https://sputnikportal.rs/20241031/fsb-deklasifikovala-nove-detalje-o-volinskom-pokolju-1179041402.html
ФСБ декласификовала нове детаље о Волинском покољу, украјински нациста оперисао и у Југославији
ФСБ декласификовала нове детаље о Волинском покољу, украјински нациста оперисао и у Југославији
Sputnik Србија
Федерална служба безбедности Русије (ФСБ) скинуо је ознаку поверљивости и објавио нове детаље о Волинском покољу 1943. године – масовном убиству Пољака цивила... 31.10.2024, Sputnik Србија
2024-10-31T22:29+0100
2024-10-31T22:29+0100
2024-10-31T22:31+0100
русија
русија
фсб
украјина
волињски масакр
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/1f/1179041121_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_4128218bb6d756fa749c4b102e1275f1.jpg
Начелник Истражног одељења Комитета државне безбедности при Савету министара СССР, генерал-мајор правосуђа Александар Волков, примио је 19. децембра 1967. године документ Истражног одељења Управе КГБ Украјинске ССР за Лавовску област о резултатима истраге кривичног случаја украјинског нацисте, есесовца и припадника казнене експедиције Василија Малаженског.Према овом допису, у пролеће 1940. Малаженски је отишао у нацистичку Немачку, где се придружио националистичкој организацији Украјинско национално удружење (УНО). У лето 1942. године, по налогу УНО одлази на територију Украјине коју су привремено окупирали нацисти и ступа у полицијску службу. У пролеће 1943. придружио се Организацији украјинских националиста (ОУН, забрањено у Русији), учествовао у сакупљању одеће и хране за банде Украјинске устаничке армије (УПА, забрањена у Русији). У лето исте године придружио се бандама националистичких „мељниковаца“ – ОУН(м), које су деловале у Волину.У лето 1943. Малаженски је успоставио контакт са вођом банде „Билим“, чија је банда деловала у Волину, и привукао је на сарадњу са мељниковцима учеснике банде коју је формирао Близјука, Кузму, Докељског и Палија, које је лично довео у банду „Билог“, наводи се у допису.Према документу, 11. јула 1943. Малаженски је заједно са бандом ОУН „Билого“ учествовао у нападу на села Гуров и Вигранка (Глушов и Вигнанка) у Иваничевском округу Волинске области, где је живело пољско становништво.У документу се такође наводе подаци о убиствима цивила почињеним уз учешће Малаженског 1944. године.За почетак Волинског покоља сматра се 9. фебруар 1943. године, када су у селу Паросља Перва у Волину (данас Сарненски округ Ровенске области Украјине) украјински националисти убили најмање 150 Пољака. У марту-априлу 1943. им се придружило око пет хиљада украјинских дезертера из немачких помоћних полицијских јединица са седиштем у Волину. Од овог периода почиње талас напада на пољска села.Истребљење пољског становништва до јуна 1943. захватило је скоро целу територију Волина. Тада је издата тајна директива из територијалног штаба УПА у Волину да се изврши велика акција ликвидације пољске мушке популације старости од 16 до 60 година. Кулминација Волинског покоља били су догађаји од 11. јула 1943. године, када су украјински милитанти у једном дану напали око 150 пољских села. Само у јулу 1943. године нападнуто је најмање 530 пољских насеља и убијено 17 хиљада Пољака. Пољски историчари сматрају Волински покољ геноцидом и етничким чишћењем и тврде да је убијено неколико десетина хиљада људи – мушкараца, жена, стараца и деце.Малаженски је након тога учествовао у казненим експедицијама против југословенских партизана, наводи се у документу.Почетком 1945. Малаженски је два пута учествовао у рацијама против југословенских партизана на територији Југославије, а у пролеће 1945. године, када се легија придружила СС дивизији „Галиција“, наставио је да служи у овој дивизији, која је учествовала у борбама против совјетске војске у Аустрији“, наводи се у допису.Погледајте и:
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, фсб, украјина, волињски масакр
русија, фсб, украјина, волињски масакр
ФСБ декласификовала нове детаље о Волинском покољу, украјински нациста оперисао и у Југославији
22:29 31.10.2024 (Освежено: 22:31 31.10.2024) Федерална служба безбедности Русије (ФСБ) скинуо је ознаку поверљивости и објавио нове детаље о Волинском покољу 1943. године – масовном убиству Пољака цивила од стране банди украјинских националиста.
Начелник Истражног одељења Комитета државне безбедности при Савету министара СССР, генерал-мајор правосуђа Александар Волков, примио је 19. децембра 1967. године документ Истражног одељења Управе КГБ Украјинске ССР за Лавовску област о резултатима истраге кривичног случаја украјинског нацисте, есесовца и припадника казнене експедиције Василија Малаженског.
Према овом допису, у пролеће 1940. Малаженски је отишао у нацистичку Немачку, где се придружио националистичкој организацији Украјинско национално удружење (УНО). У лето 1942. године, по налогу УНО одлази на територију Украјине коју су привремено окупирали нацисти и ступа у полицијску службу. У пролеће 1943. придружио се Организацији украјинских националиста (ОУН, забрањено у Русији), учествовао у сакупљању одеће и хране за банде Украјинске устаничке армије (УПА, забрањена у Русији). У лето исте године придружио се бандама националистичких „мељниковаца“ – ОУН(м), које су деловале у Волину.
У лето 1943. Малаженски је успоставио контакт са вођом банде „Билим“, чија је банда деловала у Волину, и привукао је на сарадњу са мељниковцима учеснике банде коју је формирао Близјука, Кузму, Докељског и Палија, које је лично довео у банду „Билог“, наводи се у допису.
Према документу, 11. јула 1943. Малаженски је заједно са бандом ОУН „Билого“ учествовао у нападу на села Гуров и Вигранка (Глушов и Вигнанка) у Иваничевском округу Волинске области, где је живело пољско становништво.
„Наоружан пушком, Малаженски је заједно са осталима упао у села Гуров и Вигранка, где су разбојници извршили брутални масакр над цивилним становништвом, стрељајући више од 100 грађана. Разбојници су опљачкали имовину побијених и спалили њихова домаћинства. Малаженски је присвојио коња из опљачкане имовине“, наведено је у допису.
У документу се такође наводе подаци о убиствима цивила почињеним уз учешће Малаженског 1944. године.
За почетак Волинског покоља сматра се 9. фебруар 1943. године, када су у селу Паросља Перва у Волину (данас Сарненски округ Ровенске области Украјине) украјински националисти убили најмање 150 Пољака. У марту-априлу 1943. им се придружило око пет хиљада украјинских дезертера из немачких помоћних полицијских јединица са седиштем у Волину. Од овог периода почиње талас напада на пољска села.
Истребљење пољског становништва до јуна 1943. захватило је скоро целу територију Волина. Тада је издата тајна директива из територијалног штаба УПА у Волину да се изврши велика акција ликвидације пољске мушке популације старости од 16 до 60 година. Кулминација Волинског покоља били су догађаји од 11. јула 1943. године, када су украјински милитанти у једном дану напали око 150 пољских села. Само у јулу 1943. године нападнуто је најмање 530 пољских насеља и убијено 17 хиљада Пољака. Пољски историчари сматрају Волински покољ геноцидом и етничким чишћењем и тврде да је убијено неколико десетина хиљада људи – мушкараца, жена, стараца и деце.
Малаженски је након тога учествовао у казненим експедицијама против југословенских партизана, наводи се у документу.
Почетком 1945. Малаженски је два пута учествовао у рацијама против југословенских партизана на територији Југославије, а у пролеће 1945. године, када се легија придружила СС дивизији „Галиција“, наставио је да служи у овој дивизији, која је учествовала у борбама против совјетске војске у Аустрији“, наводи се у допису.
