https://sputnikportal.rs/20241031/novi-manevar-srpski-jezik-kao-sluzbeni-ili-novi-ustav---kojim-putem-ide-crna-gora--1179036956.html
Нови маневар: Српски језик као службени или нови устав - којим путем иде Црна Гора
Нови маневар: Српски језик као службени или нови устав - којим путем иде Црна Гора
Sputnik Србија
Промена Устава Црне Горе, да би српски језик постао службени, је веома компликована, готово немогућа варијанта. Верујем да је Мандић ту карту бацио на сто како... 31.10.2024, Sputnik Србија
2024-10-31T21:19+0100
2024-10-31T21:19+0100
2024-10-31T21:19+0100
регион
регион
регион – политика
регион – друштво
црна гора
српски језик
андрија мандић
владимир добросављевић
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/0c/1163664226_0:370:960:910_1920x0_80_0_0_1d3f6c650c90f93eeda57c4ce50196df.jpg
Ово за Спутњик, коментаришући најаву председника Скупштине Црне Горе Андрија Мандића да би српски језик, којим говори већинска Црна Гора, требало да постане службени или да се формира уставотворна скупштина, каже политички констултант Владимир Добросављевић.„Црногорски Устав је такав да се јако тешко мења. Потребна је двотрећинска већина у парламенту и 50 одсто „за“ од укупног броја уписаних бирача да изађе на референдум. То је готово немогућа варијанта“, истиче наш саговорник.Мандић је говорећи о овом питању поручио да је „присталица договора око питања да српски језик постане службени“, али је и истакао да ће направити уставотворну скупштину ако „неко то неће“.Он је додао да Црна Гора мора да промени Устав, који није Свето Писмо, већ жива материја, и да то траже европски партнери.„Време нешто промени, попис то каже. Кад обезбедимо две трећине, можемо и да мењамо Устав. То је легитимно, то су законске процедуре. Овај Устав је донесен вољом уставотворне Скупштине, јер је и онај претходни тражио двотрећинску већину. Ако се ми не можемо договорити, увек постоји овај модел који је спроведен 2007. године“, поручио је Мандић и додао да је он за договор.Промена Устава дуг и компликован путНакон објављивања званичних резултата поменутог пописа, потврђено је да је српски језик најзаступљенији у земљи, њиме говори 43,18 одсто становника, а црногорским 34,52 одсто.Саговорник Спутњика каже да је идеја са уставотворном скупштином једна од могућности којом би се ствари заправо ресетовале, вратиле на почетак, али објашњава да је то дуг и компликован пут.„Уставотоворна скупштина је била 2007. године када је доношен Устав после отцепљења, осамостаљивања Црне Горе. то је исти правни лек који би могао да се примени. Али подразумева изборе за уставотворну скупштину, која касније доноси консензус око тога како треба да изгледа нови Устав и онда се прописују правила у вези са тим“.Најбоље решење – договор о језикуДобросављевић додаје да је то алтернативно решење. Сматра да је најбоље за тако сложену државу, без већинског идентитета у језичком смислу – договор.Добросављевић објашњава да је то врста споразума између водећих идентитетских заједница, где нема прегласавања, окупљања једних против других, већ све идентитетске заједнице имају сва права која важе и за све друге.Шта ако договора немаАко до оваквог договора не дође, постоји и могућност примене међународних споразума. С обзиром да Црна Гора тежи ка интеграцији у Европску унију, то подразумева и прихватање стандарда које су европске институције прописале.„Један од њих је и Декларација о мањинским и регионалним језицима на коју можете да се позовете. Такође, ставови Европског савета о људским и колективним правима, на њих такође могу да се позову наши сународници у Црној Гори. И на крају, али не најмање важно, као и код питања референдума, можете позвати Венецијанску комисију да да своје супервизорно мишљење у односу на оно што се дешава сада, односно на питање о статусу језика“, закључује Добросављевић.Погледајте и:
црна гора
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
регион, регион – политика, регион – друштво, црна гора, српски језик, андрија мандић, владимир добросављевић, анализе и мишљења
регион, регион – политика, регион – друштво, црна гора, српски језик, андрија мандић, владимир добросављевић, анализе и мишљења
Нови маневар: Српски језик као службени или нови устав - којим путем иде Црна Гора
Промена Устава Црне Горе, да би српски језик постао службени, је веома компликована, готово немогућа варијанта. Верујем да је Мандић ту карту бацио на сто како би подигао лествицу очекивања. Суштина овог предлога је позивање на међународне стандарде, који морају да буду испоштовани. Једино решење за српски језик је договор.
Ово за Спутњик, коментаришући најаву председника Скупштине Црне Горе Андрија Мандића да би српски језик, којим говори већинска Црна Гора, требало да постане службени или да се формира уставотворна скупштина, каже политички констултант Владимир Добросављевић.
„Црногорски Устав је такав да се јако тешко мења. Потребна је двотрећинска већина у парламенту и 50 одсто „за“ од укупног броја уписаних бирача да изађе на референдум. То је готово немогућа варијанта“, истиче наш саговорник.
Мандић је говорећи о овом питању поручио да је „
присталица договора око питања да српски језик постане службени“, али је и истакао
да ће направити уставотворну скупштину ако „неко то неће“.
Он је додао да Црна Гора мора да промени Устав, који није Свето Писмо, већ жива материја, и да то траже европски партнери.
„Време нешто промени, попис то каже. Кад обезбедимо две трећине, можемо и да мењамо Устав. То је легитимно, то су законске процедуре. Овај Устав је донесен вољом уставотворне Скупштине, јер је и онај претходни тражио двотрећинску већину. Ако се ми не можемо договорити, увек постоји овај модел који је спроведен 2007. године“, поручио је Мандић и додао да је он за договор.
Промена Устава дуг и компликован пут
Након објављивања званичних резултата поменутог пописа, потврђено је да је српски језик најзаступљенији у земљи, њиме говори 43,18 одсто становника, а црногорским 34,52 одсто.
Саговорник Спутњика каже да је идеја са уставотворном скупштином једна од могућности којом би се ствари заправо ресетовале, вратиле на почетак, али објашњава да је то дуг и компликован пут.
„Уставотоворна скупштина је била 2007. године када је доношен Устав после отцепљења, осамостаљивања Црне Горе. то је исти правни лек који би могао да се примени. Али подразумева изборе за уставотворну скупштину, која касније доноси консензус око тога како треба да изгледа нови Устав и онда се прописују правила у вези са тим“.
Најбоље решење – договор о језику
Добросављевић додаје да је то алтернативно решење. Сматра да је најбоље за тако сложену државу, без већинског идентитета у језичком смислу – договор.
„Једино логично решење је консензус између свих етничких заједница и њихових политичких представника. Прављење једне врсте консензуалне државе, као што је Белгија. То је једино логично. Црна Гора је држава у којој релативна већина говори српским језиком, нема апсолутне већине ни у једној идентитетској групацији, сем у религиозној, где се 71 одсто изјаснило као православно. У том смислу, једини могућ начин да Црна Гора опстане као држава, функционише као колико толико узорна демократија, је нека врста консензуалне демократије“.
Добросављевић објашњава да је то врста споразума између водећих идентитетских заједница, где нема прегласавања, окупљања једних против других, већ све идентитетске заједнице имају сва права која важе и за све друге.
Ако до оваквог договора не дође, постоји и могућност примене међународних споразума. С обзиром да Црна Гора тежи ка интеграцији у Европску унију, то подразумева и прихватање стандарда које су европске институције прописале.
„Један од њих је и Декларација о мањинским и регионалним језицима на коју можете да се позовете. Такође, ставови Европског савета о људским и колективним правима, на њих такође могу да се позову наши сународници у Црној Гори. И на крају, али не најмање важно, као и код питања референдума, можете позвати Венецијанску комисију да да своје супервизорно мишљење у односу на оно што се дешава сада, односно на питање о статусу језика“, закључује Добросављевић.
