https://sputnikportal.rs/20241028/medjunarodna-konferencija-milankoviceva-teorija-klimatskih-promena-4-i-5-novembra-u-beogradu-1178919411.html
Међународна конференција „Mиланковићева теорија климатских промена“ 4. и 5. новембра у Београду
Међународна конференција „Mиланковићева теорија климатских промена“ 4. и 5. новембра у Београду
Sputnik Србија
Међународна конференција „Mиланковићева теорија климатских промена – Сто година после“ биће организована 4. и 5. новембра 2024. године, у оквиру обележавања... 28.10.2024, Sputnik Србија
2024-10-28T22:34+0100
2024-10-28T22:34+0100
2024-10-28T22:35+0100
наука и технологија
наука и технологија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/1c/1178919690_0:700:2048:1852_1920x0_80_0_0_ae5f67a7e904a726b1c434038d6fc91b.jpg
Како се наводи у саопштењу, на конференцију се пријавило више од 40 учесника из 10 земаља, а аутори ће своје радове излагати уживо. Заинтересовани ће имати прилику да Конференцији присуствују, како уживо, тако и путем директног видео-преноса на одговарајућем линку.Циљ Конференције је да се, уз учешће водећих светских и домаћих експерата у области климатских промена, предвиди шта се може очекивати у наредних 100 година као последица климатских промена, како због природних дуготрајних процеса, тако и збогантропогених фактора. Предложиће се практичне мере које људска цивилизација може и треба да предузима како би се предупредиле трајне негативне активности које доприносе промени климе и екстремним временским приликама и тиме ублажи негативан утицај наживотну средину, укључујући и људске заједнице, наводи се у саопштењу.Организатор конференције је Удружење „Милутин Миланковић“ уз суорганизацијуМатематичког факултета Универзитета у Београду, Грађевинског факултета Универзитета у Београду, Географског факултета Универзитета у Београду, Факултета безбедности Универзитета у Београду и Астрономске опсерваторије Београд.За организовање конференције Удружење је добило подршку Министарства просвете, Београдског универзитета, Српске академије наука и уметности и Српске православне цркве.Конференција се одржава под покровитељством Министарства науке, технолошког развоја и иновација, које је овај научни скуп уврстило у програмске активности одржавања научних скупова у Републици Србији за 2024. годину.Учесници предходних Симпозијума (2020.) су указали да Миланковићева теорија има фундаментална научна достигнућа у светским размерама, те ће се стога још више примењивати у будућим истраживањима. Овај закључак се намеће из чињенице да јепоследњи Миланковићев рад објављен пре осамдесет година, а да позивање на његове радове из године у годину расте.Учесници те Конференије су, у закључцима, указали на потребу за одржавањем сличног скупа који би био посвећен детаљнијим као и најновијим истраживањима која допуњују Миланковићев рад. Посебно су указали на потребу интеграције дугорочних утицаја климатских промена (Миланковићеви циклуси) и краткорочних покретача (емисије гасова стаклене баште и други антрополошки фактори) што ће пружити основ за дубље разумевање утицаја климе на глобалне промене иусмериће будуће акције на ублажавања последица и прилагођавања на промене климе, закључује се у саопштењу.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво
наука и технологија, друштво
Међународна конференција „Mиланковићева теорија климатских промена“ 4. и 5. новембра у Београду
22:34 28.10.2024 (Освежено: 22:35 28.10.2024) Међународна конференција „Mиланковићева теорија климатских промена – Сто година после“ биће организована 4. и 5. новембра 2024. године, у оквиру обележавања Међународног дана климатских промена, у Амфитеатру „Милутина Миланковића“ (сала 225, II спрат) Грађевинског факултета у Београду, саопштило је Удружење „Милутин Миланковић“.
Како се наводи у саопштењу, на конференцију се пријавило више од 40 учесника из 10 земаља, а аутори ће своје радове излагати уживо. Заинтересовани ће имати прилику да Конференцији присуствују, како уживо, тако и путем директног видео-преноса на одговарајућем линку.
Циљ Конференције је да се, уз учешће водећих светских и домаћих експерата у области климатских промена, предвиди шта се може очекивати у наредних 100 година као последица климатских промена, како због природних дуготрајних процеса, тако и збогантропогених фактора. Предложиће се практичне мере које људска цивилизација може и треба да предузима како би се предупредиле трајне негативне активности које доприносе промени климе и екстремним временским приликама и тиме ублажи негативан утицај наживотну средину, укључујући и људске заједнице, наводи се у саопштењу.
Организатор конференције је Удружење „Милутин Миланковић“ уз суорганизацијуМатематичког факултета Универзитета у Београду, Грађевинског факултета Универзитета у Београду, Географског факултета Универзитета у Београду, Факултета безбедности Универзитета у Београду и Астрономске опсерваторије Београд.
За организовање конференције Удружење је добило подршку Министарства просвете, Београдског универзитета, Српске академије наука и уметности и Српске православне цркве.
Конференција се одржава под покровитељством Министарства науке, технолошког развоја и иновација, које је овај научни скуп уврстило у програмске активности одржавања научних скупова у Републици Србији за 2024. годину.
Учесници предходних Симпозијума (2020.) су указали да Миланковићева теорија има фундаментална научна достигнућа у светским размерама, те ће се стога још више примењивати у будућим истраживањима. Овај закључак се намеће из чињенице да јепоследњи Миланковићев рад објављен пре осамдесет година, а да позивање на његове радове из године у годину расте.
Учесници те Конференије су, у закључцима, указали на потребу за одржавањем сличног скупа који би био посвећен детаљнијим као и најновијим истраживањима која допуњују Миланковићев рад. Посебно су указали на потребу интеграције дугорочних утицаја климатских промена (Миланковићеви циклуси) и краткорочних покретача (емисије гасова стаклене баште и други антрополошки фактори) што ће пружити основ за дубље разумевање утицаја климе на глобалне промене иусмериће будуће акције на ублажавања последица и прилагођавања на промене климе, закључује се у саопштењу.
