Запад у паници због Севернокорејаца, а шаљу плаћенике у срце Русије – шта је био прави циљ?
© Sputnik / Дмитрий Макеев
Пратите нас
Док Запад пада у хистерију због војне сарадње Русије и Северне Кореје, истовремено сматра да је потпуно нормално да шаље своје плаћенике на територију Руске Федерације. О томе сведочи и покушај упада западних диверзаната у Брјанску област. Ипак, прерачунали су се – Русија није Југославија, каже за Спутњик војни експерт Радомир Милашиновић.
Иако се не може тачно знати која је била намера западних диверзаната који су покушали да пређу руску границу у Брјанској области, јасно је да су морали имати циљ и разрађен план, а да су припреме биле дугорочне уз одабир специјално обучених кадрова, каже Милашиновић, некадашњи декан Факултета безбедности и оснивач Евроазијског безбедносног форума.
Припадници Федералне службе безбедности Русије, јединице Оружаних снага и Националне гарде Русије спречили су диверзантско-извиђачку групу да 27. октобра пређе руску границу у Брјанској области, а установило се да неки од плаћеника долазе из Америке, Канаде и Пољске. Американац је на себи имао симболе елитног 75. Ренџерског пука – Специјалних снага падобранског извиђачког пука копнених снага америчке војске.
Милашиновић упад диверзантске групе назива западном заблудом. Иако се тренутно у више од 700 америчких база широм света војници обучавају за различите врсте напада, Запад мора да схвати са каквим непријатељом је у обрачуну, те да је време када су без пардона „заводили ред“ по свету – прошао.
Наоружање погинулих страних плаћеника у Брјанској области
© Принтскрин / видео ФСБ
Није исто - стратешка сарадња и плаћене убице
Поређење руског договора са Северном Корејом о међусобној војној сарадњи и слању војника једне земље у другу никако се не може поредити са западним слањем најамника на територију друге земље са којом и нису званично у рату.
Стратешка сарадња између две земље, у овом случају Русије и Северне Кореје, најнормалнија је ствар. У њиховом билатералном односу постоји и војна сарадња, која произлази из економске и политичке сарадње. Дакле, то је подигнути ниво сарадње који обухвата и војни сектор, рекао је Милашиновић за Спутњик.
Оваква врста сарадње, каже он, дозвољена је по свим међународним узусима, од Повеље УН као извора међународног права, па све до закона који описују легитиман билатерални однос. Са друге стране, није тајна да су у Курској области присутни амерички, пољски, литвански, летонски, естонски плаћеници. Запад се овде, истиче наш саговорник, користи паролом „мени је све дозвољено“, док друга страна, по њима, нема право ни да се брани.
Ти прокси ратови су мешавина свега и свачега, од субверзивне пропаганде, државног тероризма, убистава, атентата, акција попут разарања Северног тока… То све изводе службе специјалне намене, којима опет руководе војне и цивилне обавештајне службе, међу којима се, углавном, највише пита кровна обавештајна служба – Централна обавештајна агенција. Она има примарно место у обавештајном систему НАТО земаља.
Федерална служба безбедности Русије
© Sputnik / Dmitry Makeev
Поента упада у Русију
Милашиновић верује да су налогодавци диверзантске групе планирали да постигну слични терористички напад као што је био у Крокус концертној дворани, с том разликом што им је кључни циљ највероватније био војног карактера.
Ово је била диверзантска група, а диверзија се, илустрације ради, десила на Северном току. Њихов циљ је био, дакле, да нанесу неку штету, да докажу да је Русија безбедносно рањива, да направе штету на објектима критичне инфраструктуре. Не би они ишли на Кремљ, али би ишли на атомске централе, водовод, на варијанту тровања воде или хране, правили би биолошке и хемијске диверзије…
Професор Милашиновић објашњава да овакве акције нису новост ни у мирнодопским условима, а камоли у рату. Овакве јединице могу да изведу све што је познато у арсеналу специјалног рата подједнако у условима „пасивног“ и у условима „активног“ рата, а без обзира што нису званично зараћени, ово јесте рат Русије и колективног Запада, што обе стране врло добро знају.
Ово је само реализација давно донесених планова и нечега што није усамљен случај, већ један од низа случајева. Ово је само био покушај стратегије ниског интензитета која иде паралелно са главним оружаним сукобом, закључује Милашиновић.
Погледајте и:
