановић Џивџановски, глумац и редитељ чија је представа „Српске бајке“ отворила позоришну сезону у Дечјем културном центру.