https://sputnikportal.rs/20241031/nbs-dinarska-stednja-stanovnistva-dostigla-175-milijardi-dinara-a-devizna-15-milijardi-evra-1179030508.html
НБС: Динарска штедња становништва достигла 175 милијарди динара, а девизна 15 милијарди евра
НБС: Динарска штедња становништва достигла 175 милијарди динара, а девизна 15 милијарди евра
Sputnik Србија
Народна банка Србије саопштила је поводом Светског дана штедње, који се данас обележава, да је динарска штедња становништва у октобру достигла ниво од око 175... 31.10.2024, Sputnik Србија
2024-10-31T19:18+0100
2024-10-31T19:18+0100
2024-10-31T19:18+0100
економија
економија
србија – економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110332/53/1103325382_0:0:1743:980_1920x0_80_0_0_088a647ea7b6ac251d1143fe98caebb5.jpg
Како је саопштила НБС, макроекономски показатељи, попут очуване финансијске стабилности и релативне стабилности курса динара према евру, допринели су да динарска штедња становништва у току године порасте за 37 милијарди динара односно 26,8 одсто.У последњих 12 година штедња становништва у домаћој валути је порасла готово 10 пута, тачније за 155,9 милијарди динара, а позитивне промене остварене су и у структури динарске штедње у виду раста дугорочних депозита, који су повећани са 1,8 милијарди динара, колико су износили у септембру 2012. године, на 32,1 милијарду динара, у септембру ове године.У посматраном периоду, како се додаје, девизна штедња је расла нешто споријом динамиком у односу на динарску штедњу - повећана је готово 90 одсто, са 7,9 милијарди евра (септембар 2012. године) на 15,1 милијарду евра (септембар 2024. године).Инфлација у Србији је на опадајућој путањи од априла прошле године, а од маја ове године се креће унутар циљног распона Народне банке Србије (3±1,5 одсто).У септембру 2024. је износила 4,2 одсто међугодишње, што је дванаест процентних поена испод највишег нивоа из марта 2023. године.У условима преовлађујућих апрецијацијских притисака, динар је наставио стабилно кретање према евру и током 2024. године. Народна банка Србије је у првих девет месеци ове године интервенисала нето куповином 1,7 милијарди евра, чиме је допринела расту девизних резерви на рекордан ниво од преко 28 милијарди евра.Тај ниво девизних резерви покрива више од седам месеци увоза роба и услуга, што је више него двоструко изнад минимума предвиђеног међународним стандардима.Како се наводи, сви економски чиниоци у земљи, попут одржања стабилности домаћег финансијског система, подизања извесности пословања и побољшања услова живота настоје да повећају доходак становништва, односно потенцијал за штедњу."Са економског аспекта, штедња је изузетно битна и као основ кредитне активности и потенцијала банкарског сектора, што представља један од покретача инвестиционе активности и даљег развоја економије", наводи НБС.Почетком октобра, агенција Standard & Poor’s повећала је кредитни рејтинг Србије на ниво БББ-, тако да је Србија први пут у својој историји сврстана међу земље с кредитним рејтингом инвестиционог ранга. Као главни аргумент за такву одлуку наглашени су снажан и отпоран економски раст, значајно повећане девизне резерве, уз смањење учешћа јавног дуга у БДП-у, као и одговорно вођење монетарне и фискалне политике.Уз то, агенција је истакла да ће изгледи привредног раста Србије остати позитивни у наредном периоду, чему ће допринети опоравак личне потрошње, успоравање инфлације, одрживи раст зарада и постепено ублажавање монетарних услова.Уочи Светског дана штедње, који се данас обележава, припремљена је редовна анализа исплативости штедње за период од септембра 2012. до септембра 2024. године, која изнова потврђује да је и краткорочно и дугорочно исплативије штедети у динарима него у еврима.Осим виших каматних стопа на динарску штедњу него на штедњу у еврима и неопорезивања прихода од камате на динарску штедњу насупрот опорезивању прихода од камате на девизну штедњу по стопи од 15 одсто, већој исплативости штедње у динарима у односу на штедњу у еврима је допринела достигнута и сачувана макроекономска и финансијска стабилност у претходним годинама, а нарочито у условима различитих глобалних криза, када су адекватне и благовремено донете мере монетарне и фискалне политике имале најважнију улогу.У протеклих дванаест година штедња у динарима, орочена на период од годину дана (без занављања), била је исплативија у чак 99 одсто посматраних годишњих потпериода. Штедиша који би од септембра 2023. штедео у динарима, на улог од 100.000 динара у септембру 2024. добио би 2.037 динара (18 евра) више од штедише који би у истом периоду орочио евре у противвредности 100.000 динара.Орочена динарска штедња на рок од три месеца, била је исплативија од такве штедње у еврима у 91 одсто посматраних тромесечних потпериода, а штедња у домаћој валути орочена на две године је била исплативија од исте штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима орочења, почев од септембра 2012. године.Другим речима, резултати анализа потврђују да је у прошлих 12 година било исплативије штедети у динарима и у кратком и у дугом року.Интензиван раст динарске штедње у претходних 12 година утицао је и на показатељ динаризације депозита привреде и становништва, тако да је он више него удвостручен и у септембру 2024. године износи 44,2 одсто (у септембру 2012. године - 18,8 одсто).С обзиром на то да унапређење динаризације финансијског система представља један од важних заједничких циљева Народне банке Србије и Владе Републике Србије, Народна банка Србије ће и у наредном периоду наставити да прати и указује на предности штедње у домаћој валути, поручили су из НБС.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, србија – економија
економија, србија – економија
НБС: Динарска штедња становништва достигла 175 милијарди динара, а девизна 15 милијарди евра
Народна банка Србије саопштила је поводом Светског дана штедње, који се данас обележава, да је динарска штедња становништва у октобру достигла ниво од око 175 милијарди динара, а девизна 15,1 милијарду евра у септембру ове године.
Како је саопштила НБС, макроекономски показатељи, попут очуване финансијске стабилности и релативне стабилности курса динара према евру, допринели су да динарска штедња становништва у току године порасте за 37 милијарди динара односно 26,8 одсто.
У последњих 12 година штедња становништва у домаћој валути је порасла готово 10 пута, тачније за 155,9 милијарди динара, а позитивне промене остварене су и у структури динарске штедње у виду раста дугорочних депозита, који су повећани са 1,8 милијарди динара, колико су износили у септембру 2012. године, на 32,1 милијарду динара, у септембру ове године.
У посматраном периоду, како се додаје, девизна штедња је расла нешто споријом динамиком у односу на динарску штедњу - повећана је готово 90 одсто, са 7,9 милијарди евра (септембар 2012. године) на 15,1 милијарду евра (септембар 2024. године).
Инфлација у Србији је на опадајућој путањи од априла прошле године, а од маја ове године се креће унутар циљног распона Народне банке Србије (3±1,5 одсто).
У септембру 2024. је износила 4,2 одсто међугодишње, што је дванаест процентних поена испод највишег нивоа из марта 2023. године.
У условима преовлађујућих апрецијацијских притисака, динар је наставио стабилно кретање према евру и током 2024. године. Народна банка Србије је у првих девет месеци ове године интервенисала нето куповином 1,7 милијарди евра, чиме је допринела расту девизних резерви на рекордан ниво од преко 28 милијарди евра.
Тај ниво девизних резерви покрива више од седам месеци увоза роба и услуга, што је више него двоструко изнад минимума предвиђеног међународним стандардима.
Како се наводи, сви економски чиниоци у земљи, попут одржања стабилности домаћег финансијског система, подизања извесности пословања и побољшања услова живота настоје да повећају доходак становништва, односно потенцијал за штедњу.
"Са економског аспекта, штедња је изузетно битна и као основ кредитне активности и потенцијала банкарског сектора, што представља један од покретача инвестиционе активности и даљег развоја економије", наводи НБС.
Почетком октобра, агенција Standard & Poor’s повећала је кредитни рејтинг Србије на ниво БББ-, тако да је Србија први пут у својој историји сврстана међу земље с кредитним рејтингом инвестиционог ранга. Као главни аргумент за такву одлуку наглашени су снажан и отпоран економски раст, значајно повећане девизне резерве, уз смањење учешћа јавног дуга у БДП-у, као и одговорно вођење монетарне и фискалне политике.
Уз то, агенција је истакла да ће изгледи привредног раста Србије остати позитивни у наредном периоду, чему ће допринети опоравак личне потрошње, успоравање инфлације, одрживи раст зарада и постепено ублажавање монетарних услова.
Уочи Светског дана штедње, који се данас обележава, припремљена је редовна анализа исплативости штедње за период од септембра 2012. до септембра 2024. године, која изнова потврђује да је и краткорочно и дугорочно исплативије штедети у динарима него у еврима.
Осим виших каматних стопа на динарску штедњу него на штедњу у еврима и неопорезивања прихода од камате на динарску штедњу насупрот опорезивању прихода од камате на девизну штедњу по стопи од 15 одсто, већој исплативости штедње у динарима у односу на штедњу у еврима је допринела достигнута и сачувана макроекономска и финансијска стабилност у претходним годинама, а нарочито у условима различитих глобалних криза, када су адекватне и благовремено донете мере монетарне и фискалне политике имале најважнију улогу.
У протеклих дванаест година штедња у динарима, орочена на период од годину дана (без занављања), била је исплативија у чак 99 одсто посматраних годишњих потпериода. Штедиша који би од септембра 2023. штедео у динарима, на улог од 100.000 динара у септембру 2024. добио би 2.037 динара (18 евра) више од штедише који би у истом периоду орочио евре у противвредности 100.000 динара.
Орочена динарска штедња на рок од три месеца, била је исплативија од такве штедње у еврима у 91 одсто посматраних тромесечних потпериода, а штедња у домаћој валути орочена на две године је била исплативија од исте штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима орочења, почев од септембра 2012. године.
Другим речима, резултати анализа потврђују да је у прошлих 12 година било исплативије штедети у динарима и у кратком и у дугом року.
Интензиван раст динарске штедње у претходних 12 година утицао је и на показатељ динаризације депозита привреде и становништва, тако да је он више него удвостручен и у септембру 2024. године износи 44,2 одсто (у септембру 2012. године - 18,8 одсто).
С обзиром на то да унапређење динаризације финансијског система представља један од важних заједничких циљева Народне банке Србије и Владе Републике Србије, Народна банка Србије ће и у наредном периоду наставити да прати и указује на предности штедње у домаћој валути, поручили су из НБС.
